Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je da ne može da garantuje da nijedan pripadnik vojske "privatno ne pomaže" haškom optuženiku Ratku Mladiću da izbegne hapšenje. Ministar Šutanovavc je novinarima izjavio da je, sa druge strane, siguran da Ministarstvo odbrane i vojska ne troše "nijedan dinar štiteći Ratka Mladića".
Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je da ne može da garantuje da nijedan pripadnik vojske "privatno ne pomaže" haškom optuženiku Ratku Mladiću da izbegne hapšenje.
Ministar Šutanovavc je, u pauzi Sedmog ekonomskog foruma Srbije, novinarima izjavio da je, sa druge strane, siguran da Ministarstvo odbrane i vojska ne troše "nijedan dinar štiteći Ratka Mladića".
"To je stvar koju je teško kontrolisati budući da mi imamo 40.000 pripadnika vojske i 55.000 penzionera. Siguran sam da se Mladić ne nalazi u vojnim objektima, siguran sam da niko ne troši sredstva poreskih obveznika Srbije sa računa Ministarstva odbrane za njegovu zaštitu, ali ne mogu da garantujem da niko sa njim nije u kontaktu", kazao je Šutanovac.
Prema njegovim rečima, odluka Saveta za nacionalnu bezbednost da raspiše poternice za četvoricom preostalih haških optuženika koji se nalaze na slobodi bila je ozbiljan pomak u procesu okončanja saradnje sa Haškim tribunalom.
"Očekivao sam da izveštaj (glavne tužiteljke Haškog tribunala) Karle del Ponte bude, ako ne pozitivan, onda bar da ne bude ni negativan, odnosno da bude neutralan kako bi nam se dao prostor da radimo", rekao je Šutanovac.
Kako je ocenio, Del Ponteova ne odlučuje samostalno o tome kakva će biti ocena saradnje Srbije sa Haškim tribunalom, i "kontekst je tu mnogo širi od onoga što se trenutno vidi".
I Poslanik i portparol Demokratske stranke Jelena Marković izjavila je danas da Srbija u potpunosti saradjuje sa Haškim tribunalom i da je negativna ocena glavnog tužioca Karle del Ponte neosnovana i neopravdana.
Del Ponteova je juče u Luksemburgu saopštila Savetu ministara Evropske unije da je saradnja Beograda s Tribunalom, mnogo bolja nego što je bila pre jedne godine, ali je još previša spora i nedovoljna.
Do tada gradjani Srbije mogu svaku korisnu informaciju da jave policiji na broj 92 ili na poseban broj Bezbednosno-informativne agencije (BIA) 9191, navodi "Politika".
Kako navodi taj dnevnik, otkako je u petak objavljeno da je Savet za nacionalnu bezbednost raspisao novčanu nagradu u iznosu od milion dinara za informacije koje mogu dovesti do do hapšenja Mladića, odnosno od 250.000 evra za Hadžića i Župljanina, te da se je spreman da da milion evra isplati i za informacije o Karadžiću, broj 9191 je zvalo više gradjana tražeći obaveštenja.
BIA je posebnu telefonsku liniju 9191 uvela u maju prošle godine i mada je zvanično objavljeno da je linija otvorena za prijave gradjana koji imaju informacije o ugrožvanju nacionalne bezbednosti, mnogi su u ovom potezu videli želju srpske službe bezbednosti da na ovaj način dobije informacije o Mladiću, piše "Politika".
Obaveštajni podaci, prema navodima hrvatskog novinara Domagoja Margetića, ukazuju na to da su informacije o tačnom mestu skrivanja haških optuženika bile potpuno tačne i proverene i da nije bilo moguće otkriti namere medjunarodnih snaga, osim iz uskog kruga saradnika te višemesečne obaveštajne operacije.
Planiranje operacije obavljeno je u Zagrebu, gde je u proleće 2003. počela i takozvana operacija "Hobotnica", odnosno formiranje takozvane Ostojićeve grupe.
Niko do danas, medjutim, nije znao da se radilo o formiranju medjunarodne obaveštajne grupe, čiji je glavni cilj bilo sticanje finansijskih sredstava i informativno-obaveštajne prednosti isključivo odabranih ljudi tadašnjeg hrvatskog premijera Ivice Račana.
Njih je koordinisao direktor hrvatske policije Ranko Ostojić, uz učešće odredjenih operativaca hrvatske obaveštajne zajednice i državnog tužioca Mladena Bajića.
Sredinom maja 2003. godine, prema pisanju banjalučkog lista, formirana je obaveštajno-policijska ekipa, s Račanovim i Ostojićevim blagoslovom, koja je trebalo da se uključi u širu akciju u BiH.
