Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je tim povodom venac na Spomenik neznanom junaku na Avali.

Uz himnu Republike Srbije, predsednik Nikolić položio je venac i nakon toga se upisao u spomen knjigu.

"Kada bi svako od nas, i svoju i tuđu decu vaspitavao u skladu sa vašim amanetom, otvorili bismo Srbiju na ponos svojih predaka. Naprednu Srbiju čiji bi se svaki građanin gradio i branio",upisao je predsednik Srbije.

Ceremonija polaganja venca, kojoj su prisustvovali ministar odbrane Bratislav Gašić i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković, održana je uz Počasnu jedinicu i orkestar Garde Vojske Srbije.

Nikolić je nakon toga u Domu Vojske Srbije u Beogradu otkrio spomen-obeležje "Oko sokolovo" sa likom srpskog ratnika izviđača Dragutina Matića.

U podne je Nikolić u zgradi Predsedništva uručio odlikovanja zaslužnim građanima i institucijama.

On je rekao da je Dan državnosti Srbije prilika da nagrađujući odvažne i uspešne u ime građana podstakne na menjanje svesti i merili o vrednosnom sistemu, kao i da istaknu predanost, posvećenost i rad kao uzvišene vrline.

Na ceremoniji u Predsedništvu Srbije, Nikolić je rekao da je to prilika da se svima uputi poruka da će uspeh biti vrednovan i primećen.

"Neću da štedim ni na pohvali ni na odličjima onima koji iz godine u godinu ne štede sebe, radujem se da ih bude sve više, jer njihov broj nije devalvacija priznanja, već poruka da smo kao društvo u zajednici naroda sve uspešniji",kazao je Nikolić.

On je ocenio da se uspeh države i naroda meri uspehom svakog njenog pojedinca.

Povodom Dana državnosti predsednik je potpisao 90 ukaza o odlikovanju ličnosti i institucija.

Premijer Vučić je ranije jutros položio venac na spomeniku Dimitriju Davidoviću pred odlazak u Zagreb, na inauguraciju nove hrvatske predsednice.


Pripadnici jedinice Garde Vojske Srbije su, dan uoči Dana državnosti, obavili počasnu artiljerijsku paljbu sa Savske terase na Kalemegdanu u Beogradu. Iz šest artiljerijskih oruđa ispaljeno je 10 plotuna.

Na Dan državnosti, u nedelju 15. februara, za posetioce će biti otvoreni Istorijski muzej Srbije, Konak kneza Miloša, Narodni muzej, Galerija fresaka i Muzej Vuka i Dositeja.

Većina dnevnih listova za Dan državnosti izaći će kao dvobroji.

Kao dvobroji, u nedelju 15. februara, izaći će dnevni listovi "Politika", "Večernje novosti", "Blic", "Alo" i "Kurir". Dnevni listovi "Danas" i "Informer" izaći će kao trobroji u subotu, 14. februara.

Praznik Dana državnosti određen je odlukom Skupštine Srbije 2001. godine, a od 2012. godine taj dan praznuje se 15. i 16. februara. Ove godine neradni dani biće ponedeljak i utorak, jer je 15. februar ove godine nedelja.

Tog dana i Srpska pravoslavna crkva slavi Sretenje.

KARAĐORĐEV USTANAK 1804. I USTAV 1835.

Dan državnosti obeležava se u sećanje na Sretenje 1804. godine, kada je podignuta revolucija i započelo oslobađanje od Turske, i isti datum 1835. godine, kada je donet prvi moderni ustav Srbije.

Srpska revolucija, kako ju je nazvao nemački istoričar Leopold Ranke, započeta je Karađorđevom bunom na Sretenje 1804. godine, a završena je decenijama kasnije, zahvaljujući mudrosti knjaza Miloša Obrenovića.

Na Sretenje 1804. godine, na zboru viđenijih Srba sa teritorije Beogradskog (odnosno Smederevskog) pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Djorđe Petrović.

Odluci o podizanju ustanka prethodila je seča knezova, odnosno uglednih narodnih prvaka, koje su dahije preventivno pobile, zbog navodne nelojalnosti.

Prvi srpski ustanak najpre je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje.

Čitav Beogradski pašaluk oslobođen je 1807. godine, ali je sudbinu ustanka odredio ishod Rusko-turskog rata, pošto su Rusija i Turska potpisale mir u Bukureštu 1812. godine.

Prepuštanje Srbije bilo je plod činjenice da je počinjao Napoleonov pohod na Rusiju.

Prema rečima Rankea, Karađorđevom bunom započela je Srpska revolucija, okončana uspešnim diplomatskim dostignućima Miloša Obrenovića, decenijama potom.

Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813), u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog ustrojio i niz važnih institucija, poput Velike škole, dalekog začetka današnjeg Univerziteta u Beogradu.

Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je donet prvi Ustav Kneževine Srbije, nazvan Sretenjskim, a koji je bio ustrojen po uzoru na francuski i belgijski.

Tekst ustava, neobično liberalan za tadašnje prilike, izradio je Dimitrije Davidović, znameniti novinar i srpski nacionalni radnik.

Ovakvo ustavno rešenje odmah je izazavalo negodovanje Austrije, Turske i Rusije, zbog čega je ubrzo suspendovan.

Velike sile smatrale su ga previše liberalnim - u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije.

Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838., 1869., 1888., 1901. i 1903. godine.

Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, u potpuno promenjenim okolnostima, Srbija je u sastavu federalne Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt, a aktuelni je usvojen 30. oktobra 2006. godine.

To je prvi Ustav Srbije nakon raspada SRJ, odnosno državne zajednice SCG.