Posrednička "trojka" medjunarodne Kontakt grupe za Kosovo i Metohiju sastaće se, kako saznaje Tanjug, sutra u Beču.
Posrednička "trojka" medjunarodne Kontakt grupe za Kosovo i Metohiju sastaće se, kako saznaje Tanjug, sutra u Beču.Posrednička "trojka" koju čine predstavnik Evropske unije nemački diplomata Volfgang Išinger, i njegove američke i ruske kolege Frenk Vizner i Aleksandar Bocan Harčenko, sastaće se na sastanku zatvorenom za javnost kako bi razmotrili dalje korake u procesu pregovora o budućnosti Kosmeta koji se nastavlja četvrtom rundom 5. novembra u glavnom gradu Austrije.
Kao i prilikom ranijih sličnih susreta u Beču se mesto i vreme održavanja sastanka "trojke" drži u tajnosti.
Očekuje se da će "trojka" razgovarati o novom predlogu rešenja za budući status južne srpske pokrajine.
Tako diplomate Sjedinjenih Američkih Država, Rusije i EU treba 5. novembra treba da delegaciji vlasti Srbije i privremenih institucija pokrajinske samouprave predoče novi dokument, izmenjen na osnovu primedbi koje su dve strane dale na prošli predlog posrednika koji je sadržao 14 tačaka.
Ambasador Išinger, kako je Tanjug ranije saznao, razmišlja da pregovaračkim stranama iznese vidjenje rešenja budućeg statusa Kosmeta koje se zasniva na ugovoru dve nemačke države iz 1972. godine.
Zamisao nemačkog diplomate da se na sličnom modelu može doći do rešenja za Kosovo, zasnovana je na uverenju da rešenje spora u kome su "pozicije nespojive" može pronaći - nepominjanjem onoga što se čini nerešivim.
Išinger se okrenuo istoriji svoje zemlje u pokušaju da sa "mrtve tačke" pokrene pregovarački proces u kome zvanični Beograd za svoju južnu pokrajinu nudi najširu autonomiju, ne pristajući na krnjenje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, a Priština, osim nezavisnosti i ugovora o dobrosusedskim odnosima dveju samostalnih država, nema drugi predlog.
Medjutim, Išinger se, kao na mogući primer nije pozvao na pad Berlinskog zida i faktičko ujedinjenje dva dela domovine, nego na period od skoro dve decenije pre toga - kada su zvaničnici u pokušaju normalizacije odnosa 1972. postigli dogovor koji je imao za cilj da uspostavi dobre susedske odnose dve nemačke države i garantovao je de facto, mada ne de jure, priznavanje Nemačke demokratske republike (NDR).
U dokumentu potpisanom 21. decembra 1972. godine dve Nemačke dogovorile su se da razvijaju dobrosusedske odnose, protiveći se pretnjama i upotrebi sile, a polazeći od istorijskih činjenica i bez predrasuda prema različitim gledanjima na fundamentalna pitanja, uključujući i nacionalno pitanje.
Diplomatski "status quo" i nepovredivost granica dve države bili su priznati, mada je ponovno ujedinjenje ostalo dugoročni cilj (Bon).
To je otvorilo put da Zapad prizna NDR, a obe Nemačke su primljene u Ujedinjene nacije, u septembru 1973.
(Tanjug)
