Direktni razgovori Beograda i Prištine o statusu Kosova, uz posredovanje medjunarodne "trojke", završeni su nešto posle 17 časova u Beču. Pregovarački tim Beograda je na sastanku sa pregovaračkom "trojkom" Kontakt grupe predao svoj predlog o 14 principa za nastavak pregovora u kojem se navodi da je predmet razgovora utvrdjivanje budućeg statusa pokrajine. Glavna primedba Beograda odnosi se na činjenicu da se u dokumentu "trojke" ne pominje Rezolucije 1244 kao ni medjunarodno-pravni kontekst tih pregovora. Nova runda zakazana je za 5. novembar.
Direktni razgovori Beograda i Prištine o statusu Kosova, uz posredovanje medjunarodne "trojke", završeni su nešto posle 17 časova u Beču. Prethodno su medjunarodni pregovarači - predstavnik EU Volfgang Išinger, američki zvaničnik Frenk Vizner i ruski diplomata Aleksandar Bocan-Harčenko - odvojeno razgovarali sa prištinskim, odnosno beogradskim timom.
Nova runda će se održati 5. novembra u Beču.
Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić ocenio je posle trećeg direktnog susreta sa kosovskim Albancima u Beču da su pregovori bili izuzetno teški. "Mislim da nakon ove runde možemo da kažemo da se proces nastavlja, jutros je izgledalo kao izuzetno teško, postavljalo se pitanje kako možemo da nastavimo ako se krene ovim pravcima ali posle popodnevne sesije možemo da kažemo da se proces nastavlja", rekao je Jeremić novinarima, istakavši da je beogradska strana iznela duboke rezerve prema nekim od 14 tačaka koje je predstavila medjunarodna posrednička "trojka".
Beograd je otvorio diskusiju po dva pitanja - "da li se nalazimo ili ne u okviru Rezolucije 1244 i da li bilo ko ima pravo da preti unilateralnim aktima". "Srpska strana je insistirala da čuje od kosovskog tima da li prihvata stav koji je prihvatila i 'trojka' a to je da je ovaj proces definisan Rezolucijom 1244 i da li tražimo rešenje u okviru te rezolucije", rekao je Jeremić.
Što se tiče jednostranih akata, Jeremić je pojasnio da se Beograd pozvao na dokument Albanaca u kojem stoji da bilo kakvi jednostrani akti ne vode miru i stabilnosti, gde je istaknuto da se Beograd apsolutno slaže sa takvim stavom i da to treba uvrstiti. "Mi smo izrazili naše čvrsto uverenje da ne možemo nastaviti proces ka kompromisnom rešenju ukoliko kao integralni element jedne strane bude pretnja unilaterlanim rešenjima", naveo je Jeremić. On je dodao da je srpska strana zahtevala da "ta tačka bude stavljena na papir kao element saglasnosti".
Jeremić je naveo da je bilo reči o statusu i da su otvorena konkretna pitanja koje su nadležnosti koje Beograd želi da zadrži i šta tu nudi kosovskim Albancima. "Nije bilo lako, ali postoji pozitivan moment, nije veliki, ali pozitivan, nastavljamo da se krećemo", rekao je Jeremić i dodao da je Beograd skrenuo pažnju da "bilo kakvo veštačko oročavanje nema smisla i da ne pomaže u nalaženju rešenje".
"Ne želim da širim optimističko raspoloženje, ali krećemo se prema pronalaženju kompromisnog rešenja", zaključio je Jeremić.
Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić je rekao da su razgovori bili važni i da je "postojala opasnost da se proces sa osnovne teme pregovora o statusu pomeri i izmesti na temu odnosa Beograda i Prištine". "Stavili smo do znanja da to treba da se vrati u okvire Rezolucije 1244, znači ako se vraća u okvire Rezolucije mi razgovaramo o statusu, razgovor o odnosima Srbije i Kosova može biti deo rešenja statusa. Ako budemo rešili status, razume se da će biti saradnje koja je institucionalno odredjena", rekao je Samardžić.
