EU bi Srbiji što pre da pošalje signal kojim bi stavila do znanja da je spremna da podrži dalje približavanje Beograda ovoj integraciji, rekao je predstavnik EU u trojci za Kosovo Volfgang Išinger u razgovoru za privredni dnevnik Handelsblat. Nemački diplomata je naveo da bi to mogle da budu dalje vizne olakšice i ocenio da bi to bio "pozitivan signal za pregovore o budućnosti Kosova". Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je da se produžavanjem statusa kvo za Kosovo rizikuje dalja politička nestabilnost u pokrajini, usporava put Srbije prema EU i slabi perspektiva za zapadni Balkan.
Evropska unija traži da se "ulože svi napori da se obezbedi rešenje statusa Kosova putem pregovora" i u punoj meri podržava proces pod okriljem "trojke" Kontakt grupe, navodi se u dokumentu koji je pripremljen za zasedanje šefova diplomatija EU, u ponedeljak u Luksemburgu.
U nacrtu zaključaka sastanka ministara EU koji mogu biti dopunjeni očekivanom raspravom o Kosovu, a u koje je imala uvid agencija Beta, podvlači se da će "proces uz posredovanje 'trojke' biti zaključen izveštajem Kontakt grupe generalnom sekretaru UN, 10. decembra". Imajući to na umu, kako se dodaje u pripremljenom dokumentu, "Savet ministara EU poziva obe strane (Beograd i Prištinu) da se u daljim pregovorima angažuju kreativno, odvažno i u duhu kompromisa".
Evropski ministri treba posebno da zatraže od Beograda i Prištine da "ulože sve moguće napore da se obezbedi rešenje putem pregovora za status Kosova", a na radnom ručku na zasedanju da razmotre ceo dosadašnji tok pregovora pod posredništvom "trojke" Kontakt grupe.
EU bi trebalo Srbiji što pre da pošalje signal kojim bi stavila do znanja da je spremna da podrži dalje približavanje Beograda ovoj integraciji, rekao je predstavnik EU u trojci za Kosovo Volfgang Išinger u razgovoru za privredni dnevnik Handelsblat. Nemački diplomata je naveo da bi to mogle da budu dalje vizne olakšice i ocenio da bi to bio "pozitivan signal za pregovore o budućnosti Kosova".
Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je da se produžavanjem statusa kvo za Kosovo rizikuje dalja politička nestabilnost u pokrajini, usporava put Srbije prema EU i slabi perspektiva za zapadni Balkan. "Pitanje statusa Kosova je fundamentalno evropsko pitanje i rešenje se traži dogovorom. Status kvo se ne može održati", rekao je Ren za današnje izdanje hrvatskog "Jutarnjeg lista".
Istovremeno je Išinger upozorio da "Srbija nikako ne sme da bude stavljena u situaciju da se odlučuje izmedju približavanja EU i Kosova" i rekao da bi se "sadašnje srpsko rukovodstvo odlučilo za Kosovo". Prema njegovim rečima, 14. oktobra, kada će se ponovo sastati delegacije Beograda i Prištine, "pokazaće se da li su, nakon faze sondiranja, obe strane spremne da stupe u ozbiljne pregovore o rešenju statusnog pitanja". Za to će imati priliku već 21 oktobra, za kada je zakazan novi susret u Beču.
Išinger smatra da postoji "zajednički interes EU, Srba i kosovskih Albanaca". Jer, kako se izrazio, Kosovo "ne može da funkcioniše kao ostrvo u Pacifiku".
Ukazao je da su Kosovu potrebni "prilazni putevi, energija, trgovina i ljudske veze i to ne samo u pravcu Albanije i Makedonije, već i u pravcu Srbije, što koristi i kosovskim Albancima i Srbima". "A ako nastane državna tvorevina koja ekonomski nije sposobna da preživi, onda će račun na kraju platiti EU", upozorio je Išinger.
Nemački diplomata je kritikovao SAD zbog najava da će priznati i jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova rekavši da "sve izjave na osnovu kojih se stvara utisak da je rezultat pregovora već odredjen, nisu od pomoći".
Izričito se Išinger usprotivio mogućnosti da se mandat trojke produži i posle 10. decembra, kada treba da bude predat izveštaj generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija (UN). "Odluka da se trojci da pregovarački mandat od 120 dana je sredstvo zdravog pritiska na sve strane. Čak i ako bismo na raspolaganju imali 1.200 dana, ne bi bilo ništa lakše da se donese odluka", rekao je Išinger.
"Mi ne bi direktno vojskom intervenisali, ali bi zadržali naše institucije na Kosovu. Srpsko stanovništvo u pokrajini bilo bi i dalje vezano za Beograd što se tiče obrazovanja, infrastrukture, zdravstvenog sistema i mnogih drugih oblasti", rekao je Samardžić u intervjuu bečkom dnevniku.
"Postojale bi kompletne paralelne institucije. Mi bismo još intenzivnije podržavali Srbe i ostale nealbance", precizirao je on.
