Srbija bi mogla da udje u period krize uz mogućnost da dodje i do nasilja u slučaju da Albanci sa Kosova jednostrano proglase nezavisnost, upozorio je predsednik Srbije Boris Tadić. Takvo odluka kosovskih Albanaca "odmah bi dovela do nestabilnosti", rekao je Tadić u intervjuu agenciji Frans pres. "Sve je moguće. Izbegavam da razmišljam o mogućim scenarijima, ali sve je moguće, pa čak i nasilje", dodao je on.
Frans pres podseća da su albanski lideri sa Kosova u više navrata najavljivali da će jednostrano proglasiti nezavisnost ako propadne pregovarački proces o budućem statusu pokrajine koji se trenutno
vodi pod okriljem pregovaračke "trojke" medjunarodne zajednice.
Jednostrano progalašenje nezavisnosti "destabilizovalo bi srpsku demokratiju i budućnost zemlje", upozorio je Tadić aludirajući na eventualnu krizu vlade koju bi mogli da iskoriste ultranacionalisti
koji su u Srbiji i dalje uticajni.
Jednostrano proglašenje nezavisnosti "moglo bi, kako se očekuje, da odmah izazove nestabilnost u svim onim zemljama koje imaju slične probleme (sa etničkim manjinama)", rekao je Tadić i dodao da "ima mmnogo (slučajeva) Kosova u svetu".
"Neki smatraju da je važnija stabilnost za dva miliona Albanaca na Kosovu, nego nestabilnost deset miliona Srba", rekao je srpski predsednik upozorivši da bi zemlje koje eventualno priznaju nezavisnost pokrajine mogle da očekuju radikalnu promenu odnosa sa Srbijom."Naši odnosi više neće biti isti. Voleo bih da izbegnem taj scenario, ali to neće biti moguće", dodao je Tadić.
Dan uoči nove runde pregovaračkog procesa koji će se održati u Beču, Tadić je ipak, ukazao da još nisu iscrpljene sve mogućnosti da se dodje do kompromisnog rešenja."Ovo je poslednja etapa, nastojimo da ponudimo nove ideje, iako to nije lako", rekao je on.
Tadić je ocenio da Srbija i dalje ima šansu da stvari okrene u svoju korist ako uhapsi haškog optuženika Ratka Mladića. "Pozicija Srbije bi se odmah promenila. Ta pozicija bi bila sasvim drugačija i (pregovaračka) 'trojka' bi prihvatila naše predloge. Reakcija bi odmah usledila", kazao je srpski predsednik.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je, u intervjuu Tanjugu, da će Beograd u ponedeljak u Beču, na novoj rundi pregovora o budućnosti Kosova i Metohije, insistirati na usvajanju dva fudamentalna principa - na opredeljenju da se ceo proces mora temeljiti na Rezoluciji 1244 i da nema pribegavanja unilateralnim potezima.
"Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti je dokument koji mora da definiše pregovarački proces i pristupanje rešavanju budućeg statusa. To je principijelan stav koji teško ko može da ospori. 1244 je rezolucija Saveta bezbednosti UN koja definiše celo polje, okvir pregovaračkog procesa", rekao je Jeremić u intervjuu Tanjugu.
Prema njegovim rečima, drugi princip na kojem će delegacija Beograda insistirati je da nema pribegavanja unilateralnim potezima. "Dokle god bude postojala pretnja unilateralnih poteza, dotle je izuzetno teško pregovarati", upozorio je šef srpske diplomatije. On je naglasio da Srbija smatra da se tek iz ta dva fundamentalna principa mogu izvesti svi drugi, svih 14, ili više, principa koje predlaže posrednička trojka Kontakt grupe.
"To je jedan novi element, jedna nova, pozitivna, konstruktivna karta, novi kvalitet koji Beograd nosi u Beč", rekao je šef srpske diplomatije.On je ocenio da će jedna od važih tema u Beču u ponedeljak, na četvrtoj rundi pregovora Beograda i Prištine, biti upravo dalji razgovor o 14 tačaka.