Samardžić je istakao da je "glavna stvar sam status" i da je "insistiranje na rezoluciji od krucijalne je važnosti". "Nismo dobili jasan odgovor od albanske strane da li je reč o rezoluciji, o nekom novom procesu", rekao je Samardžić i dodao da je "trojka" "redefinisala stav oko rezolucije".
Samardžić je takodje dodao da je bilo reči o statusu, ali da Beograd nije uspeo da privoli kosovske Albance da govore o toj temi. Prema njegovim rečima, prištinski tim je izbegao odgovor o nadležnostima Srbije u oblasti spoljne politike, već je izneo koncept nezavisnosti.
U predlogu Beograda navodi se da neće biti povratka na stanje od pre 1999. godine, već da buduće uredjenje Kosova treba rešiti na osnovu Rezolucije 1244 SBUN. Ističe se i da Srbija neće upravljati Kosovom i Metohijom u delokrugu nadležnosti koje na osnovu budućeg sporazuma budu pripale Pokrajini.
Dodaje se da institucije Srbije neće biti prisutne u Pokrajini u poslovima koji saglasno budućem sporazumu ne budu u nadležnosti Beograda. "Osim u meri svojih medjunarodnih obaveza kao subjekta medjunarodnog prava, Beograd se neće mešati u odnose Prištine sa medjunarodnim finansijskim institucijama", navodi se u dokumentu.
Beograd je predložio da medjunarodna zajednica, nakon odredjivanja statusa, nastavi civilno i vojno prisustvo na Kosovu i Metohiji pod mandatom UN, odnosno odlukom Saveta bezbednosti.
Na sastanku u Beču nije bilo reči o dokumentu "trojke" od 14 tačaka i, kako je rekao Samardžić, o tome će se razgovarati na narednom sastanku. Samardžić je ocenio da je papir "trojke" bio preuranjen, jer dve strana nisu uspostavile zajedničke elemente oko statusa.
Prištinski tim je ocenio da su u drugom dokumentu od 14 tačaka - koji je predložila medjunarodna "trojka" većim delom sadržani stavovi Prištine i da se ti stavovi nalaze u "medjudržavnom ugovoru" koji Prištine predlaže Beogradu za regulisanje medjusobnih odnosa.
Portparol kosovskog pregovaračkog tima Skender Hiseni izjavio je posle susreta sa medjunarodnom posredničkom "trojkom" u Beču da su u dokumentu od 14 tačaka većim delom sadržani stavovi Prištine.
Hiseni je novinarima rekao i da se ti stavovi nalaze u "medjudržavnom ugovoru" koji Prištine predlaže Beogradu za regulisanje medjusobnih odnosa. Hiseni je istakao i da Priština želi da Kosovo bude nezavisno i sa stolicom u UN, što je nešto o čemu se "ne pregovara". Portparol prištinske delegacije je ponovio i da je njen stav da će se pregovarački proces završiti izveštajem medjunarodne posrednicke "trojke" 10. decembra generalnom sekretaru UN. "Nema razloga da ne verujemo u takav stav medjunarodne zajednice", rekao je Hiseni.
Premijer Kosova Agim Čeku izjavio je je nakon pregovora da je ponuda Beograda za status Kosova okrenuta prošlosti, dok se, kako je rekao, "ovde pregovora" o budućnosti Kosova, Srbije i regiona.
Čeku je rekao da su dve strane daleko jedna od druge kao i da Srbija predlaže bivši, a ne budući status Kosova.
On je podsetio i da je Srbija u istoriji već nekoliko puta odbijala sporazume koji su joj nudjeni poput Plana Z 4, sporazuma iz Rambujea i druge. "Ishod ovoga što nude je mnogo gori nego što im je ponudjeno u Ahtisarijevom paketu. Još imaju vremena da prihvate Ahtisarijev plan kao nabolje moguće rešenje", istakao je Čeku i pozvao Beograd da ne gleda unazad već u budućnost, odnosno da uči iz prošlosti.
