Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte saopštila je u Luksemburgu Savetu ministara Evropske unije da ne može dati pozitivnu ocenu saradnje Beograda s Tribunalom. "Mogu da potvrdim da je situacija danas bolja nego što je bila pre godinu dana, ali saradnja je još uvek previše spora i nedovoljna", rekla je Del Ponteova. Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je da će o odluci o parafiranju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Srbijom moći da bude reči tek posle nove posete glavne tužiteljke Beogradu, krajem oktobra.
Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte saopštila je u Luksemburgu Savetu ministara Evropske unije da ne može dati pozitivnu ocenu saradnje Beograda s Tribunalom.
"Mogu da potvrdim da je situacija danas bolja nego što je bila pre godinu dana, ali saradnja je još uvek previše spora i nedovoljna", rekla je Del Ponteova u saopštenju Savetu ministara EU, koje je predstavljeno u Luksemburgu.
"Ja sam apsolutno uverena da Vlada Srbije raspolaže neophodnim sredstvima da locira i uhapsi begunce (...), ali glavna prepreka ostaje pretvaranje sposobnosti u rezultate", istakla je Del Ponteova,dodajući:
"Stoga ne mogu da dam pozitivnu ocenu o punoj saradnji sve dok Ratko Mladić ne bude uhapšen i isporučen Hagu".
Glavna tužiteljka je najavila ponovni dolazak u Beograd 25. i 26. oktobra, kao i neposredno pre novog izveštaja za Savet bezbednosti UN (u decembru).
Ona je od vlasti u Srbiji zatražila da "u narednih par nedelja pojačaju intenzitet istrage i poboljšaju koordinaciju medju službama bezbednosti".
Del Ponteova je naglasila i važnost politike uslovljavanja Evropske unije po pitanju saradnje s Hagom i istakla da se "iskreno nada" da će, u tom smislu, moći da računa na podršku EU.
Ona je pozitivno ocenila odluku Beograda da ponudi novčane nagrade za informacije koje bi pomogle pronalaženju haških begunaca.
"Bila sam zadovoljna kad sam čula da je Nacionalni savet za saradnju otpočeo takvu kampanju, što po meni predstavlja veoma snažan signal", naglasila je.
Del Ponteova je pozitivno ocenila saradnju civilnih i vojnih službi bezbednosti, ističući da ona "postaje delotvornija i usredsredjenja", ali dodajući da "mora da se poboljša njihova medjusobna saradnja".
Glavna tužiteljka je bila kritična i prema procesu predaje arhiva Tribunalu, naglasivši da "odbijanje da se predaju odredjene arhive i odlaganje predaje dokumenata ozbiljno utiču na njegov rad".
"Iako je došlo do napretka, verujemo da stepen pomoći srpskih vlasti po pitanju pružanja dokumenata i dalje nije dovoljan i da se njime ne odslikava deklarisano političko opredeljenje", dodala je Del Ponteova.
Ona je dodala da tromesečna saradnja Haškog tribunala s Beogradom, dogovorena letos, nije donela rezultate po pitanju potrage za beguncima.
"Iako postoje odredjene aktivnosti vezane za lociranje begunaca i identifikacije mreža koje ih štite, te akcije su i dalje spore i nesistematične", naglasila je Del Ponteova u izveštaju Savetu ministara EU.
On je dodao da je nužno da srpske vlasti ojačaju tu saradnju preduzimanjem "vidljivijih mera" i ocenio da je "čaša pre polu-puna nego polu-prazna" kad je u pitanju ta saradnja.
Evropski komesar je predočio da politika Unije uslovljavanja pune saradnje s Haškim sudom deluje, jer su, umesto donedavno trinaestorice, sada u bekstvu samo još četvorica haških optuženika.
Karla del Ponte je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Renom, istakla da se akcije srpskih vlasti moraju usmeriti na hapšenje preostale četvorice haških optuženika.
Ona je podvukla da je za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU-Srbija nužna puna saradnja Beograda s Hagom, "a puna saradnja znači hapšenje (generala Ratka) Mladića".
Na pitanje novinara kako objašnjava tvrdnju svoje bivše predstavnice Florans Artman da je vlada bivšeg premijera Zorana Djindjića ponudila svojevremeno Haškom sudu da i Ratko Mladić, uz Slobodana Miloševića, bude prebačen u Hag, Karla del Ponte je odgovorila da se "toga ne seća".
