Drobnjak je na sednici Saveta bezbednosti na kojoj su predstavljeni redovni izveštaji o radu Tribunala i saradnji zemalja bivše Jugoslavije s tim sudom takođe optužio Srbiju da ne želi da shvati ozbiljno Šešeljev slučaj.

"Do izražaja dolazi nemogućnost Srbije da shvati ozbiljno Šešeljev slučaj i da se nosi s njim. Neki događaji iz prošlosti govore o tome da Srbija to ne želi", rekao je Drobnjak tokom polemike sa srpskim ambasadorom u UN Milanom Milanovićem koji je naveo da "govor mržnje nije svojstven samo Srbiji već celom regionu".

Drobnjak je istakao da je predsednik Hrvatske Ivo Josipović uputio dokument Savetu bezbednosti u kojem je želeo da skrene pažnju tog tela na Šešeljev govor mržnje u javnosti od kako je pušten na privremenu slobodu zbog bolesti.


"Privremeno puštanje na slobodu Šešelja je smejanje u lice žrtvama rata... Šešelj je oslobođen iz humanitarnih razloga, ali posledice njegovog oslobađanje nisu uopšte ljudske... Videti da je otpuženi za ratne zločine oslobođen, potpuno je neprihvatljivo i uvredljivo", rekao je Drobnjak.

On je ocenio da eskalacija Šešeljeve zapaljive političke retorike I govora mržnje mogu da ugroze mir i stabilnost u regionu i dodao da Šešelj ismeva ne samo žrtve već i međunarodnu pravdu.

Srpski predstavnik u UN Milanović ocenio je da Hrvatska zloupotrebljava slučaj Šešelja u političke svrhe (u Hrvatskoj će 28. decembra biti predsednički izbori).

On je podsetio da sadašnje Šešeljeve izjave nisu različite od onih koje je uobičajeno davao u haškom sudu, kao i da je uprkos tome on ipak pušten na privremenu slobodu.

"Izjave koje Šešelj daje o Srbiji ne mogu se pripisati Vladi Srbije. Regionalna destabilizacija nije u interesu Srbije. Mi poštujemo civilizacijske vrednosti i vladavinu prava i posvećeni smo miru,
stabilnosti i pomirenju", rekao je Milanović.

Drobnjak je poručio da odsustvo adekvatnog političkog ponašanja srpske vlade u slučaju Šešelja potkopava veru žrtava u međunarodnu pravdu i ponovio da je Evropski parlament u rezoluciji u
kojoj je osudio "ratnohuškački govor i govor mržnje i podsticanje na teritorijalne zahteve" Vojislava Ssešelja tražio od srpskih vlasti da osude Šešeljevo javno ispoljavanje mržnje i ispitaju da li je prekršio srpske zakone.

On je izrazio nadu da će ozbiljno biti shvaćene preporuke iznete u rezoluciji EP 27. novembra i dodao da ako to ne bude slučaj to može da doprinese "narastajućem nepoverenju u međunarodni krivični tribunal, čak i među onima koji su snažni pobornici međunarodnog
prava".

Na opasku Milanovića o ugroženosti srpske manjine u Hrvatskoj, Drobnjak je rekao da je "Savet bezbednosti poslednje mesto na kome treba da se raspravlja o pitanju srpske manjine u Hrvatskoj".

"Govoreći o tome, dao bih toj stvari važnost koju ona nema", poručio je Drobnjak.