U Savetu bezbednosti UN u utorak popodne završene su zatvorene konsultacije o Kosovu na kojima su predstavljeni izveštaji generalnog sekretara UN Ban Ki Muna i šefa UNMIK-a Joahima Rikera. Predstavnici SAD i Rusije su u izjavi novinarima ocenili konsultacije dobrim, ali su kad je reč o procesu rešavanja statusa Kosova izneli poznate stavove svojih vlada.
U Savetu bezbednosti UN u utorak popodne završene su zatvorene konsultacije o Kosovu na kojima su predstavljeni izveštaji generalnog sekretara UN Ban Ki Muna i šefa UNMIK-a Joahima Rikera. Predstavnici SAD i Rusije su u izjavi novinarima ocenili konsultacije dobrim, ali su kad je reč o procesu rešavanja statusa Kosova izneli poznate stavove svojih vlada.
Američki ambasador u UN Zalmaj Halilzad izjavio je da bi "najbolji ishod bio da dve strane postignu sporazum", ali je ukazao da "vreme ističe" i da proces rešavanja kosovskog pitanja treba da bude "uskoro priveden kraju". On je rekao da je sednica bila dobra, da se razgovaralo o Rikerovom izvešstaju, predstojećim izborima na Kosovu 17. novembra, i da su razmotreni naredni koraci.
Halilzad je podsetio da je mandat "trojke" do 10. decembra i da je najbolji ishod da dve strane dodju do sporazuma, ali i upozorio na moguću destabilizaciju u slučaju odlaganja rešenja kako u NATO, UN, regionu, tako i u Evropi ističući da "oba entiteta pripadaju Evropi i da treba da imaju evropsku perspektivu".
Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin pozvao je medjunarodnu zajednicu i Beograd i Prištinu da se usredsrede na postizanje dogovornog rešenja jer bi svako drugo izazvalo nestabilnost na Kosovu, u regionu i u svetu. "Verujemo da je dogovorno rešenje moguće. Proces je imao dobar početak, ali medjunarodna zajednica mora da se usredsredi na strane da nadju rešenje kroz pregovore", ocenio je on.
"Mislimo da je bio dobar pocetka, tri predstavnika rade zajedno, dobar je kontakt medju stranama. Prvi sastanak je pokazao neke indikacije o napretku, srpska strana veoma kreativno razmišlja", rekao je Čurkin i ocenio da je moguće postići dogovorno rešenje ako se medjunarodna zajednica na to zaista usredsredi. "Naš poziv je snažan u pravcu dogovornog rešenja", rekao je Čurkin i ukazao da su "ostali scenariji neprihvatljivi" i da "bilo kakva jednostrana odluka neće nigde voditi, neće biti stabilnosti na Kosovu, u regionu i svetu".
Čurkin je, medjutim, ukazao da "nema dovoljno jedinstvene poruke medjunarodne zajednice" u tom smislu, navodeći da postoje izjave koje ukazuju da je ishod pregovora unapred utvrdjen, a neke zemlje govore da je nezavisnost Kosova neizbežna. On je podsetio da sadašnji pregovori traju do 10. decembra, nakon čega će Kontakt grupa podneti izvešstaj Ban Ki Munu koji će obavestiti Savet bezbednosti UN. Nakon toga, očekuje se rasprava u Savetu bezbednosti UN i odluka o tome kako nastaviti.
Kada je reč o mandatu "trojke", Čurkin je naveo da postoji više mogućnosti da taj mandat bude produžen, da dobije drugi mandat ili da pregovori budu nastavljeni u drugom obliku.
Ban Ki Mun je u svom izveštaju za period od 1. juna do 31. avgusta 2007. godine ocenio da ne treba štedeti napora u cilju postiznaja prihvatljivog rešenja pitanja statusa Kosova u skladu sa principima Kontakt grupe i upozorio da se odlaganjem samo dovodi u pitanje rad UN u pokrajini i rizikuje nestabilnost u regionu. On je u izveštaju koji je ranije objavljen, ukazao da je na Kosovu i dalje primetna nestabilnost zbog nastavka pregovora o budućnosti pokrajine.