"Ostala su još tri sastanka koja su zakazana u periodu od 5. novembra do 10. decembra. Ovaj predstojeći sastanak, koji se dešava na najvišem nivou, odrediće pravac u kome će se proces kretati do 10. decembra", rekao je Jeremić.
Frans pres podseća da su albanski lideri sa Kosova u više navrata najavljivali da će jednostrano proglasiti nezavisnost ako propadne pregovarački proces o budućem statusu pokrajine koji se trenutno
vodi pod okriljem pregovaračke "trojke" medjunarodne zajednice.
Jednostrano progalašenje nezavisnosti "destabilizovalo bi srpsku demokratiju i budućnost zemlje", upozorio je Tadić aludirajući na eventualnu krizu vlade koju bi mogli da iskoriste ultranacionalisti
koji su u Srbiji i dalje uticajni.
Jednostrano proglašenje nezavisnosti "moglo bi, kako se očekuje, da odmah izazove nestabilnost u svim onim zemljama koje imaju slične probleme (sa etničkim manjinama)", rekao je Tadić i dodao da "ima mmnogo (slučajeva) Kosova u svetu".
"Neki smatraju da je važnija stabilnost za dva miliona Albanaca na Kosovu, nego nestabilnost deset miliona Srba", rekao je srpski predsednik upozorivši da bi zemlje koje eventualno priznaju nezavisnost pokrajine mogle da očekuju radikalnu promenu odnosa sa Srbijom."Naši odnosi više neće biti isti. Voleo bih da izbegnem taj scenario, ali to neće biti moguće", dodao je Tadić.
Dan uoči nove runde pregovaračkog procesa koji će se održati u Beču, Tadić je ipak, ukazao da još nisu iscrpljene sve mogućnosti da se dodje do kompromisnog rešenja."Ovo je poslednja etapa, nastojimo da ponudimo nove ideje, iako to nije lako", rekao je on.
Tadić je ocenio da Srbija i dalje ima šansu da stvari okrene u svoju korist ako uhapsi haškog optuženika Ratka Mladića. "Pozicija Srbije bi se odmah promenila. Ta pozicija bi bila sasvim drugačija i (pregovaračka) 'trojka' bi prihvatila naše predloge. Reakcija bi odmah usledila", kazao je srpski predsednik.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je, u intervjuu Tanjugu, da će Beograd u ponedeljak u Beču, na novoj rundi pregovora o budućnosti Kosova i Metohije, insistirati na usvajanju dva fudamentalna principa - na opredeljenju da se ceo proces mora temeljiti na Rezoluciji 1244 i da nema pribegavanja unilateralnim potezima.
"Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti je dokument koji mora da definiše pregovarački proces i pristupanje rešavanju budućeg statusa. To je principijelan stav koji teško ko može da ospori. 1244 je rezolucija Saveta bezbednosti UN koja definiše celo polje, okvir pregovaračkog procesa", rekao je Jeremić u intervjuu Tanjugu.
Prema njegovim rečima, drugi princip na kojem će delegacija Beograda insistirati je da nema pribegavanja unilateralnim potezima. "Dokle god bude postojala pretnja unilateralnih poteza, dotle je izuzetno teško pregovarati", upozorio je šef srpske diplomatije. On je naglasio da Srbija smatra da se tek iz ta dva fundamentalna principa mogu izvesti svi drugi, svih 14, ili više, principa koje predlaže posrednička trojka Kontakt grupe.
"To je jedan novi element, jedna nova, pozitivna, konstruktivna karta, novi kvalitet koji Beograd nosi u Beč", rekao je šef srpske diplomatije.On je ocenio da će jedna od važih tema u Beču u ponedeljak, na četvrtoj rundi pregovora Beograda i Prištine, biti upravo dalji razgovor o 14 tačaka.
