Srbija može da računa na političku podršku Francuske za kandidaturu u Evropsku uniju, rekao je u intervjuu Tanjugu Božidar Djelić, potpredsednik Vlade Srbije, nakon razgovora sa Žanom Pjerom Žujeom, državnim sekretarom za evropska pitanja, u okviru trodnevne radne posete Francuskoj koja je počela u petak.
Srbija može da računa na političku podršku Francuske za kandidaturu u Evropsku uniju, rekao je u intervjuu Tanjugu Božidar Djelić, potpredsednik Vlade Srbije, nakon razgovora sa Žanom Pjerom Žujeom, državnim sekretarom za evropska pitanja, u okviru trodnevne radne posete Francuskoj koja je počela u petak."Najveći učinak ove posete je da je Žuje prvi put rekao da će Srbija, ukoliko pokaže da je spremna da ispuni operativni plan za dobijanje kandidature koji smo predstavili, moći da računa na političku podršku Francuske koja će tada predsedavati Evropskom unijom", rekao je Djelić.
"Očekujemo da Sporazum o asocijaciji i pridruživanju bude parafiran do kraja oktobra i da bude potpisan do kraja godine", rekao je Djelić, podsećajući da je uslov za to da izveštaj glavnog haškog tužioca, Karle del Ponte, o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom u Luksemburgu 15. oktobra bude pozitivan.
Potpredsednik Vlade Srbije je rekao da ga je jučerašnji razgovor u Ke d’ Orseju sa državnim sekretarom za evropska pitanja, ohrabrio u tom uverenju.
"Bilo bi više nego simbolično da Francuska bude ta koja bi predložila evropskim kolegama da Srbija bude zvanično kandidat za ulazak u EU", dodao je Djelić.
Sa državnim sekretarom za evropska pitanja potpredsednik srpske vlade razgovarao je i o pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije.
Govoreći o atmosferi oko pregovora, Djelić je rekao da Srbiju očekuju teški dani i dodao da "veliki broj veoma uticajnih članica medjunarodne zajednice je i dalje za jednostavno priznanje nezavisnosti Kosova" da je "na nama da se borimo".
Djelić je rekao da od nove runde pregovora, koja počinje u nedelju u Briselu, očekuje "da se argumenti ovoga puta saslušaju, da ne budu dva monologa koja se smenjuju i da započnu istinski pregovori".
"Nadam se da će izvesna promena u atmosferi doprineti da obe strane vide interes u pronalaženju zajednički prihvatljivog rešenja", zaključio je Djelić.
Djelić će se sastati i sa predstavnicima Pariskog kluba poverilaca kako bi razgovarao o pitanju dugova Kosmeta.
"Cilj je da nadjemo model da Srbija više ne plaća za Kosmet, kao i da joj se vrati ono što je platila ili da se za toliko smanji njen dug", precizirao je Djelić.
Treća važna tema posete Francuskoj je svrstavanje Srbije na tzv. belu šengensku listu, o čemu će Djelić razgovarati u ponedeljak sa ministrom za imigraciju, integraciju i nacionalni identitet, Brisom Orefeom.
Vicepremijer će sa francuskim ministrom razmotriti i postojeće probleme sa ilegalnom imigracijom i readmisijom, odnosno vraćanjem imigranata bez boravišne dozvole u zemlje porekla.
Srbija je 18. septembra poslala na usvajanje sporazum o readmisiji, kao i poseban sporazum o readmisiji sa Francuskom iz 2006. godine, koji treba da budu usvojeni istovremeno.
"Srbija je preduzela sledeće korake: za one koji se vraćaju obezbedjena su odredjena tehnička sredstva, jer moraju da se ponovo socijalizuju. Naša policija se opremila za takve operacije i spremna je da ih sprovede u delo", rekao je Djelić, dodajući da je "poruka Ortefeu da Srbija želi da se otvore granice, ali da ne želi da Francuska ima štetu od dolaska naših gradjana".
Djelić je rekao da veruje da bi nova, restriktivna politika Francuske prema imigraciji mogla da bude na korist Srbiji, jer se francuske vlasti zalažu za selektivnu imigraciju, ali pre svega iz bivših afričkih kolonija.
Djelić je prvog dana posete razgovarao i sa predstavnicima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) o izradi nove ekonomske studije o Srbiji, pošto poslednja datira iz 2003. godine, o evaluaciji srpskog obrazovnog sistema i priključivanju programu "Piza", koji bi omogućio da se oceni napredak u reformi osnovnog i srednjeg obrazovanja.
"Najvažnije pitanje u OECD-u je bilo vezano za poboljšanje rejtinga Sribije u njihovoj metodologiji. Od pada Miloševića do danas, Srbija je i dalje u kategoriji 7, odnosno kategoriji najrizičnijih zemalja. Problem je što se sve organizacije koje se bave osiguranjem izvoznih poslova na zapadu oslanjaju na tu procenu i to uključuju u cenu usluga koje nude poslovnim ljudima, pa je samim tim poslovanje sa našim preduzećima mnogo skuplje", objasnio je Djelić.
"Pokazali smo da više ne pripadamo toj grupi i očekujemo da će se ova procena promeniti u nedeljama koje dolaze, što će se direktno odraziti na jeftinije cene za naše uvoznike i lakše poslovanje", precizirao je potpredsednik Vlade.
(Tanjug)
