Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Vladimir Titov rekao je u nedelju u Beogradu da će Rusija prihvatiti samo ono rešenje za Kosovo koje zadovolji Srbiju.
Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Vladimir Titov rekao je u nedelju u Beogradu da će Rusija prihvatiti samo ono rešenje za Kosovo koje zadovolji Srbiju.
Posle razgovora sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom, Titov je rekao da će u skladu sa svojom principijelnom politikom Rusija prihvatiti samo sporazumno rešenje i da se protivi nametanju rešenja. On je naglasio da "ukoliko neko rešenje nije prihvatljivo za Srbiju, da samim tim neće biti prihvatljivo ni za Rusiju", navodi se u saopštenju iz Vlade Srbije.
Koštunica i Titov su potvrdili "zajedničku principijelnu politiku Srbije i Rusije", zasnovanu na poštovanju medjunarodnog prava i akata UN, u rešavanju budućeg statusa Kosova.
"U razgovoru je u potpunosti potvrdjena zajednička principijelna politika Srbije i Rusije koja je zasnovana na poštovanju Povelje UN i poštovanju principa nepovredivosti suvereniteta i teritorijalnog integriteta medjunarodno priznatih država", saopšteno je posle razgovora Koštunice i Titova.
Koštunica i Titov su ocenili da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN osnov za pronalaženje kompromisnog rešenja za budući status Kosova i da samo Savet bezbednosti UN ima mandat da donese odluku o statusu Kosova, navodi se u saopštenju.
Premijer Srbije je istakao da se u pregovaračkom procesu mora poći od principa koje je definisala Rezolucija 1244.
Koštunica je rekao da pre svega treba poći "od odredbi iz te rezolucije u kojima sve države članice UN izričito potvrdjuju svoju privrženost suverenitetu i teritorijalnom integritetu Republike Srbije, i istovremeno potvrdjuju zahtev da se obezbedi široka i suštinska autonomija za pokrajinu Kosovo i Metohija unutar Srbije".
Koštunica i Titov su ocenili i da Srbija i Rusija "konstruktivno učestvuju u pregovarčkom procesu i da su snažno opredeljene za pronalaženje kompromisnog rešenja u skladu sa medhunarodnim pravom i Rezolucijom 1244".
U intervjuu agenciji Itar-Tass, Titov je rekao da Rusija smatra da u pregovaračkom procesu ne postoje nikakva veštačka ograničenja i naglasio da zadatak posredničke "trojke" nije pronalaženje formule za status Kosova i Metohije koja bi potom bila nametnuta stranama.
"Mi polazimo od toga da i posle 10. decembra pitanje o rešavanju kosovskog pitanja ostaje u sferi razmatranja Saveta bezbednosti UN i formata koji su bili stvoreni za njegovo rešavanje. Pre svega imam u vidu Kontakt-grupu", rekao je Titov.
Govoreći o poziciji Moskve na susretima "trojke" i predstavnika Beograda i Prištine u Beču, u ponedeljka, 22. oktobra, ruski diplomata je rekao da zadatak "trojke" nije pronalaženje formule za rešenje koja bi potom bila nametnuta stranama, već da u pregovaračkom procesu pomogne dostizanju kompromisnog ishoda.
Naglašavajući da je "veoma dobro što je počeo direktan dijalog medju stranama", Titov je izneo stav Moskve da "nikakvih veštačkih ograničenja za pregovarački proces nema, bez obzira na to što u skladu sa usvojenom odlukom, 'trojka' treba da predstavi 10. decembra izveštaj generalnom sekretaru UN, a on da zatim informiše SB".
Na molbu da prokomentariše ideju sprovodjenja medjunarodne konferencije o Kosovu, on je rekao da "zvanično tu ideju niko nije pokretao" i da "ozbiljne razgovore na tu temu" nije čuo.
Ruske agencije prenele su da je Titov tokom razgovora sa ministrom spoljnih poslova Srbije Vukom Jeremićem preneo da je pozicija Rusije o Kosovu i Metohiji neizmenjena.
"Zvanična Moskva podržava takvu varijantu rešenja za pitanje Kosova, koja će odgovarati principima medjunarodnog prava, koje ne dozvoljava narušavanje suvereniteta i teritorijalne celovitosti država", prenele su agencije saopštenje srpskog Ministarstva spoljnih poslova.
Agencija RIA Novosti prenela je najavu Titova da će krajem novembra Jeremić posetiti Moskvu.
On je u Srbiji poslednji put boravio početkom marta, kada je o Kosovu razgovarao sa najvišim zvaničnicima. Prethodno, Ttov je u regionu boravio i krajem maja 2006. i tokom te posete takodje je u Beogradu i Prištini razgovarao o kosovskom pitanju, a posetio je i Podgoricu.
U Beču se u ponedeljak održava treća runda direktnih pregovora predstavnika Beograda i Prištine o budućnosti Kosova, uz posredovanje "trojke" Kontakt grupe.