Prema njegovoj oceni, uzavrele napetosti izmedju etničkih Albanaca i Srba mogle bi da dodju do usijanja ukoliko uskoro ne bude postignut sporazum.
Generalni sekretar je pozvao kosovske Srbe da učestvuju na parlamentarnim izborima 17. novembra, a vlasti u Beogradu da budu konstruktivne i obezbede učešće pripadnika srpske zajednice na izborima. To je posle konsultacija učinio i šef UNMIK-a Joahim Riker, koji kao specijalni izaslanik generalnog sekretara UN zadržava pravo da odloži izbore ukoliko se pokaže da bi izborni proces mogao da utiče na odlaganje procesa utvrdjivanja statusa ili pregovora koje vodi "trojka" Kontakt grupe.
Generalni sekretar je podsetio i da 10. decembra očekuje izveštaj Kontakt grupe za Kosovo koju čine SAD, Rusija, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija.
"Pregovarački proces ima dva paralelna fronta: jedan su direktni pregovori, a drugi, koji nije ništa manje važan, jeste diplomatski front pridobijanja podrške za naše stavove u medjunarodnoj zajednici: u EU, u posredničkoj "trojci", u Savetu bezbednosti, i šire. Upravo u tome, imaćemo najviše koristi od ugleda koji smo stekli uspehom u predsedavanju Saveta Evrope", smatra Jeremić.
Odgovarajučhi na pitanje da li postoji bojazan da se "novi Dejton", koji pominje Volfgang Išinger ne pretvori u "novi Rambuje" ispostavljanjem novog rešenja, Jermić je izjavio: "Mislim da ne treba da zaziremo od bilo koje vrste pregovora, dok god postoji jasan mandat Ujedinjenih nacija za te pregovore. Samo UN mogu dati krajnji legitimitet bilo kakvom njihovom ishodu. Kako god se došlo do resavanja, ono mora biti verifikovano kroz novu rezoluciju Saveta bezbednosti UN", naglasio je on.
Ministar Jeremić je ponovio da pregovori ne treba da budu oročeni, jer je najvažnije da se dodje do dobrog, kompromisnog rešenja.
(MONDO/agencije)
Američki ambasador u UN Zalmaj Halilzad izjavio je da bi "najbolji ishod bio da dve strane postignu sporazum", ali je ukazao da "vreme ističe" i da proces rešavanja kosovskog pitanja treba da bude "uskoro priveden kraju". On je rekao da je sednica bila dobra, da se razgovaralo o Rikerovom izvešstaju, predstojećim izborima na Kosovu 17. novembra, i da su razmotreni naredni koraci.
Halilzad je podsetio da je mandat "trojke" do 10. decembra i da je najbolji ishod da dve strane dodju do sporazuma, ali i upozorio na moguću destabilizaciju u slučaju odlaganja rešenja kako u NATO, UN, regionu, tako i u Evropi ističući da "oba entiteta pripadaju Evropi i da treba da imaju evropsku perspektivu".
Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin pozvao je medjunarodnu zajednicu i Beograd i Prištinu da se usredsrede na postizanje dogovornog rešenja jer bi svako drugo izazvalo nestabilnost na Kosovu, u regionu i u svetu. "Verujemo da je dogovorno rešenje moguće. Proces je imao dobar početak, ali medjunarodna zajednica mora da se usredsredi na strane da nadju rešenje kroz pregovore", ocenio je on.
"Mislimo da je bio dobar pocetka, tri predstavnika rade zajedno, dobar je kontakt medju stranama. Prvi sastanak je pokazao neke indikacije o napretku, srpska strana veoma kreativno razmišlja", rekao je Čurkin i ocenio da je moguće postići dogovorno rešenje ako se medjunarodna zajednica na to zaista usredsredi. "Naš poziv je snažan u pravcu dogovornog rešenja", rekao je Čurkin i ukazao da su "ostali scenariji neprihvatljivi" i da "bilo kakva jednostrana odluka neće nigde voditi, neće biti stabilnosti na Kosovu, u regionu i svetu".
