Srbija bi mogla da se nada ulasku u Evropsku uniju (EU) verovatno 2015. godine, ali ako prethodno ispuni sve tražne političko-ekonomske uslove, navodi britanska agencija Rojters u izveštaju objavljenom posle sastanka Saveta ministara 27-člane grupacije EU održane u ponedeljak u Luksemburgu.
Srbija bi mogla da se nada ulasku u Evropsku uniju (EU) verovatno 2015. godine, ali ako prethodno ispuni sve tražne političko-ekonomske uslove, navodi britanska agencija Rojters u izveštaju objavljenom posle sastanka Saveta ministara 27-člane grupacije EU održane u ponedeljak u Luksemburgu.Pregovori o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) izmedju Beograda i Brisela ponovo su započeli u junu, posle jednogodišnje pauze zbog toga što Srbija nije ispunila sve obaveze prema Medjunarodnom krivičnom tribunalu u Hagu, podseća Rojters.
Zanimljivo je kako Rojters objašnjava i vezu izmedju rešavanja budućeg položaja Kosova i Metohije i očekivanog prijema Srbije u EU polovinom naredne decenije.
Odredjivanje budućeg statusa južne srpske pokrajine nije formalno povezano sa procesom pridruživanja i konačnog ulaska Beograda u EU, tvrdi Rojteres, uz opasku da bi ceo navedeni put prema Briselu mogao da postane problemitčan ako ojačaju sprski nacionalisti, u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosmeta.
Srbija bi, ako želi što pre da potpiše SSP i konačno, do navedenog datuma, udje u sastav EU, trebalo ne samo da isporuči dva najznačajnija haška optuženika, Ratka Mladića i Radovana Karadžića, već i postigne zahtevani napredak u daljem reformisanju privrede i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, navodi Rojters.
Britanska agencija u osvrtu na odnose EU i republika bivše Jugoslavije, navodi da je Slovenija prva medju njima postala, 1. maja 2004. punopravna članica Unije, a da je od ostalih članica nekadašnje zajedničke federalne države tom cilju najbliža Hrvatska.
Realno je očekivati prijem Hrvatske u EU u periodu od 2010. do 2012. ocenjuje Rojters, uz opasku da do tog razdoblja Zagreb mora ispuniti niz uslova Unije.
Reč je, pre svega, u borbu protiv kriminala i korupcije, poboljšanju prava srpske manjine, reformi neefikasnog nacionalnog zakonodavstva i javne administracije, kao i smanjenju budžetske podrške preduzećima u državnom sektoru privrede.
Sve ostale bivše jugoslovenske republike, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Crna Gora, plus Albanija, takodje se mogu nadati najranijem prijemu u EU 2015. godine, ali samo ukoliko do tada ispune sve tražene ekonomsko-političke uslove.
Ukazujući na primer Slovenije, koju opisuje kao najbogatiju i najrosperitetniju eks-komunističku zemlju, Rojters podseća da je ta država ove godine postala i članica zone evra.
Slovenija će, kako naglašava Rojteres, u januaru preuzeti i polugodišnje predsedavanje EU, kao prva medju svih deset preteženo komunističkih zemalja koje su pre tri i po godine zajedno ušle u sastav Unije.
(Tanjug)