Zamoljena da kaže da li je pitanje sporazuma Srbije sa EU i saradnja sa tribunalom u Hagu povezana sa rešavanjem statusa Kosova, ona je uzvratila da "saradnja s Haškim sudom ne sme biti povezana s Kosovom".
Na opasku da sve govori da to jeste slučaj, ona je odgovorila: "To pitajte političare".
Karla del Ponte je u izveštaju šefovima diplomatija EU danas ocenila da je saradnja srpskih vlasti s Haškim sudom "bolja nego pre godinu dana, ali je i dalje spora i nedovoljna".
Ona je podvukla da to da saradnja još nije dovoljna "dokazuje činjenica da je Ratko Mladić još na slobodi posle svih godinama davanim obećanja i izjava".
"Ja sam apsolutno ubedjena da Vlada Srbije ima sredstva i načine da pronadje i uhapsi begunce" koje traži Haški sud a, kako je istakla Karla del Ponte, "najveću prepreku i dalje predstavlja to da se takva sposobnost pretvori u opipljiv rezultat".
''Ja sam 80 odsto sigurna u to... Mladić bi mogao biti uhapšen vrlo brzo, možda već narednih nedelja'', rekla je Del Ponte.
Odgovarajući na pitanje ''Špigla'' - zašto bi Srbi sada, "posle toliko praznih obećanja", ozbiljno nameravali da uspešno okončaju saradnju s Haškim Tribunalom, Del Ponteova je kazala da je ona tek sredinom prošle godine shvatila da vlasti u Beogradu ni u jednom trenutku nisu nameravale da same uhapse Mladića, pa je trebalo da on bude "prisiljen da se sam preda".
''Tek od početka ove godine postoji ozbiljan plan da Mladić bude uhapšen u svom skloništu u Beogradu'', rekla je Karla del Ponte, naglasivši da i sprski premijer Vojislav Koštunica podržava taj plan.
Problemi, prema njenim ocenama, postoje još pri saradnji vojne i civilne tajne službe.
Odgovarajući na pitanje nedeljnika šta će se desiti ako Radovan Karadžić i Mladić ne budu uhapšeni do kraja iduće godine, do kada Tribunal mora da dovrši sve postupke u prvoj instanci, Del Ponte je rekla da bi, u tom slučaju, moglo biti problema.
''Savet bezbednosti UN bi tada morao da odluči da Tribunal do njihovog hapšenja nastavi rad u smanjenom sastavu'', rekla je Del Ponte.
Povodom knjige njenog bivšeg portparola Florans Artman, u kojoj ona kaže da je Tribunal bio stvoren da ne bi funkcionisao i da su njegov rad stalno ometale ASAD, Velika Britanija i Francuska, Del Ponteova je rekla je ''to tumačenje Artmanove, a ne moje''.
"Ja ću svoju verziju izložiti u sopstvenoj knjizi, koja će se pojavti iduće godine", kazala je Del Ponte, dodajući da se "politika jeste, naravno, mešala" u rad Tribunala i otežavala ga.
Povodom sumnji, koje je i sama glavna tužiteljka Tribunala iznosila da, možda, postoji tajan dogovor izmedju Radovana Karadžića i Ričarda Holbruka, Del Ponte je rekla da je imala odgovarajuće naznake u tom smeru, ali da je ona, kao tužilac, upućena iskjučivo na dokaze.
''Te dokaze, medjutim, još nisam našla'', dodala je.
Ona je, istovremeno, izjavila da je "potpuno sigurna" da bi Slobodan Milošević bio osudjen da je doživeo kraj procesa, parirajući sumnji mnogih koji veruju, kako kaže "Špigel", da bi Milošević, da je proces završen, bio oslobodjen.
Odgovajući na pitanje o Aliji Izetbegtoviću, Del Ponte je rekla da bi Tribunal mogao da dokaže da je pokojni bošnjački lider ''čak plaćao da mudžahedini dodju u Bosnu'', jer su mu bili potrebni oružje i vojnici.
Ona se osvrnula i na "slučaj Ramuš Haradinaj", žaleći se da su u tom procesu "svedoci masovno zastrašivani" i da su ugroženi.
''Albanci su u tome gori od Srba'', rekla je Del Ponte.
Komentarišući izjavu evropskog komesara za proširenje Olija Rena da će odluka o parafiranju Sporazuma o pridruživanju EU biti doneta krajem oktobra kada se dobiju dodatna saznanja o saradnji Beograda sa Haškim sudom, Ljajić je agenciji Beta rekao da je to demonstracija "pritiska i uslovljavanja".