Čeku smatra da Beograd i Priština ne treba da se slože oko nezavisnosti jer je to već razmatrano i dogovoreno i podržano od većeg dela medjunarodne zajednice. "Ono što mi nudimo jeste da razvijemo normalne odnose i nudimo taj koncept gde možemo da uspostavimo neki dogvor a ne da trošimo vreme oko stvari gde ne možemo da se složimo", zaključio je Čeku.
Lider Demokratske partije Kosova Hašim Tači je naveo da je 10. decembar poslednji rok za sastanke Beograda i Prištine i da je posle toga vreme odluke za nezavisnost Kosova i priznanje medjunarodne zajednice.
"Bio bih veoma iznenadjen kada bi bilo veoma lako", rekao je Išinger i dodao da je učinjen veliki napredak od faze kada su se na pregovorima čule samo "parole" do sadašnjih suštinskih razgovora.
Predstavnik EU je podsetio i da se nakon 10. decembra završava mandat posredničke "trojke" i da je njen zadatak da tog datuma podnese izvestaj.
"Nije moj zadatak da spekulišem, rekli smo da ćemo pregovore voditi iza zatvorenih vrata i ne želim da iznosim razmišljanja", rekao je Išinger. Prema njegovim rečima, moguće je postići napredak, ali je za to potrebna politička volja. "Nisam frustriran, jer nijedna strana nije blokirala pregovore", rekao je Išinger.
Upitan šta ako se ne postigne dogovor do 10. decembra, nemački diplomata je kazao da onda "trojka" može da ide na godišnji odmor, a da proces preuzima Kontakt grupa.
Američki predstavnik u medjunarodnoj posredničkoj "trojci" Frenk Vizner rekao je ambasadorima Evropske unije na sastanku u UN da će se važne odluke o statusu Kosova donositi u januaru, objavio je prištinski list na albanskom "Koha ditore".
Pozivajući se na diplomatske izvore iz EU, lista navodi da je Vizner kazao da, ako pregovori o Kosovu koji se vode uz posredovanje "trojke" ne daju rezultate, treba sprovesti plan za nadgledanu nezavisnost Kosova Martija Ahtisarija.
Drugi evropski izvori su za "Kohu ditore" rekli da Rusi i Srbi pokušavaju da obezbede nastavak pregovora i posle 10. decembra, kada se završava mandat sadašnje "trojke", dok su Amerikanci apsolutno protiv toga. Izvor lista je rekao da je bilo teško ubediti Amerikance da pristanu i na sadašnje pregovore i da bi bilo "možda nezamislivo" da pristanu na još jedno odlaganje, jer bi se time diskreditovala američka diplomatija.
U dokumentu od 14 tačaka posrednička "trojka" ne spekuliše se o budućem statusu Kosova, niti pominje nezavisnost kao opciju. Posrednička "trojka" konstatuje da nema povratka na period od pre 1999. godine, odnosno da Beograd "neće vladati Kosovom" niti da će "ponovo uspostavljati fizičko prisustvo u pokrajini".
Kosovo će, kako je istaknuto, biti potpuno samostalno u finansijskom smislu i moći će da, bez mešanja Beograda, sklapa aranžmane sa medjunarodnim finansijskim institucijama.
U dokumentu se navodi veći broj oblasti u kojima se očekuje daleko veća saradnja Beograda i Prištine - energetika, socijalna zaštita, zaštita manjina i kulturnog nasledja, borba protiv organizovanog kriminala, kao i zajedničko rešavanje problema izbeglih i nestalih.
Kako je saopšteno, predsednik vlade Srbije je kazao da Srbija konstruktivno učestvuje u pregovaračkom procesu i da je snažno opredeljena za pronalaženje kompromisnog rešenja u skladu sa principima medjunarodnog prava, Povelje UN i Rezolucije 1244 SB.
Koštunica i Stoltenberg su zajednički istakli da Srbija i Norveška imaju tradicionalno veoma dobre i prijateljske odnose.
Predsednici vlada Srbije i Norveške su posebno naglasili značaj ekonomske saradnje dve zemlje, ističući da je prošlogodišnja investicija norveškog "Telenora" najveće ulaganje u Srbiji i ujedno i najveća investicija te norveške kompanije.
Na sastanku je takodje ocenjeno da su značajno unapredjeni bilateralni odnosi Srbije i Norveške.
