Evropski parlament zatražio je od Saveta ministara EU da "snažno podrže napore nove srpske vlade za stvaranje savremene, dinamične i napredne Srbije", uz ocenu da je ostvareni napredak "sveukupno povoljan". To se navodi u preporukama koje su, uz izveštaj Jelka Kacina o razvoju u Srbiji, usvojili poslanici Evropskog parlamenta u Strazburu, istakavši da je Srbija "mirno prebrodila niz teških etapa", kao i da je posle poštenih izbora formirana nova, proevropska i reformska vlada i usvojen novi Ustav.
Evropski parlament zatražio je od Saveta ministara EU da "snažno podrže napore nove srpske vlade za stvaranje savremene, dinamične i napredne Srbije", uz ocenu da je ostvareni napredak "sveukupno povoljan". To se navodi u preporukama koje su, uz izveštaj o razvoju u Srbiji, usvojili poslanici Evropskog parlamenta u Strazburu, istakavši da je Srbija "mirno prebrodila niz teških etapa", kao i da je posle poštenih izbora formirana nova, proevropska i reformska vlada i usvojen novi Ustav.U izveštaju, koji je podneo izvestilac parlamenta za Srbiju Jelko Kacin, ocenjuje se da je "budućnost Srbije u EU" i izražava zadovoljstvo zbog obnove pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Naglašava se da će taj sporazum biti potpisan kada Beograd uspostavi punu saradnju s Haškim sudom i izražava želja da to bude učinjeno do kraja godine.
Od Saveta ministara EU je zatraženo da "zauzme jasan i nedvosmislen stav o tome šta se podrazumeva pod 'punom saradnjom s Haškim sudom'", jer potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju zavise od ostvarenja tog uslova. Naglašeno je da evropski poslanici cene rešenost srpske vlade da saradjuje s Haškim sudom i pozdravljaju činjenicu da je premijer Vojislav Koštunica glavnoj tužiteljki iz Haga Karli del Ponte pružio uveravanja da su "verovatna nova hapšenja", uključujući i Ratka Mladića.
Evropski parlament smatra da će rešenje statusa Kosova ojačati stabilnost Zapadnog Balkana i olakšati uključivanje tog regiona u EU.
Kao polazišta za izveštaj su, pored ostalog, uzete činjenice da su obnovljeni pregovori sa EU, da je Srbija postala članica Partnerstva za mir, kao i presuda Medjunarodnog suda pravde u Hagu koji je odbacio tužbu BiH protiv Srbije.
U izveštaju je naglašeno zadovoljstvo zbog potpisivanja sporazuma o viznim olakšicama i readmisiji i podvučeno da što pre treba utvrditi tačan redosled mera za potpuno ukidanje viza za putovanja omladine i svih srpskih gradjana u zemlje EU.
Ukazano je i na "važan ekonomski rast i napredak" Srbije nakon 2000. godine, napredak u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, ali je i upozoreno da korupcija i dalje predstavlja "težak problem, posebno u policiji i sudstvu". Dodaje se, medjutim, da se "čini" da su zvanične istrage u korupcionaškim aferama često pod političkim uplivom a da je korupcija "krupna prepreka za strane investitore".
Od Saveta ministara EU i Evropske komisije je zatraženo da "još više podstaknu srpsku vladu da sprovede suštinsku reformu u policiji, službama bezbednosti i vojsci, uz mere jačanje civilnog nadzora nad armijom".
Poslanici Evropskog parlamenta "izrazili su zadovoljstvo zbog okončanja sudjenja za ubistvo bivšeg premijera Zorana Djindjića i podržali inicijativu specijalnog tužioca da iznese na videlo političke motive tog ubistva". Ocenjeno je, medjutim, da su "sporne" neke odredbe o imenovanju, napredovanju i smenjivanju sudija i tužilaca.
U izveštaju je izraženo zadovoljstvo zbog toga što je Srbija dobila novi Ustav koji sadrži "pozitivne odredbe u pogledu ljudskih prava". Ipak, navodi se da bi trebalo poboljšati zakonodavstvo za zaštitu manjina, iako je, naročito u Vojvodini, situacija s manjinama vidno poboljšana.
Srpske vlasti pozvane su da razmisle o proširenju primene teritorijalne decentralizacije, naročito za regione Vojvodine, Sandžaka i takozvane "Preševske doline".
(Beta)
