Advokat Svetozar Vujačić u svojstvu građanina podneo krivičnu prijavu protiv direktorke Fonda za humanitarno pravo Sandre Orlović zbog optužbi koje je iznela protiv načelnika generalštaba Vojske Srbije Ljubiše Dikovića.
U saopštenju je navedeno da je Orlovićeva na konferenicji 29. januara ove godine optužila Dikovića da je kao komandant 37 motorizovane brigade učestvovao u ratnim zločinima na Kosovu i Metohiji tokom 1999. godine, čime je, prema Vujačiću, učinila krivično delo lažnog prijavljivanja.
Vujačić podseća da je iznela identične dokaze za svoju izjavu koji su izneti i 2012. godine, a koje je tužilaštvo za ratne zločine odbacilo kao neosnovane.
"Ovakvim iznošenjem neistine na teret načelnika generalštaba VS izazvala je veliku uznemirenost kod građana, pa predlažem da se u pred krivičnom postupku, utvrdi autentičnost, inkrimisane izjave, prijavljene i potom pokrene krivični postupak protiv iste (Sandre Orlović)", naveo je Vujačić u razlozima za podnošenje krivične prijave.
Izvršna direktorka Fonda Sandra Orlović 29. januara na konferenciji za novinare navela je da je ta organizacija došla do podataka koji jasno ukazuju da su u zločine počinjene na Kosovu u selima Rezala, Staro Čikatovo, Donja Zabela i Gladno Selo umešani pripadnici 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije na čijem je čelu bio Diković.
Zastupnik Dikovića advokat Djuro Čepić saopštio je nakon toga da je Tužilaštvo za ratne zločine još 2012. godine potvrdilo da se protiv načelnika Generalštaba VS ne vodi nikakav postupak, niti da je on prijavljen kao učesnik nekog ratnog zločina.
Zbog ranijih navoda o njegovoj umešanosti u ratne zločine Diković je 2012. godine podneo tužbu protiv Fonda za humanitarno pravo i tadasnje direktorke Nataše Kandić, a proces je u toku.
NVO: Istražiti navode FHP-a
Koalicije nevladinih organizacija za pristup pravdi i protiv diskriminacije zatražile su danas od vlasti u Srbiji da "prestanu da napadaju" organizacije civilnog društva i da, umesto toga, istraže navode Fonda za humanitarno pravo (FHP) o mogućoj umešanosti načelnika Dikovića u ratne zločine na Kosovu.
"Zahtevamo od pravosudnih organa da pod hitno istraže tvrdnje i dokaze koje je FHP izneo, a koji ukazuju na to da su načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković i brigada kojoj je bio na čelu tokom 1999. godine, odgovorni za ratne zločine na Kosovu", navodi se u saopštenju.
Fond za humanitarno pravo optužio je Tužilaštvo za ratne zločine da do sada neprofesionalno postupalo u utvrđivanju činjenica o zločinima u kojima su ubijene osobe čija su tela nađena u masovnoj grobnici u Rudnici kod Raške. U saopštenju FHP ističe se da je tužilaštvo neprofesionalno postupalo i prilikom utvrđivanja osnovanosti navoda iz Dosijea "Ljubiša Diković", koji je ta nevladina organizacija objavila u januaru 2012. godine. Tužilaštvo je u petak saopštilo da je od FHP zatražilo "celokupnu dokumentaciju o slučaju Rudnica", gde su do sada identifikovana 53 tela kosovskih Albanaca, na osnovu čega je pokrenut pretkrivični postupak, a da se dokumentacija traži radi daljeg prikupljanja podataka o zločinima. Zahtev Tužilaštva za ratne zločine je, prema oceni FHP, pokazatalj višegodišnjeg nepostupanja po dokazima o zločinima počinjenim u zoni odgovornosti 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, čiji je Diković bio komandant koji su u posedu tužilaštva ili im ono ima nesmetan pristup.
Nevladine organizacije su zatražile od predstavnika vlasti da odmah prestanu da daju "opasne i neodgovorne izjave", u kojima se u upotrebu vraća "mitski rečnik" iz devedesetih godina proslsog veka, a u kojem se govori o stranim špijunima, izdajicama i zaveri protiv vojske i Srbije, i da umesto toga omoguće pravosudnim organima da rade svoj posao.
"Bez odlaganja bi trebalo pokrenuti postupak za utvrđivanje odgovornih za izvršene ratne zločine o kojima je FHP izneo podatke. S obzirom na to da se već godinama radi o tabu-temi, o kojoj govore samo retki i hrabri, i to uz rizik da se nađu na udaru i političara i medija u njihovoj službi, slučaj generala Dikovića predstavlja izvanrednu priliku da se napokon pokrene široka javna diskusija o ratnim zločinima koji su tokom devedesetih činjeni u ime Srbije", piše u saopštenju.
Koaliciju za pristup pravdi čine Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, CHRIS - mreža odbora za ljudska prava u Srbiji, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda, NUNS i Praxis.
Koaliciju protiv diskriminacije čine Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS network), Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT, PRAXIS i Regionalni centar za manjine.
