Izaslanik EU u posredničkoj "trojci" Volfgang Išinger izjavio je da pregovori o budućem statusu Kosova ulaze u "najkritičniju fazu" i da se nada da obe strane imati volju da postignu dogovor pre nego što "trojka" predstavi svoje zaključke 10. decembra. Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić izrazio je spremnost Beograda na ustupke u pregovorima, "kako bi se napravio pomak pre 10. decembra".
Izaslanik Evropske unije u posredničkoj "trojci" Volfgang Išinger izjavio je Fajnenšel tajmsu da pregovori o budućem statusu Kosova ulaze u "najkritičniju fazu" i da se nada da obe strane imati volju da postignu dogovor pre nego što "trojka" predstavi svoje zaključke 10. decembra. "Približava se završnica", rekao je Išinger u intervjuu londonskom dnevniku, priznajući da su dosadašnji pregovori bili "naporni".
Išinger je ocenio da je ukoliko dve strane nastave da se drže svojih početnih pozicija, u okviru kojih Albanci traže nezavisnost, a Beograd široku autonomiju pokrajine, nemoguće zamisliti kako da se postigne sporazum izmedju njih. "Dve strane moraju da shvate da ne mogu dobiti 100 odsto onoga što zahtevaju. Moraju da se zadovolje sa 50 odsto", rekao je Išinger, ukazavši da je to i za Beograd i Prištinu mnogo poželjniji ishod nego da uopšte ne bude sporazuma.
Nemački diplomata se nada da će obe strane imati volju da postignu dogovor pre nego što "trojka" bude morala da predstavi svoje zaključke UN 10.decembra. "Proglašenje nezavisnosti Kosova bez pratećeg sporazuma sa Srbijom je realna mogućnost", rekao je Išinger, za koga list navodi da poput mnogih strahuje da takav ishod ne bi zalečio rane iz sukoba na tlu bivše Jugoslavije, već bi postao novo veliko breme za EU.
Posrednik EU smatra da su Moskva i Vašington fleksibilniji nego što se nekada čini. Rusija je, na primer, dugo insistirala da ne žuri da reši pitanje statusa Kosova, ali je prošlog meseca potpisala saopštenje Kontakt grupe u kome se kaže da "rešenje treba naći...bez odlaganja", rekao je nemački ambasador.
Po njegovom mišljenju, i SAD imaju nijansiraniji stav nego što mnogi misle. "Američka definicija nezavisnosti je identična onoj koju ima EU", a to je da "ne razmišlja o nezavisnosti koja bi bila neograničena".
Kosovo će i dalje biti "strogo nadgledano", a nadziraće ga misije EU i NATO, koje će imati poslednju reč kod donošenja odluke, naveo je on.
Ukoliko se za narednih 45 dana ne postigne političko rešenje, moraće da se učine neki kompromisi, ukazao je Fajnjenšel tajms.
"Rukovodstvo u Prištini shvata da jednostrano proglašenje nezavisnosti nije rešenje koje će ih odvesti u raj. Oni ne žive na usamljenom ostrvu na Pacifiku. Gde će biti, ukoliko recimo dan posle nezavisnosti, Srbija doluči da zatvori granicu prema Kosovu?" upitao je Išinger.
S druge strane, nemački diplomata je ukazao i da Srbija mora da prihvati da je prošlo osam godina tokom kojih nije imala nikakvu vlast na Kosovom i da sada nije realno očekivati da neko očekuje da će Kosovo biti vraćeno pod starateljstvo Beograda, preneo je londonski dnevnik.
"Srbija je potpuno spremna da učini ustupke kako bi se napravio pomak pre 10. decembra", izjavio je Jeremić agenciji Rojters ne navodeći više detalja.
Jeremić je izrazio nadu da će kosovski Albanci do 10. decembra biti u pregovorima ubedjeni da pre prihvate široku autonomiju nego da jednostrano proglase nezavisnost. On je upozorio da bi jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova bio opasan presedan za secesionističke pokrete u svetu ali i za bezbednost regiona.
Sadašnji pregovori o budućem statusu Kosova traju do 10. decembra kada posrednička "trojka" Kontakt grupe treba da podnese izveštaj generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu.
Odbacujući povezivanje budućnosti Srbije sa sudbinom Kosova, Jeremić je ocenio da će predstojeći izbori u decembru potvrditi da Srbi kao svoju budućnost vide kao članovi EU i NATO, a ne kao sledbenici Rusije. "U decembru imamo predsedničke izbore i važno je da se izabere proevropski put", rekao je Jeremić i ocenio da će izbori predstavljati neku vrstu "referenduma".
