U odluci koja nosi današnji datum Raspravno veće takođe se proglasilo nenadležnim za Šešeljev zahtev da kazne glavnog tužioca Serža Bramerca "zbog nedozvoljenog ponašanja".

Raspravno veće je navelo da se u svom zahtevu tužilaštvo služilo sa dve vrste argumenta. Prva serija argumenata odnosila se na direktne kritike odluke veća od 6. novembra 2014. da na privremenu slobodu pusti optuženog Vojislava Ssešelja, a druga serija odnosila se na činjenice kojm je, po mišljenju tužilaštva, optuženi prekršio uslove puštanja na slobodu.

Veće se proglasilo nenadležnim za prvu kategoriju argumenata i navelo da tužilac može da kritikuje odluku Veća koju smatra manjkavom samo putem žalbe. Umesto toga tužilaštvo je zatražilo preispitivanje odluke, što je moguće samo na osnovu novih činjenica kojih nema.

Kada je reč o navodnom kršenju privremene slobode od strane optuženog podseća se da su nalogom od 6. novembra prošle godine navedeni sledeći uslovi - da nema nikakav kontakt sa svedocima ili žrtvama i da ne pokušava da na njih utiče, da ne sprečava pravnu proceduru ili tok pravde i da se pojavi pred Sudom kada mu bude naloženo.

Tužilaštvo je navelo da je Šešelj prekršio uslove time što je izjavio da nikad više neće da se vrati u Hag, ali kako primećuje Sudsko veće, za sada Šešelju nije ni naređeno da se vrati u Hag pa prema tome on nije prekršio nikakvo uputstvo u tom smislu.

"Samo izjave o nameri ne predstavljaju kršenje jedne obaveze koja još zapravo nije nametnuta", navodi se u odluci.

Dalje se navodi da se optužba osvrće na izjave za medije optuženog Šešelja kojima naziva izdajicama osobe koje su imale veze sa tužilaštvom.


"Koliko god su takve izjave za žaljenje", navodi se u odluci Sudskog veća, "te neodređene izjave ne predstavljaju uticanje na svedoke ili žrtve ili pretnju njima i, prema tome, ne krše uslove" puštanja na slobodu koje je dalo Sudsko veće.

Zaključuje se da zahtev Tužioca predstavlja spisak neprihvatljivih i neosnovanih argumenata koji ne mogu da dovedu u pitanje nalog od 6. novembra 2014.

Sudija Mandiaje Nijang koji je u procesu protiv Šešelja zamenio izuzetog sudiju Frederika Harhofa, usprotivio se prvobitnoj odluci Raspravnog veća da pusti Šešelja na slobodu, smatrajući da treba detaljnije precizirati uslove, ali se složio sa današnjom odlukom.

Uz današnju odluku u prilogu je dato obrazloženje sudije Nijanga za njegov sadašnji stav. On je naveo da, iako se prvobitno protivio odluci Raspravnog veća smatrajući da bi trebalo preciznije odrediti
uslove puštanja na slobodu optuženog, odluka je sada važeća kao takva.

Šešelj je, odlukom raspravnog veća, 12. novembra privremeno oslobođen iz pritvora Tribunala iz humanitarnih razloga, zbog njegove bolesti, kako bi lečenje mogao da nastavi u Beogradu.

Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je 1. decembra da raspravno veće vrati u sudski pritvor optuženog Vojislava Šešelja sa privremene slobode u Srbiji jer je "svojim ponašanjem u Srbiji 'potkopao' duh odluke o privremenom oslobađanju koju je, na sopstvenu inicijativu, iz humanitarnih razloga" donelo raspravno veće predsedavajućeg Žan-Kloda Antonetija (Jean-Claude Antonetti).