Ostojić je krajem maja 2003. godine u Sarajevo poslao operativca Ž. D. koji je imao zadatak da organizuje ljude iz BiH za učešće u zajedničkoj operaciji, koja je imala za cilj osmišljavanje obaveštajne operacije pružanja informacione logistike medjunarodnim snagama u BiH za hapšenje Mladića i Karadžića.
Glavni sagovornik i saradnik Ostojićevog čoveka, Ž. D. u Sarajevu bio je Faton Zećiri, koji koristi i ime Murat Murati, ključna osoba za razotkrivanje medjunarodnog kriminalnog podzemlja na prostorima Slovenije, Hrvatske, BiH i Kosova.
Margetić je naveo da je Zećiri otkrio mrežu Karadžićevih i Mladićevih saradnika, kao i tačno prebivalište haških optuženika.
Već sredinom juna, nakon što se saradnja Ostojićevih operativaca i Zećirija pokazala zadovoljavajućom, Račan je, prema pisanju banjaluckcog lista, zatražio od Ostojića da pokušaju pomoći SAD u lovu na Karadžića, da bi se u predizbornoj godini dobili bodovi na polju spoljne politike i barem delimično ublažili sukobi oko odnosa Hrvatske i Haškog suda.
Naime, na redovnim sastancima, koji su se održavali u Sarajevu, bili su prisutni Ž. D, Zećiri (glavni informator), izvesni prevodilac Karmen, predstavnik medjunarodne policije Džon Bič, kao i američki general čije ime nije saopšteno, a koji je vodio operaciju.
Zećiri je toj radnoj grupi obezbedio tačne podatke o kretanju Karadžića i Mladića i naveo mesta kojima se kreću, kao i mesta zadržavanja i skrivanja u odredjenim trenucima.
On je prikupio i sve podatke o pripadnicima grupe koja štiti i skriva Karadžića, njihova imena, prezimena, adrese i podatke o saradnicima u širem krugu.
Podaci su bili višestruko proveravani, a u celu operaciju Zećiri je uspeo da uključi i jednog od najbližih Karadžićevih saradnika i telohranitelja.
Tako su se već od juna, pa tokom jula, akcije stezanja obruča oko Karadžića i saradnika proširile i sve je trajalo, kako piše "Fokus", dok Ostojić nije Karadžićevom okruženju dojavio podatke o američkoj akciji.
S obzirom na to da je većinu podataka o akciji imao i Ž. D. koji je američkom generalu bio osoba za vezu sa Zećirijem, detaljne podatke o pripremi akcije za hvatanje Karadžića primio je u Zagrebu tadašnji direktor policije Ostojić, koji je tu dokumentaciju predstavio Račanu, na tajnom brifingu u Banskim dvorima.
Prema tvrdnjama Margetića, nakon toga je doneta odluka da se dalje ne pruža logistička podrška SAD, niti bilo koja druga, u lovu na Karadžića i Mladića u BiH.
Margetić tvrdi da je to bila odluka, koja je preko posrednika dobro plaćena.
Prema njegovom neimenovanom izvoru, na tajni račun, koji su odredili Račan, Ostojić i njihovi saradnici, uplaćeno je više od 27 miliona evra za odavanje ovih važnih podataka o američkoj akciji hapšenja u BiH.
Ostojić je tada operativcu Ž. D. izdao nalog da podaci sa zapisnicima budu prosledjeni Srbima i nakon takvog postupka Račanove vlasti, propao je pokušaj SAD za hapšenje Karadžića, a Zećiri je za takav ishod akcije optužio Ž. D. i njegove nalogodavce - Ostojića, Račana i Bajića.
List je naveo da je Zećiri, zbog svega toga, predstavlja opasnog i neugodnog svedoka o postojanju zločinačke organizacije u političkom vrhu Račanove vlasti, kao i političko-obaveštajno-kriminalne zavere koju su vodeći ljudi bivše hrvatske vlasti pozamašno naplatili od kupaca informacija.
Margetić tvrdi da je prilikom rada na toj akciji, Zećiri, uz pomoć jednog generala Armije BiH, došao do popisa s imenima i prezimenima, lažnim imenima i prezimenima i adresama stanovanja pripadnika terorističke mreže Al Kaida i njihovih saradnika u BiH.
Taj popis obuhvatio je više od 8.000 imena i adresa, koji je, navodno, Ž. D. prosledio u Zagreb - Račanu i Ostojiću.
Prema informacijama kojima raspolaže Margetićev neimenovan izvor, Račan i Ostojić te podatke i liste nisu prosledili SAD.
