Predizborna kampanja za parlamentarne, lokalne i izbore za predsednike opština na Kosovu i zvanično je počela. U kampanji učestvuje 97 političkih subjekata, političkih partija, koalicija, grupa gradjana i nezavisnih kandidata, koji će se boriti za 120 mesta u Skupštini Kosova, za mesta odbornika i predsednika opština u 30 kosovskih opstina.
Predizborna kampanja za parlamentarne, lokalne i izbore za predsednike opština na Kosovu i zvanično je počela. U kampanji učestvuje 97 političkih subjekata, političkih partija, koalicija, grupa gradjana i nezavisnih kandidata, koji će se boriti za 120 mesta u Skupštini Kosova, za mesta odbornika i predsednika opština u 30 kosovskih opstina.
Ovo su peti izbori organizovani na Kosovu od 1999. godine i dolaska medjunarodne administracije na Kosovo.
Lokalni izbori su održani 2000. i 2003. godine dok su parlamentarni održani 2001. i 2004. godine. Prvi put se predsednici opština Kosova biraju neposrednim glasanje.
Prvi parlamentarni izbori na Kosovu su održani u oktobru 2001. godine i na njima je sa 47 poslaničkih mesta pobedio Demokratski save Kosova (DSK) Ibrahima Rugove. Odmah iza DSK je bila Demokratska partija Kosova (DPK) Hašima Tačija, formirana godinu dana pre toga, sa 26 poslaničkih mesta. Na trećem mestu je bila srpska koalicija "Povratak" sa 23 poslanička mesta.
Sledile su Alijansa za budućnost Kosova (AZBK) Ramuša Haradinaja sa sedam, bošnjačka koalicija "Vatan" sa četiri, Turska demokratska partija Kosova (TDPK), sa tri poslanička mesta. Po dva poslanička mesta su dobili Demokratska aškali partija Kosova i Nova demokratska inicijativa Kosova.
Po jedno mesto su tada osvojili Demohrišćanska partija Kosova (ADHPK), Bošnjačka stranka demokratske akcije, Nacionalni pokret Kosova, Stranka pravde, Ujedinjena romska partija Kosova i Ujedinjeni nacionalni front Kosova (UNIKOMB).
Kosovo je tada dobilo vladu koju su činile DSK, DPK, Alijansa i druge manje partije. U radu Skupštine Kosova je učestvovala Koalicija Povratak, dok je Goran Bogdanović iz te partije bio član vlade i ministar za poljoprivredu i šumarstvo. "Povratak" je napustio Skupštinu i vladu nakon nemira u martu 2004.
I na drugim parlamentarnim izborima, održanim u novembru 2004. godine pobedio je Demokratski savez Kosova, sa 41 poslaničkim mestom, DPK je bila druga sa 30 mesta, AZBK je dobila devet mesta, Srpska lista za Kosovo i Metohiju osam, ORA je dobila sedam, Demokratski savez Dardanije šest, TDSK tri, Koalicija Vatan tri.
Po dva poslanička mesta dobile su ADHPK i Gradjanska inicijativa Srbija, a po jedno mesto stu obezbedili NDIK, GIG, Liberalna partija Kosova, Narodni pokret Kosova, Demokratska partija Aškalija Kosova, SDA Kosova, Partija pravde i Romska partija.
Vladu Kosova su formirali DSK i AZBK sa nekim manjim strankama. Srpska lista, iako je dobila osam rezervisanih mesta, nije učestvovala na plenarnim sednicama Skupštine Kosova niti je popunila ijedno mesto u vladi.
Gradjanska incijativa Srbija, kasnije Demokratska stranka Kosova, učestvovala je u radu parlamenta i dala je ministra za zajednice i povratak.
Radosavljević je izjavio Tanjugu da je razlog zbog koga su napustili sastanak to što su ih albanski lideri ignorisali.
"Umesto da pričamo o temama kao što su status, neizlazak Srba na predstojeće pokrajinske izbore, albanski politički lideri su jedan po jedan izlagali svoje stavove, ne želeći da čuju šta o tome misle srpski predstavnici", rekao je Radosavljević.
On je kazao da su jedan po jedan Albanci napuštali sastanak sa opravdanjem da navodno imaju predizbornu kampanju i da nemaju vremena da razgovaraju s predstavnicima Srba.
To su, kako je Radosavljević kazao, uradili predsednik Kosova Fatmir Sejdiu, lider Demokratske partije Kosova Hašim Tači, Reformističke partije ORA Veton Suroi i drugi.
On je ocenio da, zbog takvih istupa albanskih političara, nikada neće biti moguće ostvariti multietničnost na Kosovu i da će se sve više produbljivati razlike.
U sali hotela "Puro" u Prištini ostali su predstavnik Per instituta Aleks Gligorov, šef UMNIK-a Joakim Riker i predstavnik Švajcarske kancelarije u Prištini, koji su rad okruglog stola nastavili s preostalim predstavnicima Srba sa Kosova Oliverom Ivanovićem, Vesnom Jovanović, Petrom Miletićem i Dragišom Krstovićem.
