Sergej Lavrov usprotivio se, u razgovoru sa Volfgagom Išingerom, utvrdjivanju vremenskih rokova za pregovore o statusu Kosova i založio se za privrženost rezoluciji 1244 SB UN. Išinger je uoči susreta u Moskvi najavio mogućnost održavanja završne pregovaračke konferencije o Kosovu, krajem novembra ili početkom decembra, slične onoj u Dejtonu. Izvori u EU, medjutim, tvrde da je priča o toj konferenciji "prenaduvana", čak da Išinger uopšte nije pominjao konferenciju o Kosovu.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov se, u razgovoru sa predstavnikom EU u pregovaračkoj "trojci" za Kosovo Volfgagom Išingerom, usprotivio utvrdjivanju vremenskih rokova za pregovore o statusu Kosova i založio se za privrženost rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.
Kako je saopštilo rusko Ministarstvo spoljnih poslova, Išinger je o rešavanju statusa Kosova podrobnije razgovarao i sa zamenikom ministra spoljnih poslova Vladimirom Titovim i predstavnikom Rusije u "trojci" Aleksandrom Bocan-Harčenkom.
Uoči razgovora sa ruskim zvaničnicima, Išinger je najavio mogućnost održavanja završne pregovaračke konferencije o Kosovu, krajem novembra ili početkom decembra, slične onoj u Dejtonu. "Verovatnije je da će ta konferenciji biti sa 'trojkom' i stranama u pregovorima", rekao je on, založivši se za plan izaslanika UN Martija Ahtisarija, koji predvidja "nadziranu nezavisnost" za južnu srpsku pokrajinu.
Izvori u EU, medjutim, tvrde da je priča o toj konferenciji "prenaduvana", čak da Išinger uopšte nije pominjao konferenciju o Kosovu.
"Sa ruske strane naglašena je neophodnoset strogog pridržavanja usaglašenim principima 'trojke' o izbalansiranom posredovanju, privrženosti Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, koja predstavlja temelj za rešavanje kosovskog problema", navodi se u saopštenju.
Kako se dodaje, potvrdjena je namera Rusije da i dalje na tim osnovama aktivno učestvuje u pregovaračkom procesu, traženju puteva u dostizanju kompromisa izmedju Beograda i Prištine, "koji bi mogao postati osnova za odobravanje statusa u SB UN".
"Stavljen je akcent na nedozvoljenost uspostavljanja vremenskih rokova za pregovarački proces. Posebno je naglašeno da status ima karakter presedana, kao i da su nedopustive izjave koje prejudiciraju rezultate pregovora i kose se sa njihovim ciljem", navodi se u saopštenju.
Ruska agencija Itar-Rass podsetila je na komentar zvaničnog predstavnika ruskog Ministarstva inostranih poslova Mihaila Kaminjina od četvrtka, koji je reagujući na izjavu visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane da Unija treba da bude spremna da uputi na Kosovo policijske jedinice bez rezolucije Saveta bezbednosti UN, upozorio da ne "ne treba povlačiti neoprezne poteze".
Kaminjin je pozvao evropske političare da zauzmu konstruktivan pristup pri rešavanju pitanja statusa Kosova i Metohije. "Oni koji hoće da zaista rade na rešavanju kosovskog pitanja, treba da osećaju odgovornost i da ne povlače nikakve neoprezne poteze, koji jednu od strana mogu navesti na pogrešna tumačenja pozicija medjunarodnih posrednika", rekao je Kaminjin u Dušanbeu, gde se 4. oktobra održavao sastanak šefova diplomatije Zajednice Nezavisnih Država.
Itar-Tass podseća i da su se Lavrov i američki državni sekretar Kondoliza Rajs u Njujorku krajem septembra dogovorili da se nastavi sa traženjem kompromisnog rešenja, koje će biti predstavljeno Savetu bezbednosti UN.
Ruski predstavnik u "trojci" Aleksandar Bocan-Harčenko rekao je posle sastanaka na marginama 62. zasedanja Generalne skupštine UN da će se pregovarački proces za Kosovo i Metohiju i dalje zasnivati na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN. "Principijelni dogovor njujorškog sastanka je traženje kompromisnog rešenja koje će podržati Savet bezbednosti UN. To je glavno", rekao je on.
Išingerovu ideju o održavanju medjunarodne konferencije o Kosovu, po ugledu na Dejtonsku, u Parizu ocenjuje kao "prikladnu", dok u Berlinu nisu želeli da je komentarišu, naglašavajući podršku procesu koji vodi posrednička trojka, na kojoj je da "odredjuje modalitete procesa".