"Ostala su još tri sastanka koja su zakazana u periodu od 5. novembra do 10. decembra. Ovaj predstojeći sastanak, koji se dešava na najvišem nivou, odrediće pravac u kome će se proces kretati do 10. decembra", rekao je Jeremić.
Priština: Nezavisnost Kosova posle 10.decembra pitanje dana
Članovi pregovaračkog tima Kosova izjavili su u nedelju posle podne da je nezavisnost Kosova posle 10. decembra "pitanje dana".
Tim jedinstva je otputovao za Beč gde će se sutra sastati sa delegacijom Beograda i sa posredničkom trojkom Kontakt grupe.
"Nadamo se da će ubrzo posle odluke o nezavisnosti u Skupštini Kosova, nezavisnost biti priznata od strane medjunardnih faktora. Nama treba nezavisnost koja će biti medjunarodno priznata", rekao je predsednik Kosova Fatmir Sejdiu.
Premijer Kosova Agim Čeku je naveo da "dani posle 10. decembra treba da predstavljaju period za proglašenje i priznavanje nezavisnosti Kosova".
"Nema šanse da mi prihvatimo druga odlaganja u procesu za nezavisnost Kosova", rekao je Čeku.
Predsednik Demokratske partije Kosova Hašim Tači je izrazio stav prema kome će Priština poštovati procedure odredjene od strane medjunarodnih faktora.
"Mi ćemo saradjivati u ovom procesu pregovora i bićemo kreativni, medjutim mi smo odlučni za realizovanje našeg cilja, nezavisnosti kao volje naroda Kosova", rekao je Tači i dodao, kao i drugi članovi tima, da će se rešenje postići ubrzo posle 10. decembra.
Predsednik Reformističke partije Ora Veton Suroi je rekao da "Kosovo tokom narednih 100 dana treba da postigne svoju nezavisnost".
Kao i u dosadašnjim sastancima u nastavku procesa pregovora koji vodi posrednička trojka Kontakt grupe, Prištinu predstavlja pregovarački tim koga predvode predsednik Fatmir Sejdiu i premijer Agim Čeku.
Tim jedinstva je otputovao za Beč gde će se sutra sastati sa delegacijom Beograda i sa posredničkom trojkom Kontakt grupe.
"Nadamo se da će ubrzo posle odluke o nezavisnosti u Skupštini Kosova, nezavisnost biti priznata od strane medjunardnih faktora. Nama treba nezavisnost koja će biti medjunarodno priznata", rekao je predsednik Kosova Fatmir Sejdiu.
Premijer Kosova Agim Čeku je naveo da "dani posle 10. decembra treba da predstavljaju period za proglašenje i priznavanje nezavisnosti Kosova".
"Nema šanse da mi prihvatimo druga odlaganja u procesu za nezavisnost Kosova", rekao je Čeku.
Predsednik Demokratske partije Kosova Hašim Tači je izrazio stav prema kome će Priština poštovati procedure odredjene od strane medjunarodnih faktora.
"Mi ćemo saradjivati u ovom procesu pregovora i bićemo kreativni, medjutim mi smo odlučni za realizovanje našeg cilja, nezavisnosti kao volje naroda Kosova", rekao je Tači i dodao, kao i drugi članovi tima, da će se rešenje postići ubrzo posle 10. decembra.
Predsednik Reformističke partije Ora Veton Suroi je rekao da "Kosovo tokom narednih 100 dana treba da postigne svoju nezavisnost".
Kao i u dosadašnjim sastancima u nastavku procesa pregovora koji vodi posrednička trojka Kontakt grupe, Prištinu predstavlja pregovarački tim koga predvode predsednik Fatmir Sejdiu i premijer Agim Čeku.
Koha Ditore: Srbija priprema desant na Kosovo
Prištinski list "Koha Ditore" optužio je zvanični Beograd da planira da aktivira, kako se navodi u tekstu, "paralelne policijske strukture" u srpskim sredinama na severu Kosova u slučaju proglašenja nezavisnosti pokrajine.
