"Stanje vladavine prava i pravne sigurnosti, poštovanje principa 'dobre uprave', organizacija i kapacitet administracije, primena zakona i povrh svega - ekonomska situaciaj, bili su takvi da nisu obezbedili nivo poštovanja prava građana potreban za dostojan život svih", navodi ombudsman u godišnjem izveštaju za 2014. godinu koji je juče predat parlamentu. 

Izveštaj sadrži ocene i podatke o poštovanju prava građana, uočene nedostatke u radu organa vlasti, predloge za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe vlasti, kao i podatke o aktivnostima i troškovima Zaštitnika građana.

Kako se navodi, najveći broj pritužbi građana (44 odsto) odnosi se na neblagovremeni rad administracije, nemaran odnos prema poslu, očigledno pogrešnu primenu prava i druge propuste iz domena "dobre uprave".  

Ombudsman u uvodnom delu i opštoj oceni poštovanja prava građana navodi da su tragične poplave u maju odnele živote više od 50 građana i spasilaca, hiljade građana pretrpeli su orgromnu materijalnu štetu, a solidarnost građana, aktivnosti držvanih organa, posebno transparentan rad Vladine Kancelarije za pomoć i obnovu poprlavljenih područja, te pomoć iz inostranstva ublažili su posledice.

Govoreći o ranjivim grupama, ombudsman u izveštaju piše da su posebno ranjivi bili ekstremno siromašni građani, deca i mladi, osobe sa invaliditetom, pripadnici nacionalnih manjina među kojima su Romi najugroženiji, osobe lišene slobode, uključujući i pacijente u psihijatrijskim bolnicama i korisnike u ustanovama socijalne zaštite domskog tipa.

Takođe, posebno ranjivi bili su oboleli od teskih bolesti, izbegli i raseljeni, tražioci azila i migranti, žene, LGBT grupe i pojedinci, organizacije i pojedinci zagovrnici ljudskih prava, organizacije i pojedinci koji iznose kritičke stavove među kojima su i novinari.

Osobe sa HIV/AIDS su stigmatizovane i diskriminisane, čak i među zdravstvenim radnicima, a Srbiji nema sistematičnog testiranja na HIV/AIDS, pa ni među decom i mladima, navodi zaštitnik građana.

Unapređenja po pojedinim oblastima kao što je zdravstvo nisu uspela da promene opštu ocenu, ali su vredna hvale, smatra ombudsman.

Ukazao je na to da desetine hiljada građana Srbije i dalje je onemogućeno u potpunom ostvarivanju Ustavom garantovanih i zakonom uređenih prava na zdravstvenu i penzijsku zaštitu, a nadležni držvani organi nedovoljno su efikasni u suzbijanju pojave da poslodavci ne izvršavaju zakonsku obavezu uplate doprinosa u zdravstveni i penzioni fond.

Neka od prava građana, međutim, pored teškoća u praktičnom ostvarivanju, dodatno su sužena izmenama propisa na štetu ekonomski najranjivijih građana, često čak i na formalno-pravno sporan način, pri čemu su gotovo svi zakoni doneti po hitnoj procedurii, ukazuje ombudsman, navodeći zakone kojima su smanjene penzije i uveden solidarni porez na plate u javnom sektoru koji je važio do 1. novembra 2014.

Kada je reč o rodnoj ravnopravnosti, u izveštaju se navodi da žene nisu ravnopravne, mada se svest o značaju rodne ravnopravnosti i prepoznavanje pojavnih oblika rodne diskriminacije povećao.

Slučaj sa transrodnom osobom, majorom koju je Ministarstvo odbrane penzionisalo nakon promene pola najteži je i najslikovitiji vid kršenja prava na rodni identitet od strane držvanog organa, ocenjeno je u izveštaju.

Kada je reč o pravima pripadnika nacionalnih manjina, ombudsman navodi da su u oktobru 2014. uspešno održani drugi izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina.

Upozorio je na opasnost da u praksi može doći do pogoršanja stanja prava manjina na informisanje primenom seta novih medijskih zakona, ako ne bude bilo podstreka za medijske programe na manjinskim jezicima.

Nadležni državni organi propustili su, navodi, da u potpunosti zaštite bezbednost i imovinu pripadnika albanske nacionalne manjine posle provokacije na fudbalskoj utakmici Srbija-Albanija.

Ombudsman u delu o pravosuđu i pravdi piše i o razlozima četvromesečnog štrajka advokata koji je blokirao pravosuđe u Srbiji, i navodi da se u pogledu poštovanja nezavisnosti sudijske funkcije ombudsman "oprezno može govoriti o blagom napretku".

Pravda nije zadovoljena za sve žrtve zlocina i kršenja ljudskih prava u vezi sa oružanim sukobima tokom 90-tih godina, a nadležni ignorišu inicijative iz civilnog sektora da se pravni okvir u tom pogledu unapredi, naveo je ombudsman.