Srpski ministar je naglasio da se Beograd zalaže za demilitarizaciju Kosova.
"Na Kosovu ne bi trebalo da postoji nikakva vojska, izuzev privremenog prisustva medjunarodnih trupa. Mi ni ne pretimo vojnom intervencijom u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova, ali svakom mora biti jasno da bi to bila otvorenja pretnja Srbiji", poručio je on.
Kada je reč o dosadašnjim pregovorima o statusu Kosova, Samardžić kaže da nije bilo nikakve prilike da se direktno razgovara o statusu.
"Zapadne države u Kontakt grupi tolerisale su takvo ponašanje albanske strane, koja je ostala čvrsto na svojoj poziciji. Na izvestan način te države su podržale albanski zahtev za otcepljenje", podvukao je on.
Na konstataciju da je američki državni sekretar Kondoliza Rajs nazvala nezavisnost jedinim rešenjem, Samardžić je ocenio da SAD kosovskim Albancima ne daju nikakav podsticaj za pregovore.
"Strahujemo da će ponovo biti vodjeni samo simulirani pregovori, kao što je to bio slučaj pod predsedavanjem izaslanika UN Martija Ahtisarija", poručio je on pred sledeće razgovore Beograda i Prištine, koji će se održati 14. oktobra u Briselu.
"Trenutno ne vidimo nikakve signale Amerikanaca koji bi ukazali da čine bilo šta za stvaranje normalne pregovaračke atmosfere. Bez toga nećemo ništa postići", dodao je Samardžić.
Kada je reč o prethodnih razgovorima u Njujorku, Samardžić je podvukao da je ono što je albanska strana predložila - sporazum o dobrim odnosima dve nezavisne države - predstavlja prejudiciranje statusa, o čemu Srbija ne želi da pregovara.
Kako se navodi u saopštenju, Vlada je na sednici usvojila Informaciju o potrebi i načinu reagovanja predstavnika Srbije na medjunarodnim skupovima na kojima učestvuju predstavnici privremenih organa Kosova i Metohije.
U tom aktu predstavnicima Srbije nalaže se da uvek reaguju na skupovima na kojima predstavnici privremenih organa Kosova nastupaju samostalno, a ne u sastavu delegacije UNMIK-a.
Oni treba da reaguju i kada predstavnici privremenih organa jesu u sastavu UNMIK-a, ali iznose stavove samostalno.
Predstavnici Srbije reagovaće kada je delegacija UNMIK-a označena kao državna delegacija.
"Predstavnici Republike Srbije će u ovakvim slučajevima intervenisati kod države organizatora ili domaćina, izaziti protest i zahtevati poštovanje Rezolucije 1244, a u protivnom će napustiti skup", navodi sa u saopštenju.
(agencije/MONDO)
U nacrtu zaključaka sastanka ministara EU koji mogu biti dopunjeni očekivanom raspravom o Kosovu, a u koje je imala uvid agencija Beta, podvlači se da će "proces uz posredovanje 'trojke' biti zaključen izveštajem Kontakt grupe generalnom sekretaru UN, 10. decembra". Imajući to na umu, kako se dodaje u pripremljenom dokumentu, "Savet ministara EU poziva obe strane (Beograd i Prištinu) da se u daljim pregovorima angažuju kreativno, odvažno i u duhu kompromisa".
Evropski ministri treba posebno da zatraže od Beograda i Prištine da "ulože sve moguće napore da se obezbedi rešenje putem pregovora za status Kosova", a na radnom ručku na zasedanju da razmotre ceo dosadašnji tok pregovora pod posredništvom "trojke" Kontakt grupe.
EU bi trebalo Srbiji što pre da pošalje signal kojim bi stavila do znanja da je spremna da podrži dalje približavanje Beograda ovoj integraciji, rekao je predstavnik EU u trojci za Kosovo Volfgang Išinger u razgovoru za privredni dnevnik Handelsblat. Nemački diplomata je naveo da bi to mogle da budu dalje vizne olakšice i ocenio da bi to bio "pozitivan signal za pregovore o budućnosti Kosova".
Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je da se produžavanjem statusa kvo za Kosovo rizikuje dalja politička nestabilnost u pokrajini, usporava put Srbije prema EU i slabi perspektiva za zapadni Balkan. "Pitanje statusa Kosova je fundamentalno evropsko pitanje i rešenje se traži dogovorom. Status kvo se ne može održati", rekao je Ren za današnje izdanje hrvatskog "Jutarnjeg lista".
Istovremeno je Išinger upozorio da "Srbija nikako ne sme da bude stavljena u situaciju da se odlučuje izmedju približavanja EU i Kosova" i rekao da bi se "sadašnje srpsko rukovodstvo odlučilo za Kosovo". Prema njegovim rečima, 14. oktobra, kada će se ponovo sastati delegacije Beograda i Prištine, "pokazaće se da li su, nakon faze sondiranja, obe strane spremne da stupe u ozbiljne pregovore o rešenju statusnog pitanja". Za to će imati priliku već 21 oktobra, za kada je zakazan novi susret u Beču.