(agencije/MONDO/Foto Beta - članovi tima Beograda i Prištine)
Nova runda će se održati 5. novembra u Beču.
Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić ocenio je posle trećeg direktnog susreta sa kosovskim Albancima u Beču da su pregovori bili izuzetno teški. "Mislim da nakon ove runde možemo da kažemo da se proces nastavlja, jutros je izgledalo kao izuzetno teško, postavljalo se pitanje kako možemo da nastavimo ako se krene ovim pravcima ali posle popodnevne sesije možemo da kažemo da se proces nastavlja", rekao je Jeremić novinarima, istakavši da je beogradska strana iznela duboke rezerve prema nekim od 14 tačaka koje je predstavila medjunarodna posrednička "trojka".
Beograd je otvorio diskusiju po dva pitanja - "da li se nalazimo ili ne u okviru Rezolucije 1244 i da li bilo ko ima pravo da preti unilateralnim aktima". "Srpska strana je insistirala da čuje od kosovskog tima da li prihvata stav koji je prihvatila i 'trojka' a to je da je ovaj proces definisan Rezolucijom 1244 i da li tražimo rešenje u okviru te rezolucije", rekao je Jeremić.
Što se tiče jednostranih akata, Jeremić je pojasnio da se Beograd pozvao na dokument Albanaca u kojem stoji da bilo kakvi jednostrani akti ne vode miru i stabilnosti, gde je istaknuto da se Beograd apsolutno slaže sa takvim stavom i da to treba uvrstiti. "Mi smo izrazili naše čvrsto uverenje da ne možemo nastaviti proces ka kompromisnom rešenju ukoliko kao integralni element jedne strane bude pretnja unilaterlanim rešenjima", naveo je Jeremić. On je dodao da je srpska strana zahtevala da "ta tačka bude stavljena na papir kao element saglasnosti".
Jeremić je naveo da je bilo reči o statusu i da su otvorena konkretna pitanja koje su nadležnosti koje Beograd želi da zadrži i šta tu nudi kosovskim Albancima. "Nije bilo lako, ali postoji pozitivan moment, nije veliki, ali pozitivan, nastavljamo da se krećemo", rekao je Jeremić i dodao da je Beograd skrenuo pažnju da "bilo kakvo veštačko oročavanje nema smisla i da ne pomaže u nalaženju rešenje".
"Ne želim da širim optimističko raspoloženje, ali krećemo se prema pronalaženju kompromisnog rešenja", zaključio je Jeremić.
Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić je rekao da su razgovori bili važni i da je "postojala opasnost da se proces sa osnovne teme pregovora o statusu pomeri i izmesti na temu odnosa Beograda i Prištine". "Stavili smo do znanja da to treba da se vrati u okvire Rezolucije 1244, znači ako se vraća u okvire Rezolucije mi razgovaramo o statusu, razgovor o odnosima Srbije i Kosova može biti deo rešenja statusa. Ako budemo rešili status, razume se da će biti saradnje koja je institucionalno odredjena", rekao je Samardžić.
Samardžić je istakao da je "glavna stvar sam status" i da je "insistiranje na rezoluciji od krucijalne je važnosti". "Nismo dobili jasan odgovor od albanske strane da li je reč o rezoluciji, o nekom novom procesu", rekao je Samardžić i dodao da je "trojka" "redefinisala stav oko rezolucije".
Samardžić je takodje dodao da je bilo reči o statusu, ali da Beograd nije uspeo da privoli kosovske Albance da govore o toj temi. Prema njegovim rečima, prištinski tim je izbegao odgovor o nadležnostima Srbije u oblasti spoljne politike, već je izneo koncept nezavisnosti.
U predlogu Beograda navodi se da neće biti povratka na stanje od pre 1999. godine, već da buduće uredjenje Kosova treba rešiti na osnovu Rezolucije 1244 SBUN. Ističe se i da Srbija neće upravljati Kosovom i Metohijom u delokrugu nadležnosti koje na osnovu budućeg sporazuma budu pripale Pokrajini.
