Predsednik Haškog tribunala Fausto Pokar izvestio je Generalnu skupštinu UN da su vlasti Srbije u proteklih godinu dana propustile da pronadju i uhapse general Ratka Mladića, nasuprot brojnim uveravanjima da će to učiniti. "Imamo dosta informacija i potvrdeno je da se u Srbiji nalazi ne samo Mladić, nego i Hadžić i Župljanin", rekla je Del Ponte
Predsednik Haškog tribunala Fausto Pokar izvestio je Generalnu skupštinu UN da su vlasti Srbije u proteklih godinu dana propustile da pronadju i uhapse general Ratka Mladića, nasuprot brojnim uveravanjima da će to učiniti.
"Vlasti Srbije ponovo su zakazale u pronalaženju i hapšenju Mladića, uprkos brojnim uveravanjima. Što se tiče Radovana Karadžića, izgleda da niko ne preuzima odgovornost za njegov nestanak sa radarskih ekrana nadležnih službi", ocenio je Pokar u izveštaju Generalnoj skupštini UN, čiji je tekst objavljen u Haškom tribunalu.
Pokar će govor pred Generalnom skupštinom UN održati u ponedeljak, 15. oktobra, najavio je njegov portparol Lijam Makdauel.
Predsednik Tribunala naznačio je da je u periodu od avgusta prošle 2006. do jula ove godine, koji pokriva njegov izveštaj, "saradnja Beograda bila komplikovana".
Saradnja se ozbiljno pogoršala od oktobra 2006. do marta ove godine, a zatim je vidno popravljena hapšenjima generala Zdravka Tolimira i Vlastimira Djordjevića u maju i junu, posle formiranja nove Vlade Srbije, konstatovao je Pokar, podvlačeći, medjutim, da "saradnja nikada nije bila potpuna i stalna".
"Na žalost, nije bilo napretka u vezi sa Mladićem i Karadžićem", naglasio je italijanski sudija.
Kao pozitivne, Pokar je istakao napore šefa Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom Rasima Ljajića u dostavljanju dokumenata sudu, kao i plodonosnu saradnju sa tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem.
U izveštaju, predsednik Tribunala primećuje i napredak u saradnji vlasti Republike Srpske na "operativnom nivou", odnosno u suzbijanju mreža koje podržavaju najtraženije begunce, kao i pri hapšenju generala Tolimira.
Pokar je, medjutim, naznačio da ni u RS nije bilo napretka ka pronalaženju Radovana Karadžića.
Saradnju vlasti Crne Gore, Pokar je nazvao dobrom, navodeći da su one efikasnost i posvećenost pokazale pri hapšenju generala Djordjevića u Budvi.
U osvrtu na saradnju medjunarodnih organizacija prisutnih na teritoriji bivše Jugoslavije, predsednik haškog suda je ukazao da su "razlog za zabrinutost stalni problemi povezani sa zaštitom svedoka (na Kosovu) u postupku protiv Ramuša Haradinaja".
"Tužilaštvo će nastaviti da se oslanja na pomoć Unmika u pružanju sigurnosti svedocima i zahtevaće punu asistenciju bilo koje buduće medjunarodne uprave na Kosovu", naglasio je Pokar.
On je predočio i da Tužilaštvo Tribunala uživa punu podršku visokog predstavnika medjunarodne zajednice u BiH, kao i da je glavna tužiteljka Karla del Ponte više puta dobila uveravanja da će NATO i Eufor nastaviti da joj pružaju pomoć.
"Medjunarodne snage su, zajedno sa lokalnim vlastima, sprovele više potraga i operacija koje su bile usmerene na prekidanje mreža za podršku beguncima", primetio je Pokar.
Predsednik Haškog tribunala Fausto Pokar istakao je, medjutim, poboljšanu saradnju vlasti u Beogradu sa ovim sudom, ali i ukazao da je ostanak još četvorice begunaca na slobodi ozbiljan udarac za medjunarodnu pravdu.
"Moraju da izvrše pritisak. I za Srbiju i za BiH ključan je politički pritisak. Obe zemlje žele da postanu kandidati za ulazak u EU. To ne sme da im bude dozvoljeno sve dok ne izruče Karadžića i Mladića i ostale optužene za ratne zločine. Potreban nam je politički pritisak jer oni jedino to čuju", rekla je Del Ponteova.
Glavna tužiteljka Haškog tribunala bi trebalo da objavi izveštaj o saradnji Beograda sa tim sudom sledećeg ponedeljka, kada će se u Luksemburgu sastati sa ministrima inostranih poslova zemalja EU i sa evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom.
Od te ocene zavisi da li će Srbija u narednim mesecima sa EU potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju, a Del Ponteova nije precizirala da li će od EU tražiti da već sada sa Beogradom ne potpisuje sporazum ili da u nekoj kasnijoj fazi Srbiji uskrati status kandidata, ukoliko se u
medjuvremenu preostali optuženi ne nadju u Hagu.
Ona je, istovremeno, uverena da se trojica od preostale četvorice haških begunaca nalaze u Srbiji.
"Imamo dosta informacija i potvrdeno je da se u Srbiji nalazi ne samo Mladić, nego i Hadžić i Župljanin. Mislim da bi državne vlasti mogle da ih uhapse ukoliko bi uradile sve što je u njihovoj moći", rekla je ona.
Kako je dodala, za Karadžića se ne zna tačno gde je, ali se zna da je u regionu. "Ne znamo da li je u Republici Srpskoj, Crnoj Gori ili Srbiji. Oko njega nam je potrebna pomoć medjunarodnih snaga koje su i dalje u BiH", kazala je tužiteljka, koja sa te dužnosti odlazi u decembru.