Išinger smatra da postoji "zajednički interes EU, Srba i kosovskih Albanaca". Jer, kako se izrazio, Kosovo "ne može da funkcioniše kao ostrvo u Pacifiku".
Ukazao je da su Kosovu potrebni "prilazni putevi, energija, trgovina i ljudske veze i to ne samo u pravcu Albanije i Makedonije, već i u pravcu Srbije, što koristi i kosovskim Albancima i Srbima". "A ako nastane državna tvorevina koja ekonomski nije sposobna da preživi, onda će račun na kraju platiti EU", upozorio je Išinger.
Nemački diplomata je kritikovao SAD zbog najava da će priznati i jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova rekavši da "sve izjave na osnovu kojih se stvara utisak da je rezultat pregovora već odredjen, nisu od pomoći".
Izričito se Išinger usprotivio mogućnosti da se mandat trojke produži i posle 10. decembra, kada treba da bude predat izveštaj generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija (UN). "Odluka da se trojci da pregovarački mandat od 120 dana je sredstvo zdravog pritiska na sve strane. Čak i ako bismo na raspolaganju imali 1.200 dana, ne bi bilo ništa lakše da se donese odluka", rekao je Išinger.
Samardžić: Srbija neće ratovati zbog Kosova
Ministar za Kosovo o Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je za bečki dnevnik "Prese" da Srbija neće vojno intervenisati u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti južne srpske pokrajine, ali da će zato još intenzivnije podržavati Srbe i druge nealbance."Mi ne bi direktno vojskom intervenisali, ali bi zadržali naše institucije na Kosovu. Srpsko stanovništvo u pokrajini bilo bi i dalje vezano za Beograd što se tiče obrazovanja, infrastrukture, zdravstvenog sistema i mnogih drugih oblasti", rekao je Samardžić u intervjuu bečkom dnevniku.
"Postojale bi kompletne paralelne institucije. Mi bismo još intenzivnije podržavali Srbe i ostale nealbance", precizirao je on.
Srpski ministar je naglasio da se Beograd zalaže za demilitarizaciju Kosova.
"Na Kosovu ne bi trebalo da postoji nikakva vojska, izuzev privremenog prisustva medjunarodnih trupa. Mi ni ne pretimo vojnom intervencijom u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova, ali svakom mora biti jasno da bi to bila otvorenja pretnja Srbiji", poručio je on.
Kada je reč o dosadašnjim pregovorima o statusu Kosova, Samardžić kaže da nije bilo nikakve prilike da se direktno razgovara o statusu.
"Zapadne države u Kontakt grupi tolerisale su takvo ponašanje albanske strane, koja je ostala čvrsto na svojoj poziciji. Na izvestan način te države su podržale albanski zahtev za otcepljenje", podvukao je on.
Na konstataciju da je američki državni sekretar Kondoliza Rajs nazvala nezavisnost jedinim rešenjem, Samardžić je ocenio da SAD kosovskim Albancima ne daju nikakav podsticaj za pregovore.
"Strahujemo da će ponovo biti vodjeni samo simulirani pregovori, kao što je to bio slučaj pod predsedavanjem izaslanika UN Martija Ahtisarija", poručio je on pred sledeće razgovore Beograda i Prištine, koji će se održati 14. oktobra u Briselu.
"Trenutno ne vidimo nikakve signale Amerikanaca koji bi ukazali da čine bilo šta za stvaranje normalne pregovaračke atmosfere. Bez toga nećemo ništa postići", dodao je Samardžić.
Kada je reč o prethodnih razgovorima u Njujorku, Samardžić je podvukao da je ono što je albanska strana predložila - sporazum o dobrim odnosima dve nezavisne države - predstavlja prejudiciranje statusa, o čemu Srbija ne želi da pregovara.
Vlada: Napuštati skupove na kojima je Kosovo samostalno
Predstavnici Srbije napuštaće medjunarodne skupove na kojima prištinski zvaničnici nastupaju samostalno, mimo UNMIK, odlučila je u četvrtak Vlada Srbije.Kako se navodi u saopštenju, Vlada je na sednici usvojila Informaciju o potrebi i načinu reagovanja predstavnika Srbije na medjunarodnim skupovima na kojima učestvuju predstavnici privremenih organa Kosova i Metohije.
U tom aktu predstavnicima Srbije nalaže se da uvek reaguju na skupovima na kojima predstavnici privremenih organa Kosova nastupaju samostalno, a ne u sastavu delegacije UNMIK-a.
Oni treba da reaguju i kada predstavnici privremenih organa jesu u sastavu UNMIK-a, ali iznose stavove samostalno.
Predstavnici Srbije reagovaće kada je delegacija UNMIK-a označena kao državna delegacija.
"Predstavnici Republike Srbije će u ovakvim slučajevima intervenisati kod države organizatora ili domaćina, izaziti protest i zahtevati poštovanje Rezolucije 1244, a u protivnom će napustiti skup", navodi sa u saopštenju.
(agencije/MONDO)