Dodaje se da institucije Srbije neće biti prisutne u Pokrajini u poslovima koji saglasno budućem sporazumu ne budu u nadležnosti Beograda. "Osim u meri svojih medjunarodnih obaveza kao subjekta medjunarodnog prava, Beograd se neće mešati u odnose Prištine sa medjunarodnim finansijskim institucijama", navodi se u dokumentu.
Beograd je predložio da medjunarodna zajednica, nakon odredjivanja statusa, nastavi civilno i vojno prisustvo na Kosovu i Metohiji pod mandatom UN, odnosno odlukom Saveta bezbednosti.
Na sastanku u Beču nije bilo reči o dokumentu "trojke" od 14 tačaka i, kako je rekao Samardžić, o tome će se razgovarati na narednom sastanku. Samardžić je ocenio da je papir "trojke" bio preuranjen, jer dve strana nisu uspostavile zajedničke elemente oko statusa.
Prištinski tim je ocenio da su u drugom dokumentu od 14 tačaka - koji je predložila medjunarodna "trojka" većim delom sadržani stavovi Prištine i da se ti stavovi nalaze u "medjudržavnom ugovoru" koji Prištine predlaže Beogradu za regulisanje medjusobnih odnosa.
Portparol kosovskog pregovaračkog tima Skender Hiseni izjavio je posle susreta sa medjunarodnom posredničkom "trojkom" u Beču da su u dokumentu od 14 tačaka većim delom sadržani stavovi Prištine.
Hiseni je novinarima rekao i da se ti stavovi nalaze u "medjudržavnom ugovoru" koji Prištine predlaže Beogradu za regulisanje medjusobnih odnosa. Hiseni je istakao i da Priština želi da Kosovo bude nezavisno i sa stolicom u UN, što je nešto o čemu se "ne pregovara". Portparol prištinske delegacije je ponovio i da je njen stav da će se pregovarački proces završiti izveštajem medjunarodne posrednicke "trojke" 10. decembra generalnom sekretaru UN. "Nema razloga da ne verujemo u takav stav medjunarodne zajednice", rekao je Hiseni.
Premijer Kosova Agim Čeku izjavio je je nakon pregovora da je ponuda Beograda za status Kosova okrenuta prošlosti, dok se, kako je rekao, "ovde pregovora" o budućnosti Kosova, Srbije i regiona.
Čeku je rekao da su dve strane daleko jedna od druge kao i da Srbija predlaže bivši, a ne budući status Kosova.
On je podsetio i da je Srbija u istoriji već nekoliko puta odbijala sporazume koji su joj nudjeni poput Plana Z 4, sporazuma iz Rambujea i druge. "Ishod ovoga što nude je mnogo gori nego što im je ponudjeno u Ahtisarijevom paketu. Još imaju vremena da prihvate Ahtisarijev plan kao nabolje moguće rešenje", istakao je Čeku i pozvao Beograd da ne gleda unazad već u budućnost, odnosno da uči iz prošlosti.
Čeku smatra da Beograd i Priština ne treba da se slože oko nezavisnosti jer je to već razmatrano i dogovoreno i podržano od većeg dela medjunarodne zajednice. "Ono što mi nudimo jeste da razvijemo normalne odnose i nudimo taj koncept gde možemo da uspostavimo neki dogvor a ne da trošimo vreme oko stvari gde ne možemo da se složimo", zaključio je Čeku.
Lider Demokratske partije Kosova Hašim Tači je naveo da je 10. decembar poslednji rok za sastanke Beograda i Prištine i da je posle toga vreme odluke za nezavisnost Kosova i priznanje medjunarodne zajednice.
"Trojka" dokumentom u 14 tačaka "preuzela inicijativu"
Predstavnik Evropske unije u pregovaračkoj "trojci" Kontakt grupe Volfgang Išinger izjavio je pred početak pregovora u Beču da je "trojka" izašla sa dokumentom od 14 tačaka kako bi se ušlo u novu fazu pregovora o Kosovu. On je naveo i da je tim dokumentom "trojka" preuzela incijativu."Bio bih veoma iznenadjen kada bi bilo veoma lako", rekao je Išinger i dodao da je učinjen veliki napredak od faze kada su se na pregovorima čule samo "parole" do sadašnjih suštinskih razgovora.
