Narodna kancelarija predsednika Srbije je tokom trogodišnjeg postojanja primila oko 28.000 predstavki u kojima se gradjani predsedniku Borisu Tadiću žale na najraznovrsnije probleme - od onih za koje je odgovoran pakosni komšija, do onih koji govore o nemoći običnog čoveka da se snadje u surovoj atmosferi društvene tranzicije.
Narodna kancelarija predsednika Srbije je tokom trogodišnjeg postojanja primila oko 28.000 predstavki u kojima se gradjani predsedniku Borisu Tadiću žale na najraznovrsnije probleme - od onih za koje je odgovoran pakosni komšija, do onih koji govore o nemoći običnog čoveka da se snadje u surovoj atmosferi društvene tranzicije.Narodna kancelarija je osnovana 1. oktobra 2004, i u prvoj godini rada predsednik Tadić je pronalazio vreme da se jednom mesečno i lično u njenim prostorijama sastaje sa gradjanima kojima je pomoć potrebna. Danas to čini tim pravnika, socijalnih radnika, psihologa i defektologa, angažovanih u tri odeljenja kancelarije - pravnom, projektnom i odeljenju za socijalna pitanja.
U dve trećine od 800 do 900 obraćanja, koliko svakoga meseca stiže Narodnoj kancelariji, gradjanima je moguće pružiti pomoć ili savet kako da do adekvatne pomoći dodju, rekla je Tanjugu direktorka kancelarije Tatjana Pašić.
Dogadja se da pisma gradjana izazovu i rekaciju koja rezultira rešenjem ne samo pojedinačnog, već i nekog gorućeg društvenog problema.
Narodna kancelarija je, primera radi, nakon što je primila pismo jedne devojke kojoj je bila potrebna operacija tumora mozga u inostranstvu, inicirala promenu zakona koji je predvidjao mogućnost da na lečenje u inostranstvo budu upućene samo osobe mladje od 15 godina. Danas ta starosna granica više ne postoji.
Polovinu rešivih zahteva čine oni sa pravnom sadržinom, u kojima gradjani traže intervenciju kako bi se njihovi postupci pred sudovima ubrzali ili osiguralo izvršenje presude, a ima i onih u kojima se pošiljaoci žale na korupciju u pravosudnim organima.
Iako Narodna kancelarija nema izvršne nadležnosti, sudovi obično pozitivno odgovaraju na njene zahteve, tako što, na primer, proveravaju da li postoji mogućnost da se neki postupak ubrza, a pravno odeljenje kancelarije potom gradjane obaveštava o ishodu.
Mnogi gradjani, kako kažu u Narodnoj kancelariji, probleme imaju zbog nepoznavanja pravne procedure a nemaju novca da plate advokata da ih posavetuje. Tako je, na primer, čest slučaj da gradjani vode sasvim pogrešne postupke, i da gube mesece i godine bez ikakvog izgleda na pozitivan ishod.
Preostala pisma predsedniku su uglavnom proistekla iz nemogućnosti gradjana da samostalno reše svoje zdravstvene, socijalne i komunalne probleme.
Gradjani se, recimo, žale da nemaju novca, traže rešenje stambenog pitanja, posao, ubrzanje postupka dobijanja državljanstva, pozajmice, kredite, pomoć u lečenju, novac za kupovinu lekova, lečenje i operacije u inostranstvu.
Kancelarija je mnogima do sada pomogla finansijski ili nekom drugom vrstom donacije, kao što je kupovina kompjutera. Oni koji od predsednika traže kredit za pokretanje biznisa moraće, medjutim, da poštuju tržišna pravila u tu vrstu usluge potraže kod banaka.
Ima i onih koji žele da sa predsednikom lično podele neke tajne za koje veruju da su od interesa za opstanak države, a one obično uključuju navodna saznanja o praćenju, prisluškivanju, špijunaži i raznovrsnim vrstama konspiracija.
Znatan broj gradjana, kako pokazuje iskustvo zaposlenih u Narodnoj kancelariji, jeste svestan da njihov problem ne može da reši predsednik države, ali se ipak obraćaju kancelariji u želji da im neko posveti pažnju i kaže neku ohrabrujuću reč.
"Kada ih pozovemo telefonom da im kažemo da možemo ili ne možemo da im pomognemo, oni su potpuno oduševljeni, zato što nisu nikada doživeli da ih neko iz državne uprave direktno kontaktira sa iskrenom namerom da im pomogne", kazala je Tatjana Pašić.
Sva pisma koja pristižu u Narodnu kancelariju bivaju arhivirana, i postaju deo baze podataka o tome kako se živi u Srbiji. Velika većina podnesaka gradjana biva zavedena pod oznakom "rešeni problemi" ili "zadovoljne stranke".
Medju pismima koja su stigla na adresu Narodne kancelarije je i pesma u slobodnom stihu, čiji je autor zahvalan predsedniku Rusije Vladimiru Putinu zato što je u savezništvu sa Isusom Hristom sačuvao Kosovo i Metohiju od neprijatelja pravoslavlja. Onaj na koga je taj panegirik adresiran verovatno nikada neće pročitati pesmu - jer kancelarija, naprosto, ne pruža tu vrstu pomoći.
Neostvarljiv je i zahtev jednog zaljubljenog gradjanina da ga predsednik Tadić upozna sa glavnom tužiteljkom Haškog tribunala Karlom del Ponte.
Sve u svemu, trećina zahteva upućenih predsedniku Srbije posredstvom Narodne kancelarije jesu neostvarljivi - i to uglavnom zato što podrazumevaju postojanje nerealne predstave gradjana o mogućnostima predsednika. Neki su neostvarljivi naprosto jer su neozbiljni ili bizarni.
"Trećina pisama je koncipirana tako da iz njih proizlazi da pošiljaoci očekuju da je predsednik svakoga trenutka u Narodnoj kancelariji i da će on lično rešavati njihove probleme. Nerealni su u zahtevima zato što misle da je predsednik svemoguć, i da je potrebna samo jedna njegova reč da se problem reši", kazala je Tanjugu direktorka Narodne kancelarije predsednika Republike.
(Tanjug)