"Iako je Beograd zvanično naglasio da neće vojno okupirati Kosovo posle proglašenja nezavisnosti, izgleda da će paralelne policijske strukture Srbije obaviti najveći deo posla na terenu i stvarati nemire i provokacije", navodi se u "Koha Ditore".
List se poziva na diplomatske i izvore obaveštajnih službi nekih kontigenata Kfora na severu Kosova koji su, kako se navodi, već prikupili "podatke o eventualnom desantu"."Ne želimo videti nijednu uniformu srpske policije a ukoliko se to dogodi UNMIK i snage Kfora će odgovoriti na novonastalu situaciju", navode izvori tog lista.
Prema istim izvorima, mogućnosti za sprovodjenje tih planova su veoma veliki pa je o tome informisan i Glavni štab NATO. "Medjunarodna administracija na Kosovu se najviši plaši da bi se srpski pripadnici Kosovske policijske službe (KPS) mogli pridružiti tom planu. Postoji velika mogućnost da ti srpski policajci u okviru KPS-a promene dosadašnje uniforme sa onima iz Srbije", rekli su izvori.
U tri severne opštine - Leposavić, Zubin Potok i Zvečan kao i u severnom delu Mitrovice radi oko 200 srpskih oficira kosovske policije a "Koha Ditore" navodi da oni primaju platu i od MUP-a Srbije.
Dnevnik iz Prištine takodje navodi da će se kontingent američkih vojnika Kfora od 1. decembra vratiti u bazu "Noting hil" kod Leposavića, iako u rasporedu rotacije nije red na njih. "Nije red na Amerikanace da idu u Noting hil, jer su bili u toj bazi pre nekoliko meseci. Ali, s obzirom da posle 10. decembra može doći do porasta tenzija, odlučeno je da oni budu smešteni tamo", rekao je neimenovani izvor tog dnevnika.
"Iako je Beograd zvanično naglasio da neće vojno okupirati Kosovo posle proglašenja nezavisnosti, izgleda da će paralelne policijske strukture Srbije obaviti najveći deo posla na terenu i stvarati nemire i provokacije", navodi se u "Koha Ditore".
List se poziva na diplomatske i izvore obaveštajnih službi nekih kontigenata Kfora na severu Kosova koji su, kako se navodi, već prikupili "podatke o eventualnom desantu"."Ne želimo videti nijednu uniformu srpske policije a ukoliko se to dogodi UNMIK i snage Kfora će odgovoriti na novonastalu situaciju", navode izvori tog lista.
Prema istim izvorima, mogućnosti za sprovodjenje tih planova su veoma veliki pa je o tome informisan i Glavni štab NATO. "Medjunarodna administracija na Kosovu se najviši plaši da bi se srpski pripadnici Kosovske policijske službe (KPS) mogli pridružiti tom planu. Postoji velika mogućnost da ti srpski policajci u okviru KPS-a promene dosadašnje uniforme sa onima iz Srbije", rekli su izvori.
U tri severne opštine - Leposavić, Zubin Potok i Zvečan kao i u severnom delu Mitrovice radi oko 200 srpskih oficira kosovske policije a "Koha Ditore" navodi da oni primaju platu i od MUP-a Srbije.
Dnevnik iz Prištine takodje navodi da će se kontingent američkih vojnika Kfora od 1. decembra vratiti u bazu "Noting hil" kod Leposavića, iako u rasporedu rotacije nije red na njih. "Nije red na Amerikanace da idu u Noting hil, jer su bili u toj bazi pre nekoliko meseci. Ali, s obzirom da posle 10. decembra može doći do porasta tenzija, odlučeno je da oni budu smešteni tamo", rekao je neimenovani izvor tog dnevnika.
