Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić rekao je u sredu da Srbija namerava da razmotri mogućnost jednostranog proglašenja moratorijuma na upotrebu kasetne municije. Direktor Centra Srbije za razminiravanje Petar Mihalović izjavio je danas da su podaci o lokacijama bombardovanim kasetnim bombama tokom 1999. godine, koje je dostavio NATO, dragoceni, ali da nisu kompletni.
Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić rekao je u sredu da Srbija namerava da razmotri mogućnost jednostranog proglašenja moratorijuma na upotrebu kasetne municije.
Na otvaranju medjunarodne konferencije država žrtava kasetne municije Jeremić je rekao da Srbija takodje planira da pristupi petom protokolu o eksplozivnim ostacima rata u okviru konvencije o odredjenim vrstama oružja.
On je podsetio da je 1999. godine NATO na Srbiju bacio oko 350.000 komada kasetne podmunicije i da se procenjuje da je još uvek kontaminirana ukupna površina od 23 kvadratna kilometra, na kojoj se nalaze neraščišćeni ostaci.
Jeremić je dodao da je NATO prošle nedelje konačno dostavio detaljane podatke područja na kojima je dejstvovao kasetnom municijom, ali je izrazio nadu da je to samo prvi korak u pružanju pomoći Srbiji u čišćenju neeksplodiranih sredstava.
Ministar je rekao da će se rad konferencije bazirati na utvrdjivanju načina pomoći žrtvama kasetne municije, na čišćenju ostataka neeksplodirane municije, medjunarodnoj pomoći i saradnji na toj oblasti i zabrani distribucije kasetne municije.
On je izrazio nadu da će do kraja 2008. godine biti sačinjen sveobuhvatni nacrt sporazuma koji će omogućiti zabranu proizvodnje, prodaje, čuvanja i upotrebe kasetne municije.
Jeremić je takodje izrazio zadovoljstvo što u radu konferencije učestvuju predstavnici više od 40 zemalja i zahvalio vladama Velike Britanije, Norveške, programu za razvoj UN i drugim nevladinim organizacijama na pomoći.
Bivši starešina Vojske Jugoslavije Branislav Kapetanović izrazio je zadovoljstvo zbog učešća velikog broja zemalja u radu konferencije i nadu da će ta činjenica uticati da se što pre postigne dogovor o konačnom prekidu proizvodnje, prodaje i korišćenja te municije.
Kasetnu municiju čini kontejner koji sadrži od nekoliko do 2.000 eksplozivnih podprojektila. Kontejner se može izbacivati iz vazduha ili se ispaljivati sa zemlje, otvara se u vazduhu i zasipa podmunicijom veliku teritoriju.
Projektili su neprecizni zbog čega se civili naročito ugroženi.
Takodje, izmedju pet i 20 odsto te municije ostane u zoni dejstva i može da bude aktivan i više godina pa i decenija posle napada. U Srbiji je u toku rata 1999. godine od posledica korišćenja kasetne municije poginulo tri puta više civila nego vojnih lica.
Država poput SAD, Rusije i Kine su najveći proizvodjači i korisnici kasetne municije.
Direktor Centra Srbije za razminiravanje Petar Mihalović izjavio je danas da su podaci o lokacijama bombardovanim kasetnim bombama tokom 1999. godine, koje je dostavio NATO, dragoceni, ali da nisu kompletni.
Centar Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji je dobio mnogo kompletnije podatke, rekao je Mihajlović novinarima pred nastavak medjunarodne konferencije država žrtava kasetne municije, koja se od juče održava u Beogradu.
On je rekao da su dobijeni podaci gotovo identični sa našim, najavivši da će stručnjaci centra zajedno sa predstavnicima Norveške narodne pomoći uskoro na terenu sagledati situaciju.
Mihajlović je objasnio da u dobijenim podacima nema tzv. elipse površine, što, prema njegovim rečima, znači da nije navedeno potencijalno zagadjeno područje posle eksplozije kasetne bombe.
Direktor Centra za razminiravanje je naveo da nisu navedeni ni nazivi mesta koja su gadjana, sa procenama zagadjenosti površina.
Predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova Srbije 25. septembra su u sedištu NATO-a u Briselu predati podaci o lokacijama na teritoriji Srbije na kojima se nalaze kasetne bombe u vreme NATO bombardovanja SRJ.
(Agencije/MONDO)
Na otvaranju medjunarodne konferencije država žrtava kasetne municije Jeremić je rekao da Srbija takodje planira da pristupi petom protokolu o eksplozivnim ostacima rata u okviru konvencije o odredjenim vrstama oružja.
On je podsetio da je 1999. godine NATO na Srbiju bacio oko 350.000 komada kasetne podmunicije i da se procenjuje da je još uvek kontaminirana ukupna površina od 23 kvadratna kilometra, na kojoj se nalaze neraščišćeni ostaci.
Jeremić je dodao da je NATO prošle nedelje konačno dostavio detaljane podatke područja na kojima je dejstvovao kasetnom municijom, ali je izrazio nadu da je to samo prvi korak u pružanju pomoći Srbiji u čišćenju neeksplodiranih sredstava.
Ministar je rekao da će se rad konferencije bazirati na utvrdjivanju načina pomoći žrtvama kasetne municije, na čišćenju ostataka neeksplodirane municije, medjunarodnoj pomoći i saradnji na toj oblasti i zabrani distribucije kasetne municije.
On je izrazio nadu da će do kraja 2008. godine biti sačinjen sveobuhvatni nacrt sporazuma koji će omogućiti zabranu proizvodnje, prodaje, čuvanja i upotrebe kasetne municije.
Jeremić je takodje izrazio zadovoljstvo što u radu konferencije učestvuju predstavnici više od 40 zemalja i zahvalio vladama Velike Britanije, Norveške, programu za razvoj UN i drugim nevladinim organizacijama na pomoći.
Bivši starešina Vojske Jugoslavije Branislav Kapetanović izrazio je zadovoljstvo zbog učešća velikog broja zemalja u radu konferencije i nadu da će ta činjenica uticati da se što pre postigne dogovor o konačnom prekidu proizvodnje, prodaje i korišćenja te municije.
Kasetnu municiju čini kontejner koji sadrži od nekoliko do 2.000 eksplozivnih podprojektila. Kontejner se može izbacivati iz vazduha ili se ispaljivati sa zemlje, otvara se u vazduhu i zasipa podmunicijom veliku teritoriju.
Projektili su neprecizni zbog čega se civili naročito ugroženi.
Takodje, izmedju pet i 20 odsto te municije ostane u zoni dejstva i može da bude aktivan i više godina pa i decenija posle napada. U Srbiji je u toku rata 1999. godine od posledica korišćenja kasetne municije poginulo tri puta više civila nego vojnih lica.
Država poput SAD, Rusije i Kine su najveći proizvodjači i korisnici kasetne municije.
Podaci koje je dostavio NATO nekompletni
Direktor Centra Srbije za razminiravanje Petar Mihalović izjavio je danas da su podaci o lokacijama bombardovanim kasetnim bombama tokom 1999. godine, koje je dostavio NATO, dragoceni, ali da nisu kompletni.
Centar Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji je dobio mnogo kompletnije podatke, rekao je Mihajlović novinarima pred nastavak medjunarodne konferencije država žrtava kasetne municije, koja se od juče održava u Beogradu.
On je rekao da su dobijeni podaci gotovo identični sa našim, najavivši da će stručnjaci centra zajedno sa predstavnicima Norveške narodne pomoći uskoro na terenu sagledati situaciju.
Mihajlović je objasnio da u dobijenim podacima nema tzv. elipse površine, što, prema njegovim rečima, znači da nije navedeno potencijalno zagadjeno područje posle eksplozije kasetne bombe.
Direktor Centra za razminiravanje je naveo da nisu navedeni ni nazivi mesta koja su gadjana, sa procenama zagadjenosti površina.
Predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova Srbije 25. septembra su u sedištu NATO-a u Briselu predati podaci o lokacijama na teritoriji Srbije na kojima se nalaze kasetne bombe u vreme NATO bombardovanja SRJ.
(Agencije/MONDO)