Ministar Šutanovavc je, u pauzi Sedmog ekonomskog foruma Srbije, novinarima izjavio da je, sa druge strane, siguran da Ministarstvo odbrane i vojska ne troše "nijedan dinar štiteći Ratka Mladića".
"To je stvar koju je teško kontrolisati budući da mi imamo 40.000 pripadnika vojske i 55.000 penzionera. Siguran sam da se Mladić ne nalazi u vojnim objektima, siguran sam da niko ne troši sredstva poreskih obveznika Srbije sa računa Ministarstva odbrane za njegovu zaštitu, ali ne mogu da garantujem da niko sa njim nije u kontaktu", kazao je Šutanovac.
Prema njegovim rečima, odluka Saveta za nacionalnu bezbednost da raspiše poternice za četvoricom preostalih haških optuženika koji se nalaze na slobodi bila je ozbiljan pomak u procesu okončanja saradnje sa Haškim tribunalom.
"Očekivao sam da izveštaj (glavne tužiteljke Haškog tribunala) Karle del Ponte bude, ako ne pozitivan, onda bar da ne bude ni negativan, odnosno da bude neutralan kako bi nam se dao prostor da radimo", rekao je Šutanovac.
Kako je ocenio, Del Ponteova ne odlučuje samostalno o tome kakva će biti ocena saradnje Srbije sa Haškim tribunalom, i "kontekst je tu mnogo širi od onoga što se trenutno vidi".
I Poslanik i portparol Demokratske stranke Jelena Marković izjavila je danas da Srbija u potpunosti saradjuje sa Haškim tribunalom i da je negativna ocena glavnog tužioca Karle del Ponte neosnovana i neopravdana.
Del Ponteova je juče u Luksemburgu saopštila Savetu ministara Evropske unije da je saradnja Beograda s Tribunalom, mnogo bolja nego što je bila pre jedne godine, ali je još previša spora i nedovoljna.
Dojave o haškim beguncima na broj 9191
Savet za nacionalnu bezbednost trebalo bi narednih dana da otvori posebnu telefonsku liniju za dojave gradjana o kretanju i skrivanju haških optuženika Ratka Mladića, Radovana Karadžića, Gorana Hadžića i Stojana Župljanina, piše "Politika", pozivajući se na izvore bliske Savetu.Do tada gradjani Srbije mogu svaku korisnu informaciju da jave policiji na broj 92 ili na poseban broj Bezbednosno-informativne agencije (BIA) 9191, navodi "Politika".
Kako navodi taj dnevnik, otkako je u petak objavljeno da je Savet za nacionalnu bezbednost raspisao novčanu nagradu u iznosu od milion dinara za informacije koje mogu dovesti do do hapšenja Mladića, odnosno od 250.000 evra za Hadžića i Župljanina, te da se je spreman da da milion evra isplati i za informacije o Karadžiću, broj 9191 je zvalo više gradjana tražeći obaveštenja.
BIA je posebnu telefonsku liniju 9191 uvela u maju prošle godine i mada je zvanično objavljeno da je linija otvorena za prijave gradjana koji imaju informacije o ugrožvanju nacionalne bezbednosti, mnogi su u ovom potezu videli želju srpske službe bezbednosti da na ovaj način dobije informacije o Mladiću, piše "Politika".
Fokus:CIA sprovodi istragu o sabotaži hapšenja
Američka obaveštajna agencija CIA pokrenula je opsežnu istragu o tome ko je i na koji način sabotirao pokušaje hapšenja najtraženijih haških optuženika, Ratka Mladića i Radovana Karadžića, tvrdi banjalučki list "Fokus" .Obaveštajni podaci, prema navodima hrvatskog novinara Domagoja Margetića, ukazuju na to da su informacije o tačnom mestu skrivanja haških optuženika bile potpuno tačne i proverene i da nije bilo moguće otkriti namere medjunarodnih snaga, osim iz uskog kruga saradnika te višemesečne obaveštajne operacije.
Planiranje operacije obavljeno je u Zagrebu, gde je u proleće 2003. počela i takozvana operacija "Hobotnica", odnosno formiranje takozvane Ostojićeve grupe.
Niko do danas, medjutim, nije znao da se radilo o formiranju medjunarodne obaveštajne grupe, čiji je glavni cilj bilo sticanje finansijskih sredstava i informativno-obaveštajne prednosti isključivo odabranih ljudi tadašnjeg hrvatskog premijera Ivice Račana.
Njih je koordinisao direktor hrvatske policije Ranko Ostojić, uz učešće odredjenih operativaca hrvatske obaveštajne zajednice i državnog tužioca Mladena Bajića.
Sredinom maja 2003. godine, prema pisanju banjalučkog lista, formirana je obaveštajno-policijska ekipa, s Račanovim i Ostojićevim blagoslovom, koja je trebalo da se uključi u širu akciju u BiH.
