Predsednik Haškog tribunala Fausto Pokar pozvao je "sve države" da ispune medjunarodne obaveze i odmah uhapse preostalu četvoricu begunaca, pre svih bivše lidere bosanskih Srba, Radovana Karadžića i Ratka Mladića.
Predsednik Haškog tribunala Fausto Pokar () izjavio je pred Generalnom skupštinom UN da su vlasti Srbije u proteklih godinu dana propustile da pronadju i uhapse generala Ratka Mladića, nasuprot brojnim uveravanjima da će to učiniti.
On je pozvao na hapšenje Mladića i Radovana Karadžića i drugih begunaca, ocenjujući da je do sada medjunarodna zajednica propustila da ih uhapsi.
"Vlasti Srbije ponovo su zakazale u pronalaženju i hapšenju Mladića, uprkos brojnim uveravanjima. Što se tiče Radovana Karadžića, izgleda da niko ne preuzima odgovornost za njegov nestanak sa radarskih ekrana nadležnih službi", ocenio je Pokar.
Podnoseći redovan izveštaj Generalnoj skupštini, on je kao primer dobre saradnje vlasti BiH, odnosno Republike Srpske, Srbije i Crne Gore naveo letošnja hapšenja generala Zdravka Tolimira "u BiH" i Vlastimira Djordjevića "u Crnoj Gori".
"Mi ne verujemo da niko ne zna gde su ti begunci i smatramo da to propuštanje da se omogući njihovo hapšenje, predstavlja uvredu za pravdu i vladavinu prava", naglasio je Pokar.
On je ocenio i da je to što su najtraženiji begunci još na slobodi u "suprotnosti sa proklamovanim principima medjunarodne zajednice na kojima je zasnovan Haški tribunal".
"Pozivam sve države da poštuju svoje medjunarodne obaveze i smesta omoguće hapšenje svih begunaca. Bez toga, misija Tribunala neće biti kompletirana", upozorio je predsednik Haškog tribunala.
On je naznačio da je od avgusta prošle 2006. do jula ove godine, "saradnja Beograda bila komplikovana".
Pokar je kao pozitivne istakao napore šefa Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom Rasima Ljajića u dostavljanju dokumenata sudu, kao i plodonosnu saradnju sa tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem.
Predsednik Tribunala naveo je da se primećuje i napredak u saradnji vlasti Republike Srpske na "operativnom nivou", odnosno u suzbijanju mreža koje podržavaju najtraženije begunce, kao i pri hapšenju generala Tolimira.
On je, medjutim, naznačio da ni u RS nije bilo napretka ka pronalaženju Radovana Karadžića.
Saradnju vlasti Crne Gore, Pokar je nazvao dobrom, navodeći da su one efikasnost i posvećenost pokazale pri hapšenju generala Vlastimira Djordjevića u Budvi.
Predsednik haškog suda je ukazao da su "razlog za zabrinutost stalni problemi povezani sa zaštitom svedoka (na Kosovu) u postupku protiv Ramuša Haradinaja".
On je predočio i da Tužilaštvo uživa punu podršku visokog predstavnika medjunarodne zajednice u BiH, kao i da je glavna tužiteljka Karla del Ponte više puta dobila uveravanja da će NATO i Eufor nastaviti da joj pružaju pomoć.
Pored Karadžića i Mladića, od optuženih pred Haškim tribunalom na slobodi su još Stojan Župljanin i Goran Hadžić.
"U interesu je Srbije da okonča saradnju brzo i efikasno, Beograd je čvrsto rešen da istraje. Saradnja sa Hagom je neodvojivi deo evropskih integracija", rekao je Jevremović.
On je delegate svetskog parlamenta obavestio da je Srbija ponudila ozbiljne novčane nagrade za informacije koje bi vodile ka hapšenju trojice haških begunaca - milion evra za informacije o mestu boravka Mladića, i po 150.000 za Stojana Župljanina i Gorana Hadžića.
Srpski ambasador je istakao i ulogu lokalnih sudova u zaključivanju istorije ratnih zločina počinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije, navodeći da će ti procesi "neminovno dovesti do jačanja poverenja" izmedju nekadašnjih jugoslovenskih republika.
Jevremović je podsetio i na regionalnu inicijativu srpskog premijera Vojislava Koštunice, koji je u aprilu pozvao medjunarodnu zajednicu da dozvoli da haški osudjenici kazne služe u matičnim državama.
"Pozdravljamo moralne standarde koje je postavio Haški tribunal u privodjenju pravdi osoba odgovornih za ratne zločine", rekao je Jevremović.