Rojters: Srbija oživljava nacionalizam u borbi za Kosovo
U pokušaju da uplaši Zapad i navede ga da odustane od podrške nezavisnosti Kosova, Srbija oživljava agresivni nacionalizam kakav nije vidjen od vremena Slobodana Miloševića, ocenjuje agencija Rojters.
Agencija navodi da srpski lideri koji će prisustvovati novoj rundi pregovora sa kosovskim Albancima, u ponedeljak u Beču, nagoveštavaju da bi mogli podržati pokušaj otcepljenja bosanskih Srba ako Kosovo bude izgubljeno.
"Beograd je uveo Bosnu u igru dok počinje odbrojavanje minuta do odluke (o Kosovu)", navodi agencija uz ocenu da Beograd to čini "radije nego da prihvati gubitak pokrajine koja je bila pod rukovodstvom Ujedinjenih nacija osam godina".
Rojters ocenjuje da ima malo nade za postizanje kompromisa na sastanku u Beču na kome će biti premijeri i predsednici iz Beograda i Prištine.
Rusija podržava Srbiju, a SAD i većina evropskih zemalja su za to da se Kosovu da nezavisnost i da se time završi poslednji otvoreni konflikt iz jugoslovenskih ratova devedesetih godina, navodi agencija.
Beograd je, navodi agencija, u toj istoj prošlosti sada potražio municiju za suprotstavljanje zapadnim namerama.
Navodi da je premijer Vojislav Koštunica prvi put otvoreno povezao pitanje Kosova sa Bosnom tako što je podržao bosanske Srbe u njihovom suprotstavljanju reformama koje oni vide kao napad na njihovu autonomiju i prava.
Koštuničina izjava je podstakla protest zapadnih ambasada, koji se može shvatiti i kao znak da će doći do dugotrajnijeg razlaza izmedju njih i Beograda.
Agencija navodi reči Dušana Lazića iz Foruma za medjunarodne odnose da bi posledica takvog srpskog stava mogla da bude izolacija.
Neimenovani zapadni diplomata kaže da ovo nije prvi put da je Srbija upotrebila svoje sunarodnike kao pione u nadi da će da iskoristiti zapadni strah od narušavanja krhkog mira u Bosni kao adut za Kosovo.
"Ovo bi moglo uticati na neke u EU koji su do sada bili neutralni po pitanju Kosova i uplašiti ih. Ali moglo bi i da ima suprotan efekat - Bosna je vrlo emotivna reč", citira agencija jednog diplomatu.
Agencija podseća da je zbog podrške Beograda bosanskim Srbima u ratu u Bosni od 1992. do 1995. godine Srbija bila pod višegodišnjim sankcijama i u vreme vodjstva Slobodana Miloševića izopštena.
Zapad je intervenisao 1999. godine da spreči ponavljanje bosanskog scenarija na Kosovu i poslao NATO avione da isteraju srpske snage koje su optužene za ubijanje civila u toku borbe sa pobunjenicima.
Rojters ocenjuje da trenutak u kome se povezuju dva pitanja ne može biti gori - Evropska unija vaga da li se Srbija otresla dovoljno svoje nacionalističke prošlosti da može sa njom da potpiše Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji koji je prvi korak ka članstvu u Uniji.
Neki u EU smatraju da treba potpisati taj ugovor bez obzira na ispunjavanje uslova o saradnji sa Haškim tribunalom, verujući da bi gubitak Kosova bez šargarepe, koju predstavlja pristup Srbije EU, okrenuo mnoge Srbe ka nacionalizmu, navodi agencija.
Drugi pak smatraju da je vreme da se Beograd suoči sa realnošću.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Slovenac Jelko Kacin rekao je da Kosovo de fakto nije deo Srbije od 1999. i da čim Srbija prihvati nezavisnost Kosova može da postane glavni pokretač promena na zapadnom Balkanu, zaključuje Rojters u analizi.
Agencija navodi da srpski lideri koji će prisustvovati novoj rundi pregovora sa kosovskim Albancima, u ponedeljak u Beču, nagoveštavaju da bi mogli podržati pokušaj otcepljenja bosanskih Srba ako Kosovo bude izgubljeno.