"To je u političkom smislu kontraproduktivno, jer će ojačati antizapadne i antievropske političke strukture u zemlji. S druge strane, to deluje prilično obeshrabrujuće na ljude koji su uključeni u sprovodjenje Akcionog plana", kazao je on.
Prema Ljajićevim rečima, reakcija Srbije ne sme biti emotivna i ne sme se upuštati u političku polemiku o tome.
"Moramo naprosto da se suočimo sa realno teškom situacijom, da intenziviramo napore i aktivnost da naredni period maksimalno iskoristimo kako bi uverili Tribunal u iskrene namere da ispunimo preostale obaveze", rekao je on.
Ljajić je istakao da će se nastaviti sa preduzetim aktivnostima i izrazio očekivanje da će Srbija parafirati Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa EU, kao i da će se nakon toga svi napori fokusirati na lociranje Ratka Mladića i drugih optuženika.
Pred sutrašnju posetu Briselu Ljajić je naveo da će zajedno sa Vladimirom Vukčevićem u susretu sa evropsikim zvaničnicima demonstrirati političku spremnost da haški optuženici što pre budu izručeni Haškom tribunalu.
"Ja i tužilac Vukćević ćemo govoriti o naporima, aktivnostima, merama koje preduzimamo koje ćemo preduzimati, kao i o naporima i poteškoćama na putu lociranja haških optuženika", kazao je Ljajić.
On je ocenio da je gotovo neverovatno da se posle toliko izručenih haških optuženika iz Srbije ponovo postavlja pitanje da li postoji politička volja za saradnju sa Haškim sudom.
"Politička volja i spremnost postoji, jer mi imamo mnogo veći intres, politički, ekonomski i moralni, da se haški optuženici nadju u Tribunalu, nego Hag ili Brisel ili bilo ko u medjunarodnoj zajednici. Mi trpimo najveću štetu jer su haški opuženici još uvek na slobodi", naveo je Ljajić.
(MONDO/agencije)
"Mogu da potvrdim da je situacija danas bolja nego što je bila pre godinu dana, ali saradnja je još uvek previše spora i nedovoljna", rekla je Del Ponteova u saopštenju Savetu ministara EU, koje je predstavljeno u Luksemburgu.
"Ja sam apsolutno uverena da Vlada Srbije raspolaže neophodnim sredstvima da locira i uhapsi begunce (...), ali glavna prepreka ostaje pretvaranje sposobnosti u rezultate", istakla je Del Ponteova,dodajući:
"Stoga ne mogu da dam pozitivnu ocenu o punoj saradnji sve dok Ratko Mladić ne bude uhapšen i isporučen Hagu".
Glavna tužiteljka je najavila ponovni dolazak u Beograd 25. i 26. oktobra, kao i neposredno pre novog izveštaja za Savet bezbednosti UN (u decembru).
Ona je od vlasti u Srbiji zatražila da "u narednih par nedelja pojačaju intenzitet istrage i poboljšaju koordinaciju medju službama bezbednosti".
Del Ponteova je naglasila i važnost politike uslovljavanja Evropske unije po pitanju saradnje s Hagom i istakla da se "iskreno nada" da će, u tom smislu, moći da računa na podršku EU.
Ona je pozitivno ocenila odluku Beograda da ponudi novčane nagrade za informacije koje bi pomogle pronalaženju haških begunaca.
"Bila sam zadovoljna kad sam čula da je Nacionalni savet za saradnju otpočeo takvu kampanju, što po meni predstavlja veoma snažan signal", naglasila je.
Del Ponteova je pozitivno ocenila saradnju civilnih i vojnih službi bezbednosti, ističući da ona "postaje delotvornija i usredsredjenja", ali dodajući da "mora da se poboljša njihova medjusobna saradnja".
Glavna tužiteljka je bila kritična i prema procesu predaje arhiva Tribunalu, naglasivši da "odbijanje da se predaju odredjene arhive i odlaganje predaje dokumenata ozbiljno utiču na njegov rad".
"Iako je došlo do napretka, verujemo da stepen pomoći srpskih vlasti po pitanju pružanja dokumenata i dalje nije dovoljan i da se njime ne odslikava deklarisano političko opredeljenje", dodala je Del Ponteova.
Ona je dodala da tromesečna saradnja Haškog tribunala s Beogradom, dogovorena letos, nije donela rezultate po pitanju potrage za beguncima.