(agencije/MONDO)
"Vlasti Srbije ponovo su zakazale u pronalaženju i hapšenju Mladića, uprkos brojnim uveravanjima. Što se tiče Radovana Karadžića, izgleda da niko ne preuzima odgovornost za njegov nestanak sa radarskih ekrana nadležnih službi", ocenio je Pokar u izveštaju Generalnoj skupštini UN, čiji je tekst objavljen u Haškom tribunalu.
Pokar će govor pred Generalnom skupštinom UN održati u ponedeljak, 15. oktobra, najavio je njegov portparol Lijam Makdauel.
Predsednik Tribunala naznačio je da je u periodu od avgusta prošle 2006. do jula ove godine, koji pokriva njegov izveštaj, "saradnja Beograda bila komplikovana".
Saradnja se ozbiljno pogoršala od oktobra 2006. do marta ove godine, a zatim je vidno popravljena hapšenjima generala Zdravka Tolimira i Vlastimira Djordjevića u maju i junu, posle formiranja nove Vlade Srbije, konstatovao je Pokar, podvlačeći, medjutim, da "saradnja nikada nije bila potpuna i stalna".
"Na žalost, nije bilo napretka u vezi sa Mladićem i Karadžićem", naglasio je italijanski sudija.
Kao pozitivne, Pokar je istakao napore šefa Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom Rasima Ljajića u dostavljanju dokumenata sudu, kao i plodonosnu saradnju sa tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem.
U izveštaju, predsednik Tribunala primećuje i napredak u saradnji vlasti Republike Srpske na "operativnom nivou", odnosno u suzbijanju mreža koje podržavaju najtraženije begunce, kao i pri hapšenju generala Tolimira.
Pokar je, medjutim, naznačio da ni u RS nije bilo napretka ka pronalaženju Radovana Karadžića.
Saradnju vlasti Crne Gore, Pokar je nazvao dobrom, navodeći da su one efikasnost i posvećenost pokazale pri hapšenju generala Djordjevića u Budvi.
U osvrtu na saradnju medjunarodnih organizacija prisutnih na teritoriji bivše Jugoslavije, predsednik haškog suda je ukazao da su "razlog za zabrinutost stalni problemi povezani sa zaštitom svedoka (na Kosovu) u postupku protiv Ramuša Haradinaja".
"Tužilaštvo će nastaviti da se oslanja na pomoć Unmika u pružanju sigurnosti svedocima i zahtevaće punu asistenciju bilo koje buduće medjunarodne uprave na Kosovu", naglasio je Pokar.
On je predočio i da Tužilaštvo Tribunala uživa punu podršku visokog predstavnika medjunarodne zajednice u BiH, kao i da je glavna tužiteljka Karla del Ponte više puta dobila uveravanja da će NATO i Eufor nastaviti da joj pružaju pomoć.
"Medjunarodne snage su, zajedno sa lokalnim vlastima, sprovele više potraga i operacija koje su bile usmerene na prekidanje mreža za podršku beguncima", primetio je Pokar.
Ponte: U Srbiji su Mladić, Župljanin i Hadžić
Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte izjavila je u intervjuu za britanski BBC, da računa na pritisak Evropske unije na Srbiju u pogledu hapšenja optuženih za ratne zločine, ali nije želela da nagovesti kako će oceniti saradnju Beograda sa Haškim tribunalom.Predsednik Haškog tribunala Fausto Pokar istakao je, medjutim, poboljšanu saradnju vlasti u Beogradu sa ovim sudom, ali i ukazao da je ostanak još četvorice begunaca na slobodi ozbiljan udarac za medjunarodnu pravdu.
"Moraju da izvrše pritisak. I za Srbiju i za BiH ključan je politički pritisak. Obe zemlje žele da postanu kandidati za ulazak u EU. To ne sme da im bude dozvoljeno sve dok ne izruče Karadžića i Mladića i ostale optužene za ratne zločine. Potreban nam je politički pritisak jer oni jedino to čuju", rekla je Del Ponteova.
Glavna tužiteljka Haškog tribunala bi trebalo da objavi izveštaj o saradnji Beograda sa tim sudom sledećeg ponedeljka, kada će se u Luksemburgu sastati sa ministrima inostranih poslova zemalja EU i sa evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom.
Od te ocene zavisi da li će Srbija u narednim mesecima sa EU potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju, a Del Ponteova nije precizirala da li će od EU tražiti da već sada sa Beogradom ne potpisuje sporazum ili da u nekoj kasnijoj fazi Srbiji uskrati status kandidata, ukoliko se u
medjuvremenu preostali optuženi ne nadju u Hagu.
Ona je, istovremeno, uverena da se trojica od preostale četvorice haških begunaca nalaze u Srbiji.
"Imamo dosta informacija i potvrdeno je da se u Srbiji nalazi ne samo Mladić, nego i Hadžić i Župljanin. Mislim da bi državne vlasti mogle da ih uhapse ukoliko bi uradile sve što je u njihovoj moći", rekla je ona.
Kako je dodala, za Karadžića se ne zna tačno gde je, ali se zna da je u regionu. "Ne znamo da li je u Republici Srpskoj, Crnoj Gori ili Srbiji. Oko njega nam je potrebna pomoć medjunarodnih snaga koje su i dalje u BiH", kazala je tužiteljka, koja sa te dužnosti odlazi u decembru.
(agencije/MONDO)