Čurkin je, medjutim, ukazao da "nema dovoljno jedinstvene poruke medjunarodne zajednice" u tom smislu, navodeći da postoje izjave koje ukazuju da je ishod pregovora unapred utvrdjen, a neke zemlje govore da je nezavisnost Kosova neizbežna. On je podsetio da sadašnji pregovori traju do 10. decembra, nakon čega će Kontakt grupa podneti izvešstaj Ban Ki Munu koji će obavestiti Savet bezbednosti UN. Nakon toga, očekuje se rasprava u Savetu bezbednosti UN i odluka o tome kako nastaviti.
Kada je reč o mandatu "trojke", Čurkin je naveo da postoji više mogućnosti da taj mandat bude produžen, da dobije drugi mandat ili da pregovori budu nastavljeni u drugom obliku.
Ban Ki Mun je u svom izveštaju za period od 1. juna do 31. avgusta 2007. godine ocenio da ne treba štedeti napora u cilju postiznaja prihvatljivog rešenja pitanja statusa Kosova u skladu sa principima Kontakt grupe i upozorio da se odlaganjem samo dovodi u pitanje rad UN u pokrajini i rizikuje nestabilnost u regionu. On je u izveštaju koji je ranije objavljen, ukazao da je na Kosovu i dalje primetna nestabilnost zbog nastavka pregovora o budućnosti pokrajine.
Prema njegovoj oceni, uzavrele napetosti izmedju etničkih Albanaca i Srba mogle bi da dodju do usijanja ukoliko uskoro ne bude postignut sporazum.
Generalni sekretar je pozvao kosovske Srbe da učestvuju na parlamentarnim izborima 17. novembra, a vlasti u Beogradu da budu konstruktivne i obezbede učešće pripadnika srpske zajednice na izborima. To je posle konsultacija učinio i šef UNMIK-a Joahim Riker, koji kao specijalni izaslanik generalnog sekretara UN zadržava pravo da odloži izbore ukoliko se pokaže da bi izborni proces mogao da utiče na odlaganje procesa utvrdjivanja statusa ili pregovora koje vodi "trojka" Kontakt grupe.
Generalni sekretar je podsetio i da 10. decembra očekuje izveštaj Kontakt grupe za Kosovo koju čine SAD, Rusija, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija.
Jeremić: Ne zaziremo od bilo koje vrste pregovora
Uspešno predsedavanje Savetom Evrope pomoglo je Srbiji da mnogo lakše i sa mnogo više autoriteta nastupi na svim diplomatskim frontovima pa i u pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije - izjavio je u razgovoru za "Novosti", ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić."Pregovarački proces ima dva paralelna fronta: jedan su direktni pregovori, a drugi, koji nije ništa manje važan, jeste diplomatski front pridobijanja podrške za naše stavove u medjunarodnoj zajednici: u EU, u posredničkoj "trojci", u Savetu bezbednosti, i šire. Upravo u tome, imaćemo najviše koristi od ugleda koji smo stekli uspehom u predsedavanju Saveta Evrope", smatra Jeremić.
Odgovarajučhi na pitanje da li postoji bojazan da se "novi Dejton", koji pominje Volfgang Išinger ne pretvori u "novi Rambuje" ispostavljanjem novog rešenja, Jermić je izjavio: "Mislim da ne treba da zaziremo od bilo koje vrste pregovora, dok god postoji jasan mandat Ujedinjenih nacija za te pregovore. Samo UN mogu dati krajnji legitimitet bilo kakvom njihovom ishodu. Kako god se došlo do resavanja, ono mora biti verifikovano kroz novu rezoluciju Saveta bezbednosti UN", naglasio je on.
Ministar Jeremić je ponovio da pregovori ne treba da budu oročeni, jer je najvažnije da se dodje do dobrog, kompromisnog rešenja.
(MONDO/agencije)
