Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je poručio da hrabrost i žrtva poginulih policajaca tokom bombardovanja ne smeju nikada biti zaboravljeni.
"Kada god je bilo teško, srpski policajci bili su prvi na liniji odbrane zemlje i građana. Uvek su bili nepokolebljivi i neustrašivi, mareći više za tuđe živote nego za sopstvene", rekao je
Stefanović koji je položio venac na spomen ploču poginulim pripadnicima MUP-a u Kneza Miloša.
Uz napomenu da je obaveza svih da čuvaju sećanja i uspomene na te hrabre ljude, Stefanović je poručio da oni nikada nisu odustajali i napuštali svoju dužnost, a da je obaveza države da bude snažna podrška za njihove porodice.
"Bili su sinonim za hrabrost, sigurnost i odlučnost. Danas odajemo poštu svim žrtvama pripadnicima MUP-a, a posebno se sećamo žrtava 167 policajaca koji su živote dali u martu, aprilu, maju i junu", rekao je Stefanović.
Uz članove porodice i prijatelje vence na spomen obeležje "Glasnik sa Straževice" položili su ministri spoljnih i unutrašnjih poslova Ivica Dačić i Nebojša Stefanović, kao i predstavnici vojske i policije i gradskih vlasti.
Sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve služilo je opelo poginulima - Vlastimiru Lazareviću i Vladimiru Vujoviću, a izveden je i prigodan kulturno - umetnički program kojim je obležena 16. godišnjica od početka NATO bombardovanja.
Posle odavanja počasti poginulima, Dačić je u izjavi novinarima istakao da se danas, kao svake godine sećamo onih koji su dali živote u odbrani naše zemlje i naroda.
I zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović poklonio se, položio cveće i zapalio sveću na spomen-obeležju "Zašto" u Tašmajdanskom parku.
Mladenović je novinarima rekao da i posle 16 godina rane i ožiljci još postoje i da se nije i ne sme zaboraviti sve što se dešavalo 1999. godine.
"Bombardovanje zgrade RTS i ubistvo 16 radnika, koji su samo radili svoj posao, je akcija koja je ušla u istoriju kao simbol kako je NATO bombardovao našu zemlju", rekao je Mladenović.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je venac na Spomenik žrtvama NATO bombardovanja pre 16 godina u Aleksincu i poručio da uvek opraštamo, ali da nikad ne smemo da zaboravimo.
"Šesnaest godina je prošlo od kako su prve NATO bombe pale na naše gradove i sela, u njima na škole, bolnice, fabrike, televiziju i kasarne, čak i na ambasadu Narodne Republike Kine, izvan njih na naše njive, aerodrome, mostove i pruge. Kada im se učinilo da to nije dovoljno, gađali su naše kuće i u kućama naše najveće blago - našu decu" rekao je Nikolić.
Ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Aleksandar Vulin poklonio se danas i položio cveće na spomen-obeležje deci stradaloj tokom NATO agresije u Tašmajdanskom parku i najavio da će država iduće godine toj deci podići odgovarajući spomenik.
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali položio je danas venac na spomen obeležje poginulim vojnicima Gardijske brigade Vojske Srbije i pacijentima KBC Dragiša Mišović koji su stradali bombardovanju.
Vence su položili i predstavnici Gardijske brigade, KBC Dragiša Mišović, kao i porodice poginulih gardista i pacijenata.
Градоначелник Синиша Мали одао почаст страдалим војницима и пацијентима КБЦ „Драгиша Мишовић” &a href="http://t.co/xd3vhV5QmY">
&script async src="//platform.twitter.com/
Ministar odbrane Bratislav Gašić izjavio je danas u Kruševcu povodom 16. godišnjice od početka NATO bombardovanja da civilizovan svet više nikada sebi ne sme da dozvoli
da se tako nešto ponovi.
"Na to da pamtimo ono što se desilo obavezuju nas životi svih onih sugrađana koji nisu preživeli to sumorno proleće. Civilizovan svet više nikada ne sme sebi da dozvoli da se tako nešto ponovi", kazao je Gašić na komemorativnom skupu u kruševačkoj kasarni "Rasina".
O BOMBARDOVANJU
Tokom NATO bombardovanja koji je trajalo 11 nedelja je, prema procenama iz različitih izvora, poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi.
U bombardovanjima, koja su bez prekida trajala 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture...
Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999. nešto pre 20 časova na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje.
Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.
O materijalnoj šteti koja je naneta Jugoslaviji tokom bombardovanja izneti su različiti podaci. Tadašnje vlasti u Beogradu procenile su štetu na oko stotinu milijardi dolara i zatražile nadoknadu od članica NATO-a.
Grupa ekonomista G17 štetu je procenila na 29,6 milijardi dolara.
Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, predstavnici VJ i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak u pokrajinu međunarodnih vojnih trupa.
NATO je izvodio napade na SRJ sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi, pa i iz SAD.
Nakon nekoliko neuspešnih diplomatskih pokušaja, kriza je okončana posredničkom misijom finskog predsednika Martija Ahtisarija i bivšeg ruskog premijera Viktora Černomirdina, specijalnog izaslanika tadašnjeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina.
Najpre je tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, početkom juna, prihvatio njihov plan za razmeštanje međunarodnih trupa na Kosovu, a potom je taj dogovor verifikovala Skupština Srbije.
Jedinice VJ povukle su se sa Kosova nakon donošenja rezolucije UN, a prve međunarodne trupe ušle su na teritoriju Kosova iz Makedonije već 12. juna 1999. godine.
To je do tada bila najveća operacija Alijanse, a najviše vojnika je došlo iz Nemačke, Francuske, Italije i SAD.
U sastavu Kfora na Kosovo je došlo 37.200 vojnika iz 36 zemalja, od čega je 30.000 iz zemalja članica NATO-a. U međuvremenu je broj tih snaga smanjen na oko 5.000.
Prema podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo
oko 230.000 Srba i Roma, a u pokrajinu se vratilo oko 800.000 izbeglih
Albanaca.
U mnogobrojnim incidentima u istom periodu ubijeno je oko 500 ljudi, ranjeno više desetina i oteto 200, prema albanskim izvorima.
Prema srpskim izvorima, od početka bombardovanja kidnapovano je oko 1.500 nealbanaca.
Od ukupno raseljenih sa Kosova, prema podacima UNHCR-a koje je u januaru 2008. izneo tadašnji ministar za povratak i zajednice u vladi Kosova Branislav Grbić, na Kosovo se vratilo 16.500 raseljenih, od kojih su 45 odsto pripadnici srpske zajednice.
U organizaciji UNHCR-a u periodu 2009. do 2013. na Kosovo se vratilo 2.540 osoba, podaci su te međunarodne institucije.
Prema evidenciji UNHCR oko 200.000 iseljenih sa Kosova i dalje je van te teritorije.
Srbi čine ogromnu većinu izbeglica sa Kosova, ali ima i nekoliko hiljada Roma, Crnogoraca, Bošnjaka i drugih.
"Ovo je trenutak da njemu odgovorim, kome nije jasno objasniću opet": Željko se naljutio, Partizan je oštećen
"Gde ide ABA liga sa ovakvim suđenjem? Partizan će da stavi prst na čelo": Mijailović podigao glas zbog grešaka
Uroš Blažić pretučen u zatvoru u Smederevu: Ubica iz Mladenovca stupio u štrajk glađu
Crvena zvezda hoće licencu Evrolige! Željko Drčelić otkrio detalje, na tome se već radi
Crvena zvezda bez petorice u Evroligi: Sferopulos progovorio o problemima, ima 11 igrača na raspolaganju