Jeremić smatra da su neosnovana strahovanja da bi Srbija mogla da se umesto članstvu u Evropskoj uniji okrene ka većem savezništvu s Rusijom. "Rusija je generacijama bila saveznica Srbije i blizak privredni partner", rekao je Jeremić, isticćući, medjutim, da je "cilj Srbije članstvo u EU" zato što je ona "evropska država i pripada evropskoj porodici" naroda.
(agencije/MONDO)
Išinger je ocenio da je ukoliko dve strane nastave da se drže svojih početnih pozicija, u okviru kojih Albanci traže nezavisnost, a Beograd široku autonomiju pokrajine, nemoguće zamisliti kako da se postigne sporazum izmedju njih. "Dve strane moraju da shvate da ne mogu dobiti 100 odsto onoga što zahtevaju. Moraju da se zadovolje sa 50 odsto", rekao je Išinger, ukazavši da je to i za Beograd i Prištinu mnogo poželjniji ishod nego da uopšte ne bude sporazuma.
Nemački diplomata se nada da će obe strane imati volju da postignu dogovor pre nego što "trojka" bude morala da predstavi svoje zaključke UN 10.decembra. "Proglašenje nezavisnosti Kosova bez pratećeg sporazuma sa Srbijom je realna mogućnost", rekao je Išinger, za koga list navodi da poput mnogih strahuje da takav ishod ne bi zalečio rane iz sukoba na tlu bivše Jugoslavije, već bi postao novo veliko breme za EU.
Posrednik EU smatra da su Moskva i Vašington fleksibilniji nego što se nekada čini. Rusija je, na primer, dugo insistirala da ne žuri da reši pitanje statusa Kosova, ali je prošlog meseca potpisala saopštenje Kontakt grupe u kome se kaže da "rešenje treba naći...bez odlaganja", rekao je nemački ambasador.
Po njegovom mišljenju, i SAD imaju nijansiraniji stav nego što mnogi misle. "Američka definicija nezavisnosti je identična onoj koju ima EU", a to je da "ne razmišlja o nezavisnosti koja bi bila neograničena".
Kosovo će i dalje biti "strogo nadgledano", a nadziraće ga misije EU i NATO, koje će imati poslednju reč kod donošenja odluke, naveo je on.
Ukoliko se za narednih 45 dana ne postigne političko rešenje, moraće da se učine neki kompromisi, ukazao je Fajnjenšel tajms.
"Rukovodstvo u Prištini shvata da jednostrano proglašenje nezavisnosti nije rešenje koje će ih odvesti u raj. Oni ne žive na usamljenom ostrvu na Pacifiku. Gde će biti, ukoliko recimo dan posle nezavisnosti, Srbija doluči da zatvori granicu prema Kosovu?" upitao je Išinger.
S druge strane, nemački diplomata je ukazao i da Srbija mora da prihvati da je prošlo osam godina tokom kojih nije imala nikakvu vlast na Kosovom i da sada nije realno očekivati da neko očekuje da će Kosovo biti vraćeno pod starateljstvo Beograda, preneo je londonski dnevnik.
Jeremić: Beograd spreman na ustupke
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izrazio je spremnost Beograda na ustupke u pregovorima o budućnosti Kosova i ocenio da će predstojeći predsednički izbori potvrditi da gradjani budućnost vide u evroatlantskim integracijama."Srbija je potpuno spremna da učini ustupke kako bi se napravio pomak pre 10. decembra", izjavio je Jeremić agenciji Rojters ne navodeći više detalja.
Jeremić je izrazio nadu da će kosovski Albanci do 10. decembra biti u pregovorima ubedjeni da pre prihvate široku autonomiju nego da jednostrano proglase nezavisnost. On je upozorio da bi jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova bio opasan presedan za secesionističke pokrete u svetu ali i za bezbednost regiona.
Sadašnji pregovori o budućem statusu Kosova traju do 10. decembra kada posrednička "trojka" Kontakt grupe treba da podnese izveštaj generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu.
Odbacujući povezivanje budućnosti Srbije sa sudbinom Kosova, Jeremić je ocenio da će predstojeći izbori u decembru potvrditi da Srbi kao svoju budućnost vide kao članovi EU i NATO, a ne kao sledbenici Rusije. "U decembru imamo predsedničke izbore i važno je da se izabere proevropski put", rekao je Jeremić i ocenio da će izbori predstavljati neku vrstu "referenduma".
Jeremić smatra da su neosnovana strahovanja da bi Srbija mogla da se umesto članstvu u Evropskoj uniji okrene ka većem savezništvu s Rusijom. "Rusija je generacijama bila saveznica Srbije i blizak privredni partner", rekao je Jeremić, isticćući, medjutim, da je "cilj Srbije članstvo u EU" zato što je ona "evropska država i pripada evropskoj porodici" naroda.
(agencije/MONDO)