Ostojić je krajem maja 2003. godine u Sarajevo poslao operativca Ž. D. koji je imao zadatak da organizuje ljude iz BiH za učešće u zajedničkoj operaciji, koja je imala za cilj osmišljavanje obaveštajne operacije pružanja informacione logistike medjunarodnim snagama u BiH za hapšenje Mladića i Karadžića.
Glavni sagovornik i saradnik Ostojićevog čoveka, Ž. D. u Sarajevu bio je Faton Zećiri, koji koristi i ime Murat Murati, ključna osoba za razotkrivanje medjunarodnog kriminalnog podzemlja na prostorima Slovenije, Hrvatske, BiH i Kosova.
Margetić je naveo da je Zećiri otkrio mrežu Karadžićevih i Mladićevih saradnika, kao i tačno prebivalište haških optuženika.
Već sredinom juna, nakon što se saradnja Ostojićevih operativaca i Zećirija pokazala zadovoljavajućom, Račan je, prema pisanju banjaluckcog lista, zatražio od Ostojića da pokušaju pomoći SAD u lovu na Karadžića, da bi se u predizbornoj godini dobili bodovi na polju spoljne politike i barem delimično ublažili sukobi oko odnosa Hrvatske i Haškog suda.
Naime, na redovnim sastancima, koji su se održavali u Sarajevu, bili su prisutni Ž. D, Zećiri (glavni informator), izvesni prevodilac Karmen, predstavnik medjunarodne policije Džon Bič, kao i američki general čije ime nije saopšteno, a koji je vodio operaciju.
Zećiri je toj radnoj grupi obezbedio tačne podatke o kretanju Karadžića i Mladića i naveo mesta kojima se kreću, kao i mesta zadržavanja i skrivanja u odredjenim trenucima.
On je prikupio i sve podatke o pripadnicima grupe koja štiti i skriva Karadžića, njihova imena, prezimena, adrese i podatke o saradnicima u širem krugu.
Podaci su bili višestruko proveravani, a u celu operaciju Zećiri je uspeo da uključi i jednog od najbližih Karadžićevih saradnika i telohranitelja.
Tako su se već od juna, pa tokom jula, akcije stezanja obruča oko Karadžića i saradnika proširile i sve je trajalo, kako piše "Fokus", dok Ostojić nije Karadžićevom okruženju dojavio podatke o američkoj akciji.
S obzirom na to da je većinu podataka o akciji imao i Ž. D. koji je američkom generalu bio osoba za vezu sa Zećirijem, detaljne podatke o pripremi akcije za hvatanje Karadžića primio je u Zagrebu tadašnji direktor policije Ostojić, koji je tu dokumentaciju predstavio Račanu, na tajnom brifingu u Banskim dvorima.
Prema tvrdnjama Margetića, nakon toga je doneta odluka da se dalje ne pruža logistička podrška SAD, niti bilo koja druga, u lovu na Karadžića i Mladića u BiH.
Margetić tvrdi da je to bila odluka, koja je preko posrednika dobro plaćena.
Prema njegovom neimenovanom izvoru, na tajni račun, koji su odredili Račan, Ostojić i njihovi saradnici, uplaćeno je više od 27 miliona evra za odavanje ovih važnih podataka o američkoj akciji hapšenja u BiH.
Ostojić je tada operativcu Ž. D. izdao nalog da podaci sa zapisnicima budu prosledjeni Srbima i nakon takvog postupka Račanove vlasti, propao je pokušaj SAD za hapšenje Karadžića, a Zećiri je za takav ishod akcije optužio Ž. D. i njegove nalogodavce - Ostojića, Račana i Bajića.
List je naveo da je Zećiri, zbog svega toga, predstavlja opasnog i neugodnog svedoka o postojanju zločinačke organizacije u političkom vrhu Račanove vlasti, kao i političko-obaveštajno-kriminalne zavere koju su vodeći ljudi bivše hrvatske vlasti pozamašno naplatili od kupaca informacija.
Margetić tvrdi da je prilikom rada na toj akciji, Zećiri, uz pomoć jednog generala Armije BiH, došao do popisa s imenima i prezimenima, lažnim imenima i prezimenima i adresama stanovanja pripadnika terorističke mreže Al Kaida i njihovih saradnika u BiH.
Taj popis obuhvatio je više od 8.000 imena i adresa, koji je, navodno, Ž. D. prosledio u Zagreb - Račanu i Ostojiću.
Prema informacijama kojima raspolaže Margetićev neimenovan izvor, Račan i Ostojić te podatke i liste nisu prosledili SAD.
