Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da bi umesto protiv Srbije, oni koji predlažu deklaraciju Evropskom parlamentu zbog puštanja na slobodu lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, optuženog za ratne zločine pred Haškim sudom, to trebalo da učine protiv tribunala.

To je još jedan dokaz da Haški sud treba ukinuti, rekao je Dačić posle razgovora sa šefom mađarske diplomatije Peterom Sijartom, uz pitanje: "Kome tribunal danas služi i zašto postoji?"

Dačić je podsetio da ni Nirnberški sud, koji je radio posle Drugog svetskog rata, nije postojao toliko godina kao Haški tribunal.

Kako je objasnio, tema u slučaju Šešelja nije Srbija, jer on nije nikakav funkcioner, niti vodi državnu politiku, nego Haški tribunal - "šta je radio tolike godine, kako je dozvolio da dođe do ove situacije".


Ovde Srbija nema ni jedan milimetar odgovornosti. Mogu da donose rezolucije kakve god hoće, one se odnose na njih, konstatovao je Dačić.

Prema njegovoj oceni, Haški tribunal nije znao šta više da radi sa Šešeljem, pa ga je zbog bolesti pustio na slobodu, bez bilo kakvih uslova, što nisu učinili sa drugim bolesnim optuženicima, poput Drage Nikolića, koji ima policijski nadzor i ograničenja.

Komentarišući zahteve iz Hrvatske povodom Šešelja i njegovih zalaganja za "Veliku Srbiju", Dačić je ukazao da u toj zemlji ima ljudi koji pričaju o ustaštvu i zapitao da
li sad i Srbija treba da u Evropskom parlamentu podnosi rezoluciju protiv Hrvatske.

Šešeljeva stranka je vanparlamentarna, nema nikakvog uticaja na politiku Srbije. Mogu da donose bilo kakve rezolucije i deklaracije, ne mogu da se odnose na Srbiju. Uostalom, Šešelj napada rukovodstvo Srbije, naglasio je Dačić.

Šefovi poslaničkih klubova u Evropskom parlamentu u Briselu usvojili su juče predlog da se u dnevni red uvrsti hitna rezolucija o Vojislavu Šešelju, a inicijativu su podržali svi hrvatski poslanici u EP.

Dačić je poručio i da se pozicija Srbije prema Rusiji po pitanju uvođenja sankcija nije promenila, baš kao ni pozicija prema Evropskoj uniji koja je, kako je istakao, strateški cilj Srbije.

"Nadam se da Srbija neće doći u situaciju da sebi postavi pitanje ili Brisel ili Moskva", rekao je on i naglasio da Srbija kao kandidat za EU ima obavezu da do kraja pregovaračkog procesa uskladi spoljnu politiku, kao i bezbednosnu sa politikom EU i da ona to radi.

Naš stepen usaglašavanja je takav da mi jedino nismo usaglaseni kada je reč o sankcijama protiv Ruske federacije, rekao je Dačić.

Podsetivši da pregovori o poglavlju 31 koje se odnosi na spoljnu politiku, nisu još ni poceli, Dačić je istakao da je "sada previše rano da bilo ko postavlja Srbiji takva pitanja".

"Nezavisno od toga, ovde se ne postavlja pitanje da li će Srbija trpeti ili podleći nekim pritiscima. Ovde je reč o tome da Srbija svima kaže da ima interes i tradicionalno prijateljstvo, ali da ne može da izvrši ekonomsko samoubistvo svoje zemlje, a da pri tome nema nikakvu pomoć ni od koga. I zašto bi mi to radili?"

On je naveo primer Mađarska koja trpi svakodnevne gubitke zbog sankcija Moskvi ali je istakao da oni mogu da se obrate Evropskoj komisiji.

"Mi nemamo kome da se obratimo. Mi ne želimo da idemo u bilo kakve eksperimente, želimo dobre odnose sa svima", rekao je on.

Srbija će, kako je istakao kao predsedavajući OEBS učiniti sve da bude "kredibilan partner i u Moskvi i Kijevu i Briselu i Vašingtonu i bilo kom centru političke moći".

"Naša pozicija oko Rusije se nije promenila isto kao ni pozicija oko Evropske unije", zaključio je Dačić.