"Išinger je spomenuo da je to samo jedna od mogućnosti i da bi imala smisla samo ako bude dovoljno dodirnih tačaka izmedju dve strane", izjavio je isti izvor i dodao da ideja o konferenciji "nije ništa novo".
On je istakao da, ukoliko bi do konferencije došlo, ona bi u suštini predstavljala "samo jednu produženu sesiju standardnih pregovaračkih sastanaka 'trojke' i delegacija Beograda i Prištine". "Dakle, umesto jednog popodneva, razgovarali bi dva do tri dana (…) u svakom slučaju, što se više bližimo 10. decembru, to će razgovori biti intenzivniji i dve strane će morati da duže razgovaraju", naglasio je on.
Prema tvrdnjama izvora agencije Beta u Briselu, Išinger uopšte nije predložio medjunarodnu konferenciju o Kosovu, već samo da sastanci delegacija Beograda i Prištine budu češći i duži. "Ako napretka ne bi bilo, onda ne bi bilo ni takvog završnog dužeg sastanka - 'konferencije'", rekao je visoki zvaničnik EU Beti, dodajući da je to samo mogućnost, koja zavisi od volje srpske i albanske strane, ali da nije bilo pomena da se održi neki novi "Dejton" ili "Rambuje".
Tanjugov izvor je istakao i da u ovom trenutku prioritet naredna runda pregovora, zakazana za 14. oktobar u Briselu. "Ta runda će ličiti na njujoršku rundu po svom formatu, odnosno doći će do jedne sesije direktnih pregovora i do dva odvojena sastanka trojke sa Beogradom i Prištinom", istakao je on. Na kraju sastanka, koji bi trebalo da traje čitavo popodne, biće objavljeno saopštenje, dok konferencija za štampu nije predvidjena.
U nedelju ili ponedeljak, "trojka" bi trebalo da održi "standardan brifing" Kontakt grupi na nižem nivou o toku sastanka.
Najzad, u ponedeljak 15. oktobra će u Luksemburgu biti održan sastanak Saveta ministara EU, na kojem će biti govora i o Kosovu i Metohiji. "Ministri će razgovarati o Kosovu tokom radnog ručka, te stoga formalni zaključci nisu predvidjeni", izjavio je evropski diplomata Tanjugu.
(MONDO/agencije)
Kako je saopštilo rusko Ministarstvo spoljnih poslova, Išinger je o rešavanju statusa Kosova podrobnije razgovarao i sa zamenikom ministra spoljnih poslova Vladimirom Titovim i predstavnikom Rusije u "trojci" Aleksandrom Bocan-Harčenkom.
Uoči razgovora sa ruskim zvaničnicima, Išinger je najavio mogućnost održavanja završne pregovaračke konferencije o Kosovu, krajem novembra ili početkom decembra, slične onoj u Dejtonu. "Verovatnije je da će ta konferenciji biti sa 'trojkom' i stranama u pregovorima", rekao je on, založivši se za plan izaslanika UN Martija Ahtisarija, koji predvidja "nadziranu nezavisnost" za južnu srpsku pokrajinu.
Izvori u EU, medjutim, tvrde da je priča o toj konferenciji "prenaduvana", čak da Išinger uopšte nije pominjao konferenciju o Kosovu.
"Sa ruske strane naglašena je neophodnoset strogog pridržavanja usaglašenim principima 'trojke' o izbalansiranom posredovanju, privrženosti Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, koja predstavlja temelj za rešavanje kosovskog problema", navodi se u saopštenju.
Kako se dodaje, potvrdjena je namera Rusije da i dalje na tim osnovama aktivno učestvuje u pregovaračkom procesu, traženju puteva u dostizanju kompromisa izmedju Beograda i Prištine, "koji bi mogao postati osnova za odobravanje statusa u SB UN".
"Stavljen je akcent na nedozvoljenost uspostavljanja vremenskih rokova za pregovarački proces. Posebno je naglašeno da status ima karakter presedana, kao i da su nedopustive izjave koje prejudiciraju rezultate pregovora i kose se sa njihovim ciljem", navodi se u saopštenju.
Ruska agencija Itar-Rass podsetila je na komentar zvaničnog predstavnika ruskog Ministarstva inostranih poslova Mihaila Kaminjina od četvrtka, koji je reagujući na izjavu visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane da Unija treba da bude spremna da uputi na Kosovo policijske jedinice bez rezolucije Saveta bezbednosti UN, upozorio da ne "ne treba povlačiti neoprezne poteze".