"Beograd je uveo Bosnu u igru dok počinje odbrojavanje minuta do odluke (o Kosovu)", navodi agencija uz ocenu da Beograd to čini "radije nego da prihvati gubitak pokrajine koja je bila pod rukovodstvom Ujedinjenih nacija osam godina".
Rojters ocenjuje da ima malo nade za postizanje kompromisa na sastanku u Beču na kome će biti premijeri i predsednici iz Beograda i Prištine.
Rusija podržava Srbiju, a SAD i većina evropskih zemalja su za to da se Kosovu da nezavisnost i da se time završi poslednji otvoreni konflikt iz jugoslovenskih ratova devedesetih godina, navodi agencija.
Beograd je, navodi agencija, u toj istoj prošlosti sada potražio municiju za suprotstavljanje zapadnim namerama.
Navodi da je premijer Vojislav Koštunica prvi put otvoreno povezao pitanje Kosova sa Bosnom tako što je podržao bosanske Srbe u njihovom suprotstavljanju reformama koje oni vide kao napad na njihovu autonomiju i prava.
Koštuničina izjava je podstakla protest zapadnih ambasada, koji se može shvatiti i kao znak da će doći do dugotrajnijeg razlaza izmedju njih i Beograda.
Agencija navodi reči Dušana Lazića iz Foruma za medjunarodne odnose da bi posledica takvog srpskog stava mogla da bude izolacija.
Neimenovani zapadni diplomata kaže da ovo nije prvi put da je Srbija upotrebila svoje sunarodnike kao pione u nadi da će da iskoristiti zapadni strah od narušavanja krhkog mira u Bosni kao adut za Kosovo.
"Ovo bi moglo uticati na neke u EU koji su do sada bili neutralni po pitanju Kosova i uplašiti ih. Ali moglo bi i da ima suprotan efekat - Bosna je vrlo emotivna reč", citira agencija jednog diplomatu.
Agencija podseća da je zbog podrške Beograda bosanskim Srbima u ratu u Bosni od 1992. do 1995. godine Srbija bila pod višegodišnjim sankcijama i u vreme vodjstva Slobodana Miloševića izopštena.
Zapad je intervenisao 1999. godine da spreči ponavljanje bosanskog scenarija na Kosovu i poslao NATO avione da isteraju srpske snage koje su optužene za ubijanje civila u toku borbe sa pobunjenicima.
Rojters ocenjuje da trenutak u kome se povezuju dva pitanja ne može biti gori - Evropska unija vaga da li se Srbija otresla dovoljno svoje nacionalističke prošlosti da može sa njom da potpiše Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji koji je prvi korak ka članstvu u Uniji.
Neki u EU smatraju da treba potpisati taj ugovor bez obzira na ispunjavanje uslova o saradnji sa Haškim tribunalom, verujući da bi gubitak Kosova bez šargarepe, koju predstavlja pristup Srbije EU, okrenuo mnoge Srbe ka nacionalizmu, navodi agencija.
Drugi pak smatraju da je vreme da se Beograd suoči sa realnošću.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Slovenac Jelko Kacin rekao je da Kosovo de fakto nije deo Srbije od 1999. i da čim Srbija prihvati nezavisnost Kosova može da postane glavni pokretač promena na zapadnom Balkanu, zaključuje Rojters u analizi.
CNN: Priznanje, kao i bombardovanje, može bez UN
Razvoj situacije na Kosovu, po prvi put u poslednjih godinu dana, dobio je u nedelju značajniji prostor na američkoj televizijskoj mreži "Si-En-En", koja smatra da problemi vezani za rešavanje statusa te pokrajine prete da prerastu u krizu širih razmera, s obzirom na razvoj situacije u Republici Srpskoj i Makedoniji.
