Devenport je takođe upozorio da Poglavlje 23 (pravosuđe i osnovna ljudska prava,) ima izuzetan uticaj na celokupan proces pregovora i da izostanak napretka može da ukoči pregovarački proces u celini.

Govoreći na konferenciji "Izmenama Ustava do nezavisnog tužilaštva", Devenport je podsetio da su u izveštaju Evropske komisije konstatovani neki nedostaci u postojećem zakonodavnom okviru koji stvaraju rizik od političkog uticaja na pravosuđe.

"Pravila koja određuju ulogu Narodne skupštine u izboru i razrešenju sudija, ali i republičkog javnog tužioca, su problematična", rekao je on i dodao da je zbog hijerahrijske strukture tužilaštva potrebno eliminisati svaki oblik političkog uticaja.

Prema rečima Devenporta, izmene Ustava treba da budu predmet javne diskusije kako bi se obezbedila najšira podrška.

On je podsetio na važnost Poglavlja 23, koje je posvećeno pravosuđu i osnovnim ljudskim pravima i ukazao da se to poglavlje otvora na početku pristupnih pregovora i da će se napredak na tom planu pomno pratiti.

Devenport je ukazao da treba uložiti napore u jasno definisanje i efikasno sprovođenje reformi u toj oblasti kako bi se Srbija uskladila sa standardima prihvatljivim EU.

Predsednik Udruženja tužilaca i zamenika javnih tužilaca Goran Ilić rekao je da je domaća stručna i naučna javnost ujedinjena u zaključku da je takav položaj javnog tužilaštva neodrživ, jer ne garantuje i ne obezbeđuje samostalnost, već politički uticaj na javno tužilaštvo.

Prema sadašnjim ustavnim rešenjima tužilac je samostalan u radu, a u tužilačkoj organizaciji postoji stroga hijerarhija na čijem je čelu javni tužilac nadređen zamenicima javnih tužilaca koji moraju da poštuju njegova uputstva.

Prema rečima Ilića, kroz tu konferenciju i niz drugih aktivnosti Udruženje tužilaca zagovara izmene ustavnog položaja javnog tužilaštva u pravcu obezbeđenja nezavisnosti od političkih uticaja.

"Drugi pravac izmena ticao bi se same unutrašnje organizacije javnog tužilaštva, koje je uređeno po tradicionalnom modelu sovjetske prokurature koja je potpuno prevaziđena i ne odgovara potrebama modernog tužilaštva", rekao je Ilić.

On je dodao da bi se treći pravac eventualnih ustavnih izmena položaja javnog tužilaštva odnosio na položaj Državnog veća tužilaca.

"Po sadašnjem Ustavu većinu članova DVT bira skupština (koju kontroliše Vlada), a po međunarodnim standardima to telo je telo tužilačke samouprave, što znači da bi većinu članova tog tela trebalo da biraju sami tužioci", rekao je Ilić.

U okviru tih ustavnih izmena trebalo bi da se promeni i sam naziv tužilačke organizacije pa bi se tako, kako je ukazao, na mestu javnog tužioca našao glavni tužilac, a zamenici tužilaca bi bili tužioci.

Nova ustavna definicija, prema rečima Ilića, nije vazna samo tužiocima i zamenicima tužilaca, već i za građane u čijoj je svesti sada da je tužilaštvo zastupnik vlasti, a ne pravde.

"Nadam se da će ustavna promena doprineti i promeni te svesti", rekao je Ilić.

Prema njegovim rečima, u takozvanim zemljama "mlade demokratije" postoji trend da se tužilaštvo definiše kao nezavistan organ koji je u vršenju funkcije pre svega nezavistan i da se tužilaštvo definiše kao pravosudni organ.

Pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović rekao je da Ministarstvo od tužilaštva očekuje unapređenje rada ineteresu građana i to u pogledu zaštite njihovih osnovnih prava, nepristrasnog postupanja u odnosu na sve.

Takođe očekuje predvidivost posledice koju neko može da očekuje za svoje činjenje ili nečinjenje, zatim efikasnost rada i rezultata, kao i odgovornost za kvalitet tog rada, rekao je Backović.

On je napomenuo da, iako je mišljenje u Ministarstvu pravde da se može ostvariti napredak u radu tužilaštva i kroz postojeći zakonski okvir, tužilaštvo ima pouzdanog i dobronamernog partnera u ostvarenju svojih nastojanja.

Konferenciju "Izmenama Ustava do nezavisnog tužilaštva" organizovalo je Udruženje tužilaca i zamenika javnih tužilaca u hotelu Falkenštajner.