Predsednik Srbije je uz vojne i državne počasti položio venac i odao poštu žrtvama genocida, a povodom Međunarodnog dana sećana na žrtve Holokausta.

Nikolić predvodi Centralnu državnu komemorativnu ceremoniju odavanja počasti povodom Međunarodnog dana sećana na žrtve Holokausta.

Nikolić je poručio da je holokaust najsramnija i najgnusnija pojava u celokupnoj ljudskoj istoriji i da Srbija nikada neće zaboraviti zločine nad svojim i prijateljskim jevrejskim narodom.

"Pre 70 godina srušene su žičane ograde logora za uništenje jednog naroda. Iza zidova su bili ljudi koji su, da bi preživeli, zid izgradili u sebi, ljudi koji više nisu verovali da je život moguć, da je sloboda moguća. Sedamdeset godina traje napor da se otkrije istina o stradanju u Holokaustu i da se što više ljudi upozna istinu. Da li će istina ostati u pamćenju budućih pokolenja, zavisi od napora svakog od nas", rekao je Nikolić.

Zato je, podvukao je on, insistiranje na obeležavanju jubileja pobede nad fašizmom danas značajnije nego ikad. 

Videonikolic staro sajmiste

Predsednik je podsetio i da je pre Drugog svetskog rata samo u Srbiji živelo oko 35.000 Jevreja, da su za vreme okupacije prolazili kroz diskriminaciju, obespravljenje i pljačke do krajnjeg cilja - masovnog uništenja.

Tako je, dodao je Nikolić, na teritoriji cele Kraljevine Jugoslavije ubijeno više od 67.000 Jevreja i 650.000 Srba.

"Staro sajmište, na kome se sada nalazimo, jedno je od stratišta koje nas podseća i na tragične sudbine nedužnih ljudi koje nisu zabeležene, jer su zauvek ućutkana usta stradalnika. Da li postoje reči koje mogu da dočaraju patnje, da li možemo da dokučimo ono što se odvijalo pred očima žrtava i njihovih krvnika?", upitao je predsednik Srbije.

Podsetio je i da je u Drugom svetskom ratu, "zbog koga ćemo se ovde okupljati dok traje Srbija, utisnut pečat ogoljenog zla", istakavši da je u tom ratu stradalo više od 55 miliona ljudi, "a jedan narod je bio pred istrebljenjem".

"To je hrabri i ponosni narod Izrailja", kazao je predsednik Srbije.

On je istakao i da se nažalost, danas ponovo mogu čuti zabrinjavajuće parole velikog broja ultradesničara: "Nemačka Nemcima, hoćemo istoriju bez preterivanja nemačke krivice za ratove", i zahtevi za ravnomernu podelu odgovornosti za uzroke i posledice ratova. 

"Velika je i posvećena slobodi današnja prijateljska Nemačka. Oslonac Evropske Unije, udružena sa celim svetom u borbi za svet pravednih i jednakih. Zato se bori da ne vaskrsnu ideje koje su pretile da slome čovečanstvo otpočinjanjem Drugog svetskog rata", ukazao je Nikolić.

On kaže i da današnja Srbija, koja je stradala u dva rata, a u kojoj žive brojni "prijatelji pripadnici jevrejskog naroda, naroda čija je krv pomešana sa srpskom natopila ovu zemlju, neće učestvovati u bezumnim razaranjima, ni po koju cenu".

"Učinićemo sve, da ne postanemo kolateralna šteta u ostvarivanju bilo čijih interesa", istakao je Nikolić.

On je naglasio i da nas građanski nemiri širom Evrope, sve veći broj ekstremističkih pokreta kao i sukob u Ukrajini, opominju da se setimo stradanja srpskog, jevrejskog, romskog i drugih naroda tokom Drugog svetskog rata. 

Strahote Prvog i Drugog svetskog rata, kako kaže, koje su promenile tok civilizacije i ostavile neizbrisiv trag u istoriji čovečanstva treba iznova posmatrati iz različitih uglova, a to je, kako je podvukao, važno ne samo zato što su po svojoj suštini i posledicama katastrofalne, već da bismo otklonili slične ili iste uzroke iz kojih bi opet mogle da nastanu takve posledice.

"Holokaust je najsramnija i najgnusnija pojava u celokupnoj ljudskoj istoriji. Na način jedinstven po fanatizmu i svireposti, za kratko vreme, ugašen je nemerljiv broj ljudskih života, i to nikada ne sme da bude zaboravljeno. A vreme prolazi bez odgovora na pitanje: da li je ćutanje o zlodelima posledica odobravanja ili straha? Na to pitanje, nažalost, odgovor je sve udaljeniji", rekao je predsednik Srbije.

Jedno je sigurno, dodaje, i poručuje da ako smo ljudska bića, ne smemo da dozvolimo da vreme zamagli istinu i promeni odnos prema ovom svetskom zlu.

"Da umanjujući brojke i menjajući faktografiju, gurajući tuđu patnju u najzabačenije delove našeg srca, zaboravimo da su to bili ljudi koji su imali ime, lice i živote", rekao je Nikolić.
Srbija, poručuje Nikolić, ističe privrženost Izjavi Međunarodne alijanse za sećanje na holokaust iz decembra prošle godine. 

"Holokaustom se decenijama bave pravnici i istoričari. Jedni u nastojanju da se ostvari pravda i kazne počinioci i saučesnici, a drugi tragajući za istinom koja će odgovoriti na pitanja, otkloniti nedoumice i objasniti uzroke i ciljeve zločina. Sumnja u činjenice i dokaze nije moguća ni dopustiva, ali traganje za objašnjenjem, istraživanje sunovrata morala i pomračenja čovekovog uma, se nastavlja", kazao je predsednik Srbije.

On je rekao i da je fašizam disciplinom uveo ljude u izvršenje neoprostivog zločina i mobilisao široke narodne mase da krenu ka autodesktrukciji, te da je uspeo da spoji nespojivo - interes krupnog kapitala, političare i sirotinju.

"Hitlerova ideologija i propaganda bile su koncentrisane na jednostavnosti i jednoznačnosti teza: najpre izreći laž, pa je neprekidno ponavljati. Zavodio je mase u kabaretskom nastupu dajući sugestivni i hipnotički začin svojim govorima", objasnio je Nikolić.

U ideologiji nacizma, istakao je, okosnica svega je bio nadčovek, arijevac božanskih atributa, bez mnogo misaonih elemenata, oni su bili zadati unapred, a da su tom ideološkom protonu, ulogu elektrona imali Jevreji kao neprijatelji.

"Zašto baš oni? Možda je opasna posebnost te manjine bila u tome što je ona bila previše zastupljena u prestižnim profesijama, posebno u oblasti umetnosti, finansija i nauke", rekao je Nikolić.

Centralnoj državnoj ceremoniji odavanja počasti prisustvuju preživeli Holokausta, potomci žrtava, nekadašnji zatočenici logora smrti u Drugom svetskom ratu, predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije, predsednik Nacionalnog saveta Romske Nacionalne manjine, ministri Vlade Srbije, predstavnici Narodne Skupštine Republike Srbije, gradonačelnik Grada Beograda, članovi diplomatskog kora, udruženja i građani. Posle ceremonije predviđen je kratak umetnički program.

Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Opredeljujući se za dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi, Generalna skupština UN se rukovodila potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovanih na predrasudama.