U junu je 47 odsto gradjana davalo prednost ishodu statusnog procesa Kosova i Metohije u odnosu na ulazak u EU, a danas 41 odsto gradjana smatra Kosovo važnijim pitanjem od ulaska u EU, pokazalo je novo istraživanje CeSID-a.
U junu je 47 odsto gradjana davalo prednost ishodu statusnog procesa Kosova i Metohije u odnosu na ulazak u EU, a danas 41 odsto gradjana smatra Kosovo važnijim pitanjem od ulaska u EU, pokazalo je novo istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).Rukovodilac istraživačkog tima CeSID-a Zoran Stojiljković ocenio je da je visok procenat očekivan, jer je pitanje Kosova sada urgentno, a "gradjani još nisu videli konkretne koristi od priključivanja EU". Gradjani su najmanje spremni da se zarad Kosmeta ponovo izlože izolaciji, materijalnim odricanjima i konfliktima - 22 odsto spremno je da prihvati pad materijalnog standarda zarad Kosova, a 10 odsto bilo bi spremno da podrži rat sa Albancima i medjunarodnom zajednicom, rečeno je na konferenciji za novinare CeSID-a.
Najpopularniji političar je Boris Tadić, 12 odsto anketiranih se izjasnilo za njega, a prate ga Tomislav Nikolić sa devet procenata i Vojislav Koštunica sa osam odsto.
Političko opredeljenje gradjana nije se bitno promenilo u odnosu na prethodne izbore - za Srpsku radikalnu stranku (SRS) izjasnilo se 33 gradjana, za Demokratsku stranku (DS) 29 odsto, Demokratsku stranku Srbije i Novu Srbiju 13 odsto, Liberalno demokratsku partiju devet odsto, Socijalistička partija Srbije ima pet odsto a G17 plus četiri odsto. Svoje političko opredeljenje izrazilo je samo 40 odsto ispitanika, što znači da bi ovakvi izborni rezultati bili kada bi izašlo dva miliona gradjana na izbore, i to treba imati u vidu prilikom tumačenja rezultata, kazao je direktor programa CeSID-a Djordje Vuković.
Dve najjače stranke, SRS i DS, povećale su učešće u izborno opredeljenim, a razlika medju njima ostaje konstantna. Ove stranke imaju veliki broj "čvrstih" pristalica, pa sa opadanjem broja izborno orijentisanih normalno je da raste njihovo učešće u toj skupini, dok realni procenat ne raste, smatraju u CeSID-u. Visok rejting LDP-a takodje treba posmatrati u tom svetlu, jer se postavlja pitanje u kojoj meri stranka može da održi trenutni rejting kako se budu bližili izbori i rastao broj izborno opredeljenih, naveli su u CeSID-u.
Istraživanje, sprovedeno od 30. avgusta do 6. septembra na uzorku 1.632 gradjana, pokazalo je i da gradjani Srbije ocenjuju svoj standard kao bolji nego prošle godine. Član istraživačkog tima CeSID-a Srećko Mihajlović rekao je da medju gradjanima dominira optimizam, ali da polovina nije u stanju ni da redovno plaća komunalije i druge obaveze.
Kada je reč o standardu, 12 odsto gradjana smatra da dobro živi, 32 odsto da ima osrednji životni standard, 34 gradjana svoj standard ocenjuje kao podnošljiv, a jedna petina gradjana kao nepodnošljiv, težak.
U aprilu 2006. godine samo četiri odsto gradjana kazalo je da dobro živi, a u junu 2007. godine 10 procenata. Najveći nesklad izmedju primanja i potreba domaćinstva imaju nekvalifikovani radnici i oni koji su završili samo osnovnu školu, koji po sopstvenom iskazu zarade tek 42 odsto novca potrebnog za normalan život, dok je ovaj raskorak najmanji kod visokoobrazovanih, gde iznosi 74 odsto.
Mihajlović je kazao da po prvi put percepcija životnog standarda prati statističke podatke, koji ukazuju na poboljšanje. Prema ispitivanju realnih pokazatelja, po dve petine ispitanika ima nizak i visok ekonomski status, dok jedna petina gradjana ima osrednji ekonomski status.
Najveći strahovi srpskih gradjana su bolest i neizvesna budućnost, koji čine čak tri petine strahova.
(agencije/MONDO)