"Iako postoje odredjene aktivnosti vezane za lociranje begunaca i identifikacije mreža koje ih štite, te akcije su i dalje spore i nesistematične", naglasila je Del Ponteova u izveštaju Savetu ministara EU.
O pridruživanju Srbije EU tek posle 26. oktobra
Odluka o parafiranju sporazuma o pridruživanju Srbije sa EU biće doneta krajem oktobra, pošto se dobiju dodatna saznanja o saradnji Beograda sa Haškim sudom posle posete haške tužiteljke Karle del Ponte Srbiji, izjavio jeu Luksemburgu evropski komesar za proširenje Oli Ren.On je dodao da je nužno da srpske vlasti ojačaju tu saradnju preduzimanjem "vidljivijih mera" i ocenio da je "čaša pre polu-puna nego polu-prazna" kad je u pitanju ta saradnja.
Evropski komesar je predočio da politika Unije uslovljavanja pune saradnje s Haškim sudom deluje, jer su, umesto donedavno trinaestorice, sada u bekstvu samo još četvorica haških optuženika.
Karla del Ponte je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Renom, istakla da se akcije srpskih vlasti moraju usmeriti na hapšenje preostale četvorice haških optuženika.
Ona je podvukla da je za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU-Srbija nužna puna saradnja Beograda s Hagom, "a puna saradnja znači hapšenje (generala Ratka) Mladića".
Na pitanje novinara kako objašnjava tvrdnju svoje bivše predstavnice Florans Artman da je vlada bivšeg premijera Zorana Djindjića ponudila svojevremeno Haškom sudu da i Ratko Mladić, uz Slobodana Miloševića, bude prebačen u Hag, Karla del Ponte je odgovorila da se "toga ne seća".
Zamoljena da kaže da li je pitanje sporazuma Srbije sa EU i saradnja sa tribunalom u Hagu povezana sa rešavanjem statusa Kosova, ona je uzvratila da "saradnja s Haškim sudom ne sme biti povezana s Kosovom".
Na opasku da sve govori da to jeste slučaj, ona je odgovorila: "To pitajte političare".
Karla del Ponte je u izveštaju šefovima diplomatija EU danas ocenila da je saradnja srpskih vlasti s Haškim sudom "bolja nego pre godinu dana, ali je i dalje spora i nedovoljna".
Ona je podvukla da to da saradnja još nije dovoljna "dokazuje činjenica da je Ratko Mladić još na slobodi posle svih godinama davanim obećanja i izjava".
"Ja sam apsolutno ubedjena da Vlada Srbije ima sredstva i načine da pronadje i uhapsi begunce" koje traži Haški sud a, kako je istakla Karla del Ponte, "najveću prepreku i dalje predstavlja to da se takva sposobnost pretvori u opipljiv rezultat".
Uskoro hapšenje Mladića
U intervjuu nemačkom nedeljniku "Špigel" objavljenom pre podnošenja izveštaja, Del Ponte je izrazila uverenje da će Ratko Mladić biti uhapšen najkasnije do kraja ove godine.''Ja sam 80 odsto sigurna u to... Mladić bi mogao biti uhapšen vrlo brzo, možda već narednih nedelja'', rekla je Del Ponte.
Odgovarajući na pitanje ''Špigla'' - zašto bi Srbi sada, "posle toliko praznih obećanja", ozbiljno nameravali da uspešno okončaju saradnju s Haškim Tribunalom, Del Ponteova je kazala da je ona tek sredinom prošle godine shvatila da vlasti u Beogradu ni u jednom trenutku nisu nameravale da same uhapse Mladića, pa je trebalo da on bude "prisiljen da se sam preda".
''Tek od početka ove godine postoji ozbiljan plan da Mladić bude uhapšen u svom skloništu u Beogradu'', rekla je Karla del Ponte, naglasivši da i sprski premijer Vojislav Koštunica podržava taj plan.
Problemi, prema njenim ocenama, postoje još pri saradnji vojne i civilne tajne službe.
Odgovarajući na pitanje nedeljnika šta će se desiti ako Radovan Karadžić i Mladić ne budu uhapšeni do kraja iduće godine, do kada Tribunal mora da dovrši sve postupke u prvoj instanci, Del Ponte je rekla da bi, u tom slučaju, moglo biti problema.
''Savet bezbednosti UN bi tada morao da odluči da Tribunal do njihovog hapšenja nastavi rad u smanjenom sastavu'', rekla je Del Ponte.