Beogradska delegacija će, prema najavi ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, biti najverovatnije na ministarskom nivou. To bi značilo da će na njenom čelu biti Jeremić i ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić.
Prištinsku delegaciju koja je uvek na najvišem nivou, predvode predsednik i premijer Kosova Fatmir Sejdiu i Agim Čeku.
Kosovski pregovarači u Beč putuju preko Pariza gde će ih danas primiti ministar inostranih poslova Francuske Bernar Kušner.
Osim prištinskog tima, Kušner će, kako je najavio, 4. novembra u Parizu razgovarati i s beogradskim timom.
Prva runda direktnih pregovora Beograda i Prištine, u nastavku pregovaračkog procesa, održana je 28. septembra u Njujorku kada su na čelu delegacije Beograda bili predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica. Nakon tog sastanka, najavljeni su učestali susreti dve delegacije.
Beograd insistira na razgovoru o ponudjenoj suštinskoj autonomiji za Kosovo, a Priština o memorandumu o dobrosusedskim odnosima Srbije i Kosova kao dve nezavisne države.
"Čini se da je opcija koja je preostala, bar u ovom trenutku, nastavak procesa kroz priznavanje, jedne po jedne države, nezavisnosti Kosova, u koordinaciji sa američkom vladom i drugim državama Kontakt grupe", rekao je Beriša, prenosi "Glas Amerike"
On je rekao da te države imaju jasan koncept mira i stabilnosti na Kosovu i u regionu, dodajući da one u načelu podržavaju projekat Martija Ahtisarija.
"Odigrale su i značajnu ulogu u izvlačenju Balkana iz serije ratova, varvarstva, etničkog čišćenja, u arenu saradnje, prijateljstva i integracije", rekao je albanski premijer.
Kako je istakao, Albanija smatra da je Ahtisarijev plan "pošten i pravedan" i da je važan "ne samo za Kosovo, već i za mir u regionu".
"Ovaj projekat garantuje veće standarde nego u bilo kojoj drugoj državi u Evropi za manjine", rekao je Beriša.
Albanski premijer se nada da će mir i stabilnost, nezavisno od poteškoća vezanih za status Kosova, uticati na pozitivan razvoj u procesu njegovog rešavanja, "u skladu sa voljom njegovih gradjana".
(agencije/MONDO)
Posle razgovora sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom, Titov je rekao da će u skladu sa svojom principijelnom politikom Rusija prihvatiti samo sporazumno rešenje i da se protivi nametanju rešenja. On je naglasio da "ukoliko neko rešenje nije prihvatljivo za Srbiju, da samim tim neće biti prihvatljivo ni za Rusiju", navodi se u saopštenju iz Vlade Srbije.
Koštunica i Titov su potvrdili "zajedničku principijelnu politiku Srbije i Rusije", zasnovanu na poštovanju medjunarodnog prava i akata UN, u rešavanju budućeg statusa Kosova.
"U razgovoru je u potpunosti potvrdjena zajednička principijelna politika Srbije i Rusije koja je zasnovana na poštovanju Povelje UN i poštovanju principa nepovredivosti suvereniteta i teritorijalnog integriteta medjunarodno priznatih država", saopšteno je posle razgovora Koštunice i Titova.
Koštunica i Titov su ocenili da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN osnov za pronalaženje kompromisnog rešenja za budući status Kosova i da samo Savet bezbednosti UN ima mandat da donese odluku o statusu Kosova, navodi se u saopštenju.
Premijer Srbije je istakao da se u pregovaračkom procesu mora poći od principa koje je definisala Rezolucija 1244.
Koštunica je rekao da pre svega treba poći "od odredbi iz te rezolucije u kojima sve države članice UN izričito potvrdjuju svoju privrženost suverenitetu i teritorijalnom integritetu Republike Srbije, i istovremeno potvrdjuju zahtev da se obezbedi široka i suštinska autonomija za pokrajinu Kosovo i Metohija unutar Srbije".
Koštunica i Titov su ocenili i da Srbija i Rusija "konstruktivno učestvuju u pregovarčkom procesu i da su snažno opredeljene za pronalaženje kompromisnog rešenja u skladu sa medhunarodnim pravom i Rezolucijom 1244".
U intervjuu agenciji Itar-Tass, Titov je rekao da Rusija smatra da u pregovaračkom procesu ne postoje nikakva veštačka ograničenja i naglasio da zadatak posredničke "trojke" nije pronalaženje formule za status Kosova i Metohije koja bi potom bila nametnuta stranama.
"Mi polazimo od toga da i posle 10. decembra pitanje o rešavanju kosovskog pitanja ostaje u sferi razmatranja Saveta bezbednosti UN i formata koji su bili stvoreni za njegovo rešavanje. Pre svega imam u vidu Kontakt-grupu", rekao je Titov.