Predstavnik EU je podsetio i da se nakon 10. decembra završava mandat posredničke "trojke" i da je njen zadatak da tog datuma podnese izvestaj.
"Nije moj zadatak da spekulišem, rekli smo da ćemo pregovore voditi iza zatvorenih vrata i ne želim da iznosim razmišljanja", rekao je Išinger. Prema njegovim rečima, moguće je postići napredak, ali je za to potrebna politička volja. "Nisam frustriran, jer nijedna strana nije blokirala pregovore", rekao je Išinger.
Upitan šta ako se ne postigne dogovor do 10. decembra, nemački diplomata je kazao da onda "trojka" može da ide na godišnji odmor, a da proces preuzima Kontakt grupa.
Američki predstavnik u medjunarodnoj posredničkoj "trojci" Frenk Vizner rekao je ambasadorima Evropske unije na sastanku u UN da će se važne odluke o statusu Kosova donositi u januaru, objavio je prištinski list na albanskom "Koha ditore".
Pozivajući se na diplomatske izvore iz EU, lista navodi da je Vizner kazao da, ako pregovori o Kosovu koji se vode uz posredovanje "trojke" ne daju rezultate, treba sprovesti plan za nadgledanu nezavisnost Kosova Martija Ahtisarija.
Drugi evropski izvori su za "Kohu ditore" rekli da Rusi i Srbi pokušavaju da obezbede nastavak pregovora i posle 10. decembra, kada se završava mandat sadašnje "trojke", dok su Amerikanci apsolutno protiv toga. Izvor lista je rekao da je bilo teško ubediti Amerikance da pristanu i na sadašnje pregovore i da bi bilo "možda nezamislivo" da pristanu na još jedno odlaganje, jer bi se time diskreditovala američka diplomatija.
U dokumentu od 14 tačaka posrednička "trojka" ne spekuliše se o budućem statusu Kosova, niti pominje nezavisnost kao opciju. Posrednička "trojka" konstatuje da nema povratka na period od pre 1999. godine, odnosno da Beograd "neće vladati Kosovom" niti da će "ponovo uspostavljati fizičko prisustvo u pokrajini".
Kosovo će, kako je istaknuto, biti potpuno samostalno u finansijskom smislu i moći će da, bez mešanja Beograda, sklapa aranžmane sa medjunarodnim finansijskim institucijama.
U dokumentu se navodi veći broj oblasti u kojima se očekuje daleko veća saradnja Beograda i Prištine - energetika, socijalna zaštita, zaštita manjina i kulturnog nasledja, borba protiv organizovanog kriminala, kao i zajedničko rešavanje problema izbeglih i nestalih.
Koštunica: Status na osnovu Rezolucije 1244 SB
Predsednik vlade Srbije Vojislav Koštunica je u ponedeljak u razgovoru sa premijerom Norveške Jensom Stoltenbergom naglasio da u pronalaženju rešenja za budući status Kosova i Metohije treba poći od važeće Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti i njenih odredbi koje potvrdjuju privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu Republike Srbije.Kako je saopšteno, predsednik vlade Srbije je kazao da Srbija konstruktivno učestvuje u pregovaračkom procesu i da je snažno opredeljena za pronalaženje kompromisnog rešenja u skladu sa principima medjunarodnog prava, Povelje UN i Rezolucije 1244 SB.
Koštunica i Stoltenberg su zajednički istakli da Srbija i Norveška imaju tradicionalno veoma dobre i prijateljske odnose.
Predsednici vlada Srbije i Norveške su posebno naglasili značaj ekonomske saradnje dve zemlje, ističući da je prošlogodišnja investicija norveškog "Telenora" najveće ulaganje u Srbiji i ujedno i najveća investicija te norveške kompanije.
Na sastanku je takodje ocenjeno da su značajno unapredjeni bilateralni odnosi Srbije i Norveške.
(agencije/MONDO/Foto Beta - članovi tima Beograda i Prištine)