(Agencije/MONDO)
On je pozvao na hapšenje Mladića i Radovana Karadžića i drugih begunaca, ocenjujući da je do sada medjunarodna zajednica propustila da ih uhapsi.
"Vlasti Srbije ponovo su zakazale u pronalaženju i hapšenju Mladića, uprkos brojnim uveravanjima. Što se tiče Radovana Karadžića, izgleda da niko ne preuzima odgovornost za njegov nestanak sa radarskih ekrana nadležnih službi", ocenio je Pokar.
Podnoseći redovan izveštaj Generalnoj skupštini, on je kao primer dobre saradnje vlasti BiH, odnosno Republike Srpske, Srbije i Crne Gore naveo letošnja hapšenja generala Zdravka Tolimira "u BiH" i Vlastimira Djordjevića "u Crnoj Gori".
"Mi ne verujemo da niko ne zna gde su ti begunci i smatramo da to propuštanje da se omogući njihovo hapšenje, predstavlja uvredu za pravdu i vladavinu prava", naglasio je Pokar.
On je ocenio i da je to što su najtraženiji begunci još na slobodi u "suprotnosti sa proklamovanim principima medjunarodne zajednice na kojima je zasnovan Haški tribunal".
"Pozivam sve države da poštuju svoje medjunarodne obaveze i smesta omoguće hapšenje svih begunaca. Bez toga, misija Tribunala neće biti kompletirana", upozorio je predsednik Haškog tribunala.
On je naznačio da je od avgusta prošle 2006. do jula ove godine, "saradnja Beograda bila komplikovana".
Pokar je kao pozitivne istakao napore šefa Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom Rasima Ljajića u dostavljanju dokumenata sudu, kao i plodonosnu saradnju sa tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem.
Predsednik Tribunala naveo je da se primećuje i napredak u saradnji vlasti Republike Srpske na "operativnom nivou", odnosno u suzbijanju mreža koje podržavaju najtraženije begunce, kao i pri hapšenju generala Tolimira.
On je, medjutim, naznačio da ni u RS nije bilo napretka ka pronalaženju Radovana Karadžića.
Saradnju vlasti Crne Gore, Pokar je nazvao dobrom, navodeći da su one efikasnost i posvećenost pokazale pri hapšenju generala Vlastimira Djordjevića u Budvi.
Predsednik haškog suda je ukazao da su "razlog za zabrinutost stalni problemi povezani sa zaštitom svedoka (na Kosovu) u postupku protiv Ramuša Haradinaja".
On je predočio i da Tužilaštvo uživa punu podršku visokog predstavnika medjunarodne zajednice u BiH, kao i da je glavna tužiteljka Karla del Ponte više puta dobila uveravanja da će NATO i Eufor nastaviti da joj pružaju pomoć.
Pored Karadžića i Mladića, od optuženih pred Haškim tribunalom na slobodi su još Stojan Župljanin i Goran Hadžić.
Jevremović: Okončanje saradnje sa Hagom u interesu Srbije
Ambasador Srbije pri UN Pavle Jevremović istakao je pred Generalnom skupštinom UN da medjunarodna zajednica ne treba da ima dileme kad je u pitanju rešenost Beograda da brzo i efikasno okonča saradju sa Hagom, uključujući i hapšenje Mladića."U interesu je Srbije da okonča saradnju brzo i efikasno, Beograd je čvrsto rešen da istraje. Saradnja sa Hagom je neodvojivi deo evropskih integracija", rekao je Jevremović.
On je delegate svetskog parlamenta obavestio da je Srbija ponudila ozbiljne novčane nagrade za informacije koje bi vodile ka hapšenju trojice haških begunaca - milion evra za informacije o mestu boravka Mladića, i po 150.000 za Stojana Župljanina i Gorana Hadžića.
Srpski ambasador je istakao i ulogu lokalnih sudova u zaključivanju istorije ratnih zločina počinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije, navodeći da će ti procesi "neminovno dovesti do jačanja poverenja" izmedju nekadašnjih jugoslovenskih republika.
Jevremović je podsetio i na regionalnu inicijativu srpskog premijera Vojislava Koštunice, koji je u aprilu pozvao medjunarodnu zajednicu da dozvoli da haški osudjenici kazne služe u matičnim državama.
"Pozdravljamo moralne standarde koje je postavio Haški tribunal u privodjenju pravdi osoba odgovornih za ratne zločine", rekao je Jevremović.
(Agencije/MONDO)