Kaminjin je pozvao evropske političare da zauzmu konstruktivan pristup pri rešavanju pitanja statusa Kosova i Metohije. "Oni koji hoće da zaista rade na rešavanju kosovskog pitanja, treba da osećaju odgovornost i da ne povlače nikakve neoprezne poteze, koji jednu od strana mogu navesti na pogrešna tumačenja pozicija medjunarodnih posrednika", rekao je Kaminjin u Dušanbeu, gde se 4. oktobra održavao sastanak šefova diplomatije Zajednice Nezavisnih Država.
Itar-Tass podseća i da su se Lavrov i američki državni sekretar Kondoliza Rajs u Njujorku krajem septembra dogovorili da se nastavi sa traženjem kompromisnog rešenja, koje će biti predstavljeno Savetu bezbednosti UN.
Ruski predstavnik u "trojci" Aleksandar Bocan-Harčenko rekao je posle sastanaka na marginama 62. zasedanja Generalne skupštine UN da će se pregovarački proces za Kosovo i Metohiju i dalje zasnivati na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN. "Principijelni dogovor njujorškog sastanka je traženje kompromisnog rešenja koje će podržati Savet bezbednosti UN. To je glavno", rekao je on.
Išingerovu ideju o održavanju medjunarodne konferencije o Kosovu, po ugledu na Dejtonsku, u Parizu ocenjuje kao "prikladnu", dok u Berlinu nisu želeli da je komentarišu, naglašavajući podršku procesu koji vodi posrednička trojka, na kojoj je da "odredjuje modalitete procesa".
Izvori EU: Priča o konferenciji prenaduvana
Konferencija o statusu Kosova i Metohije je samo jedna od ideja o kojoj se razmišlja u nastavku pregovora pod posredništvom trojke, a priča o njoj je u ovom trenutku "prenaduvana" i "prerana", izjavio je Tanjugu jedan funkcioner EU. "Priča o konferenciji u ovom trenutku je prenaduvana i prerana, i ne treba je previše ozbiljno uzimati u obzir, iako se ona ne može isključiti", izjavio je taj funkcioner, komentarišući izjavu posrednika EU Volfganga Išingera o mogućnosti održavanja medjunarodne konferencije o statusu Kosova."Išinger je spomenuo da je to samo jedna od mogućnosti i da bi imala smisla samo ako bude dovoljno dodirnih tačaka izmedju dve strane", izjavio je isti izvor i dodao da ideja o konferenciji "nije ništa novo".
On je istakao da, ukoliko bi do konferencije došlo, ona bi u suštini predstavljala "samo jednu produženu sesiju standardnih pregovaračkih sastanaka 'trojke' i delegacija Beograda i Prištine". "Dakle, umesto jednog popodneva, razgovarali bi dva do tri dana (…) u svakom slučaju, što se više bližimo 10. decembru, to će razgovori biti intenzivniji i dve strane će morati da duže razgovaraju", naglasio je on.
Prema tvrdnjama izvora agencije Beta u Briselu, Išinger uopšte nije predložio medjunarodnu konferenciju o Kosovu, već samo da sastanci delegacija Beograda i Prištine budu češći i duži. "Ako napretka ne bi bilo, onda ne bi bilo ni takvog završnog dužeg sastanka - 'konferencije'", rekao je visoki zvaničnik EU Beti, dodajući da je to samo mogućnost, koja zavisi od volje srpske i albanske strane, ali da nije bilo pomena da se održi neki novi "Dejton" ili "Rambuje".
Tanjugov izvor je istakao i da u ovom trenutku prioritet naredna runda pregovora, zakazana za 14. oktobar u Briselu. "Ta runda će ličiti na njujoršku rundu po svom formatu, odnosno doći će do jedne sesije direktnih pregovora i do dva odvojena sastanka trojke sa Beogradom i Prištinom", istakao je on. Na kraju sastanka, koji bi trebalo da traje čitavo popodne, biće objavljeno saopštenje, dok konferencija za štampu nije predvidjena.
U nedelju ili ponedeljak, "trojka" bi trebalo da održi "standardan brifing" Kontakt grupi na nižem nivou o toku sastanka.
Najzad, u ponedeljak 15. oktobra će u Luksemburgu biti održan sastanak Saveta ministara EU, na kojem će biti govora i o Kosovu i Metohiji. "Ministri će razgovarati o Kosovu tokom radnog ručka, te stoga formalni zaključci nisu predvidjeni", izjavio je evropski diplomata Tanjugu.
(MONDO/agencije)