Govoreći o poziciji Moskve na susretima "trojke" i predstavnika Beograda i Prištine u Beču, u ponedeljka, 22. oktobra, ruski diplomata je rekao da zadatak "trojke" nije pronalaženje formule za rešenje koja bi potom bila nametnuta stranama, već da u pregovaračkom procesu pomogne dostizanju kompromisnog ishoda.
Naglašavajući da je "veoma dobro što je počeo direktan dijalog medju stranama", Titov je izneo stav Moskve da "nikakvih veštačkih ograničenja za pregovarački proces nema, bez obzira na to što u skladu sa usvojenom odlukom, 'trojka' treba da predstavi 10. decembra izveštaj generalnom sekretaru UN, a on da zatim informiše SB".
Na molbu da prokomentariše ideju sprovodjenja medjunarodne konferencije o Kosovu, on je rekao da "zvanično tu ideju niko nije pokretao" i da "ozbiljne razgovore na tu temu" nije čuo.
Ruske agencije prenele su da je Titov tokom razgovora sa ministrom spoljnih poslova Srbije Vukom Jeremićem preneo da je pozicija Rusije o Kosovu i Metohiji neizmenjena.
"Zvanična Moskva podržava takvu varijantu rešenja za pitanje Kosova, koja će odgovarati principima medjunarodnog prava, koje ne dozvoljava narušavanje suvereniteta i teritorijalne celovitosti država", prenele su agencije saopštenje srpskog Ministarstva spoljnih poslova.
Agencija RIA Novosti prenela je najavu Titova da će krajem novembra Jeremić posetiti Moskvu.
U ponedeljak "treća direktna runda"
Titov je na balkanskoj turneji i pre par dana razgovarao je sa zvaničnicima Albanije.On je u Srbiji poslednji put boravio početkom marta, kada je o Kosovu razgovarao sa najvišim zvaničnicima. Prethodno, Ttov je u regionu boravio i krajem maja 2006. i tokom te posete takodje je u Beogradu i Prištini razgovarao o kosovskom pitanju, a posetio je i Podgoricu.
U Beču se u ponedeljak održava treća runda direktnih pregovora predstavnika Beograda i Prištine o budućnosti Kosova, uz posredovanje "trojke" Kontakt grupe.
Beogradska delegacija će, prema najavi ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, biti najverovatnije na ministarskom nivou. To bi značilo da će na njenom čelu biti Jeremić i ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić.
Prištinsku delegaciju koja je uvek na najvišem nivou, predvode predsednik i premijer Kosova Fatmir Sejdiu i Agim Čeku.
Kosovski pregovarači u Beč putuju preko Pariza gde će ih danas primiti ministar inostranih poslova Francuske Bernar Kušner.
Osim prištinskog tima, Kušner će, kako je najavio, 4. novembra u Parizu razgovarati i s beogradskim timom.
Prva runda direktnih pregovora Beograda i Prištine, u nastavku pregovaračkog procesa, održana je 28. septembra u Njujorku kada su na čelu delegacije Beograda bili predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica. Nakon tog sastanka, najavljeni su učestali susreti dve delegacije.
Beograd insistira na razgovoru o ponudjenoj suštinskoj autonomiji za Kosovo, a Priština o memorandumu o dobrosusedskim odnosima Srbije i Kosova kao dve nezavisne države.
Beriša: Kosovo da odustane od jednostranih akcija
Albanski premijer Salji Beriša pozvao je kosovske vlasti da ne preduzimaju jednostrane akcije već da delovanje u vezi sa statusom Kosova koordinišu sa članovima Kontakt grupe."Čini se da je opcija koja je preostala, bar u ovom trenutku, nastavak procesa kroz priznavanje, jedne po jedne države, nezavisnosti Kosova, u koordinaciji sa američkom vladom i drugim državama Kontakt grupe", rekao je Beriša, prenosi "Glas Amerike"
On je rekao da te države imaju jasan koncept mira i stabilnosti na Kosovu i u regionu, dodajući da one u načelu podržavaju projekat Martija Ahtisarija.
"Odigrale su i značajnu ulogu u izvlačenju Balkana iz serije ratova, varvarstva, etničkog čišćenja, u arenu saradnje, prijateljstva i integracije", rekao je albanski premijer.
Kako je istakao, Albanija smatra da je Ahtisarijev plan "pošten i pravedan" i da je važan "ne samo za Kosovo, već i za mir u regionu".
"Ovaj projekat garantuje veće standarde nego u bilo kojoj drugoj državi u Evropi za manjine", rekao je Beriša.
Albanski premijer se nada da će mir i stabilnost, nezavisno od poteškoća vezanih za status Kosova, uticati na pozitivan razvoj u procesu njegovog rešavanja, "u skladu sa voljom njegovih gradjana".
(agencije/MONDO)