(agencije/MONDO)
Ovo su peti izbori organizovani na Kosovu od 1999. godine i dolaska medjunarodne administracije na Kosovo.
Lokalni izbori su održani 2000. i 2003. godine dok su parlamentarni održani 2001. i 2004. godine. Prvi put se predsednici opština Kosova biraju neposrednim glasanje.
Prvi parlamentarni izbori na Kosovu su održani u oktobru 2001. godine i na njima je sa 47 poslaničkih mesta pobedio Demokratski save Kosova (DSK) Ibrahima Rugove. Odmah iza DSK je bila Demokratska partija Kosova (DPK) Hašima Tačija, formirana godinu dana pre toga, sa 26 poslaničkih mesta. Na trećem mestu je bila srpska koalicija "Povratak" sa 23 poslanička mesta.
Sledile su Alijansa za budućnost Kosova (AZBK) Ramuša Haradinaja sa sedam, bošnjačka koalicija "Vatan" sa četiri, Turska demokratska partija Kosova (TDPK), sa tri poslanička mesta. Po dva poslanička mesta su dobili Demokratska aškali partija Kosova i Nova demokratska inicijativa Kosova.
Po jedno mesto su tada osvojili Demohrišćanska partija Kosova (ADHPK), Bošnjačka stranka demokratske akcije, Nacionalni pokret Kosova, Stranka pravde, Ujedinjena romska partija Kosova i Ujedinjeni nacionalni front Kosova (UNIKOMB).
Kosovo je tada dobilo vladu koju su činile DSK, DPK, Alijansa i druge manje partije. U radu Skupštine Kosova je učestvovala Koalicija Povratak, dok je Goran Bogdanović iz te partije bio član vlade i ministar za poljoprivredu i šumarstvo. "Povratak" je napustio Skupštinu i vladu nakon nemira u martu 2004.
I na drugim parlamentarnim izborima, održanim u novembru 2004. godine pobedio je Demokratski savez Kosova, sa 41 poslaničkim mestom, DPK je bila druga sa 30 mesta, AZBK je dobila devet mesta, Srpska lista za Kosovo i Metohiju osam, ORA je dobila sedam, Demokratski savez Dardanije šest, TDSK tri, Koalicija Vatan tri.
Po dva poslanička mesta dobile su ADHPK i Gradjanska inicijativa Srbija, a po jedno mesto stu obezbedili NDIK, GIG, Liberalna partija Kosova, Narodni pokret Kosova, Demokratska partija Aškalija Kosova, SDA Kosova, Partija pravde i Romska partija.
Vladu Kosova su formirali DSK i AZBK sa nekim manjim strankama. Srpska lista, iako je dobila osam rezervisanih mesta, nije učestvovala na plenarnim sednicama Skupštine Kosova niti je popunila ijedno mesto u vladi.
Gradjanska incijativa Srbija, kasnije Demokratska stranka Kosova, učestvovala je u radu parlamenta i dala je ministra za zajednice i povratak.
Albanci ignorisali Srbe za "okruglim stolom"
Predednik SPOT-a Momčilo Trajković, bivši savetnik šefa UNMIK-a za povratak Nenad Radosavljević i potpredsednik Srpskog nacionalnog veća centralnog Kosova Rada Trajković napustili su danas "okrugli sto" koji je u Prištini organizivao američki Per institut o "Statusu i izborima na Kosovu".Radosavljević je izjavio Tanjugu da je razlog zbog koga su napustili sastanak to što su ih albanski lideri ignorisali.
"Umesto da pričamo o temama kao što su status, neizlazak Srba na predstojeće pokrajinske izbore, albanski politički lideri su jedan po jedan izlagali svoje stavove, ne želeći da čuju šta o tome misle srpski predstavnici", rekao je Radosavljević.
On je kazao da su jedan po jedan Albanci napuštali sastanak sa opravdanjem da navodno imaju predizbornu kampanju i da nemaju vremena da razgovaraju s predstavnicima Srba.
To su, kako je Radosavljević kazao, uradili predsednik Kosova Fatmir Sejdiu, lider Demokratske partije Kosova Hašim Tači, Reformističke partije ORA Veton Suroi i drugi.
On je ocenio da, zbog takvih istupa albanskih političara, nikada neće biti moguće ostvariti multietničnost na Kosovu i da će se sve više produbljivati razlike.
U sali hotela "Puro" u Prištini ostali su predstavnik Per instituta Aleks Gligorov, šef UMNIK-a Joakim Riker i predstavnik Švajcarske kancelarije u Prištini, koji su rad okruglog stola nastavili s preostalim predstavnicima Srba sa Kosova Oliverom Ivanovićem, Vesnom Jovanović, Petrom Miletićem i Dragišom Krstovićem.
(agencije/MONDO)