"Kosovo u krizi", kako je naslovljen petominutni prilog koji je emitovan na toj mreži, uključuje i ocenu Janoša Bugajskog iz vašingtonskog Centra za strateške i medjunarodne studije, da bi kosovski Albanci do kraja godine mogli proglasiti nezavisnost.
Nakon toga, smatra on, uslediće "poplava" priznanja najvažnijih država medjunarodne zajednice, uključujući i SAD.
"Ako smo 1999. godine mogli da pokrenemo rat bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ne vidim razlog zašto sada na isti način ne bismo mogli rešiti status Kosova", ocenio je Bugajski.
U istom prilogu CNN-a je, po srpsku stranu nepovoljno prikazana geneza kosovske krize, uključujući stavove da je "NATO intervenisao u pokušaju da spreči genocid nad milionima Albanaca".
"Srbija je, suštinski, izgubila Kosovo još 1999. godine", rekao je Bugajski.
Govoreći o odnosu Srbije prema Kosovu, Vilijem Finegan iz magazina "Njujorker", naveo je da, suštinski, Beograd želi da "zadrži teritorijalni inegritet nad pokrajinom, ne mareći preterano za oko dva miliona Albanaca koji tamo žive, optužujući ih da su od teritorije stvorili leglo organizovanog kriminala".
CNN je, takodje, preneo stav Pentagona da je "očuvanje stabilnosti na Kosovu od ključnog interesa za NATO", postavljajući pitanje na koji će način vojni savez, koji nije u stanju da prikupi dovoljno helikoptera za misiju u Avganistanu, uspeti da zaustavi mogući talas nasilja u toj pokrajini.
Analitičari CNN-a su, takodje, ocenili da su tenzije u procesu rešavanja statusa Kosova, te najave jednostranog proglašenja nezavisnosti pokrajine, izazvali ozbiljne reakcije u srpskom delu Bosne, u kome, je, takodje, ojačao pokret za odvajanje od dejtonske Bosne i Hercegovine.
(agencije/MONDO)
"Kosovo u krizi", kako je naslovljen petominutni prilog koji je emitovan na toj mreži, uključuje i ocenu Janoša Bugajskog iz vašingtonskog Centra za strateške i medjunarodne studije, da bi kosovski Albanci do kraja godine mogli proglasiti nezavisnost.
Nakon toga, smatra on, uslediće "poplava" priznanja najvažnijih država medjunarodne zajednice, uključujući i SAD.
"Ako smo 1999. godine mogli da pokrenemo rat bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ne vidim razlog zašto sada na isti način ne bismo mogli rešiti status Kosova", ocenio je Bugajski.
U istom prilogu CNN-a je, po srpsku stranu nepovoljno prikazana geneza kosovske krize, uključujući stavove da je "NATO intervenisao u pokušaju da spreči genocid nad milionima Albanaca".
"Srbija je, suštinski, izgubila Kosovo još 1999. godine", rekao je Bugajski.
Govoreći o odnosu Srbije prema Kosovu, Vilijem Finegan iz magazina "Njujorker", naveo je da, suštinski, Beograd želi da "zadrži teritorijalni inegritet nad pokrajinom, ne mareći preterano za oko dva miliona Albanaca koji tamo žive, optužujući ih da su od teritorije stvorili leglo organizovanog kriminala".
CNN je, takodje, preneo stav Pentagona da je "očuvanje stabilnosti na Kosovu od ključnog interesa za NATO", postavljajući pitanje na koji će način vojni savez, koji nije u stanju da prikupi dovoljno helikoptera za misiju u Avganistanu, uspeti da zaustavi mogući talas nasilja u toj pokrajini.
Analitičari CNN-a su, takodje, ocenili da su tenzije u procesu rešavanja statusa Kosova, te najave jednostranog proglašenja nezavisnosti pokrajine, izazvali ozbiljne reakcije u srpskom delu Bosne, u kome, je, takodje, ojačao pokret za odvajanje od dejtonske Bosne i Hercegovine.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