Povodom knjige njenog bivšeg portparola Florans Artman, u kojoj ona kaže da je Tribunal bio stvoren da ne bi funkcionisao i da su njegov rad stalno ometale ASAD, Velika Britanija i Francuska, Del Ponteova je rekla je ''to tumačenje Artmanove, a ne moje''.
"Ja ću svoju verziju izložiti u sopstvenoj knjizi, koja će se pojavti iduće godine", kazala je Del Ponte, dodajući da se "politika jeste, naravno, mešala" u rad Tribunala i otežavala ga.
Povodom sumnji, koje je i sama glavna tužiteljka Tribunala iznosila da, možda, postoji tajan dogovor izmedju Radovana Karadžića i Ričarda Holbruka, Del Ponte je rekla da je imala odgovarajuće naznake u tom smeru, ali da je ona, kao tužilac, upućena iskjučivo na dokaze.
''Te dokaze, medjutim, još nisam našla'', dodala je.
Ona je, istovremeno, izjavila da je "potpuno sigurna" da bi Slobodan Milošević bio osudjen da je doživeo kraj procesa, parirajući sumnji mnogih koji veruju, kako kaže "Špigel", da bi Milošević, da je proces završen, bio oslobodjen.
Odgovajući na pitanje o Aliji Izetbegtoviću, Del Ponte je rekla da bi Tribunal mogao da dokaže da je pokojni bošnjački lider ''čak plaćao da mudžahedini dodju u Bosnu'', jer su mu bili potrebni oružje i vojnici.
Ona se osvrnula i na "slučaj Ramuš Haradinaj", žaleći se da su u tom procesu "svedoci masovno zastrašivani" i da su ugroženi.
''Albanci su u tome gori od Srba'', rekla je Del Ponte.
Ljajić: Politika pritisaka i uslovljavanja
U Evropskoj uniji i Haškom tribunalu preovladao je stav da će Srbija ispuniti svoje obaveze ako bude pod konstatntnim političkim pritiskom, ocenio je koordinator za sprovodjenje Akcionog plana za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić.Komentarišući izjavu evropskog komesara za proširenje Olija Rena da će odluka o parafiranju Sporazuma o pridruživanju EU biti doneta krajem oktobra kada se dobiju dodatna saznanja o saradnji Beograda sa Haškim sudom, Ljajić je agenciji Beta rekao da je to demonstracija "pritiska i uslovljavanja".
"To je u političkom smislu kontraproduktivno, jer će ojačati antizapadne i antievropske političke strukture u zemlji. S druge strane, to deluje prilično obeshrabrujuće na ljude koji su uključeni u sprovodjenje Akcionog plana", kazao je on.
Prema Ljajićevim rečima, reakcija Srbije ne sme biti emotivna i ne sme se upuštati u političku polemiku o tome.
"Moramo naprosto da se suočimo sa realno teškom situacijom, da intenziviramo napore i aktivnost da naredni period maksimalno iskoristimo kako bi uverili Tribunal u iskrene namere da ispunimo preostale obaveze", rekao je on.
Ljajić je istakao da će se nastaviti sa preduzetim aktivnostima i izrazio očekivanje da će Srbija parafirati Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa EU, kao i da će se nakon toga svi napori fokusirati na lociranje Ratka Mladića i drugih optuženika.
Pred sutrašnju posetu Briselu Ljajić je naveo da će zajedno sa Vladimirom Vukčevićem u susretu sa evropsikim zvaničnicima demonstrirati političku spremnost da haški optuženici što pre budu izručeni Haškom tribunalu.
"Ja i tužilac Vukćević ćemo govoriti o naporima, aktivnostima, merama koje preduzimamo koje ćemo preduzimati, kao i o naporima i poteškoćama na putu lociranja haških optuženika", kazao je Ljajić.
On je ocenio da je gotovo neverovatno da se posle toliko izručenih haških optuženika iz Srbije ponovo postavlja pitanje da li postoji politička volja za saradnju sa Haškim sudom.
"Politička volja i spremnost postoji, jer mi imamo mnogo veći intres, politički, ekonomski i moralni, da se haški optuženici nadju u Tribunalu, nego Hag ili Brisel ili bilo ko u medjunarodnoj zajednici. Mi trpimo najveću štetu jer su haški opuženici još uvek na slobodi", naveo je Ljajić.
(MONDO/agencije)
