U Srbiji demokratija i vladavina zakona i dalje mora jačati, u primeni evropskih političkih standarda je u protekloj godini ostvaren "izvestan napredak", ali je "sveukupno došlo do usporavanja reformi", ocenila je Evropska komisija u Briselu.
U analizi Komisije se navodi da su "oštre podele medju političkim partijama" uticale na usporavanje reformi, pitanje Kosova preovladava u političkim zbivanjima, dok je "nacionalistička retorika i dalje snažna i nepovoljno utiče na političku atmosferu".
U izveštaju o "Strategiji proširivanja" koji je pripremljen za Savet ministara EU i Evropski parlament, Evropska komisija ističe da su pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) pokazali da "Srbija raspolaže kapacitetom državne uprave za napredak ka Evropskoj uniji" i da "može dobro da sprovede budući SSP, ako se taj kapacitet valjano iskoristi".
Ovaj izveštaj vrlo sažeto prenosi i ključne procene koje su date u mnogo opširnijim godišnjim izveštajima o svakoj zemlji kandidatu i potencijalnom kandidatu za članstvo u EU, koji će Evropska komisija u utorak objaviti, a u sredu predstaviti i u Beogradu.
Evropska komisija navodi da su "poboljšani uslovi za poštovanje ljudskih prava i zaštitu manjina i Srbija uglavnom dobro napreduje u ispunjavanju obaveza" na tom polju.
Srbija je takodje učinila odredjen pomak u primeni ključnih evropskih reformi na unutrašnjem tržištu i slobodnom prometu robe, "odredjen napredak je ostvaren ka uspostavljanju funkcionalne tržišne privrede", a Beograd je "odigrao pozitivnu ulogu u pospešivanju regionalne saradnje".
"Srpska privreda je nastavila snažan rast, ali su rezultati u makroekonomskoj stabilizaciji nejednaki", "nazadovanje u budžetskoj konsolidaciji je uticalo na opasnosti po budžet i makroekonomsku situaciju".
Kako ocenjuje Evropska komisija, "toliko potrebne strukturne reforme i dalje su spore, a visok stepen nezaposlenosti je i dalje veliki izazov".
Takodje je navedeno da je u maju sastavljena reformska srpska vlada u svom programu stavila naglasak na evropsku integraciju, "ali su rezultati ostali polovični".
Vlada u Beogradu je, kako je navedeno, ostvarila povoljne rezultate u saradnji s Haškim sudom, što je omogućilo obnovu pregovora o pridruživanju s EU.
Ali potpisivanje tog sporazuma je uslovljeno "ispunjavanjem medjunarodne obaveze o punoj saradnji s tribunalom u Hagu".
"Srpska administracija je u pregovorima o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (s EU) učestvovala na profesionalan način", a "kapacitet državne uprave je u celini dobar", dodaje se u analizi izvršnog tela EU.
"Reforma pravosudja, što je takodje ključni prioritet Partnerstva, kasni a na nove zakone se još čeka".
"Zasad ustav i ustavni zakon ostavljaju prostor za politički uticaj na naimenovanja u pravosudju. Apelacioni i administrativni sudovi još nisu uspostavljeni, a ustavni sud ne deluje od oktobra 2006".
Evropska komisija navodi da su "dalje zakonske i upravne mere nužne da bi se obezbedila nezavisnost i delotvornost prasovudja".
I primećuje da je "u sklopu mera za suzbijanje korupcije usvojen akcioni plan za sprovodjenje nacionalne strategije za bitku protiv korupcije". "Uspešno su istraženi neki prestupi vezani za korupciju. Korupcija je, medjutim, široko prisutna i predstavlja ozbiljan problem".
"Mora biti stvoreno telo za suzbijanje korupcije i potpuno sproveden plan za suzbijanje korupcije", predočeno je u izveštaju, uz opasku da su u tom cilju nužni finansijska kontrola, uvid u javne nabavke i
istinski parlamentarni nadzor.
(Beta)
U analizi Komisije se navodi da su "oštre podele medju političkim partijama" uticale na usporavanje reformi, pitanje Kosova preovladava u političkim zbivanjima, dok je "nacionalistička retorika i dalje snažna i nepovoljno utiče na političku atmosferu".
U izveštaju o "Strategiji proširivanja" koji je pripremljen za Savet ministara EU i Evropski parlament, Evropska komisija ističe da su pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) pokazali da "Srbija raspolaže kapacitetom državne uprave za napredak ka Evropskoj uniji" i da "može dobro da sprovede budući SSP, ako se taj kapacitet valjano iskoristi".
Ovaj izveštaj vrlo sažeto prenosi i ključne procene koje su date u mnogo opširnijim godišnjim izveštajima o svakoj zemlji kandidatu i potencijalnom kandidatu za članstvo u EU, koji će Evropska komisija u utorak objaviti, a u sredu predstaviti i u Beogradu.
Evropska komisija navodi da su "poboljšani uslovi za poštovanje ljudskih prava i zaštitu manjina i Srbija uglavnom dobro napreduje u ispunjavanju obaveza" na tom polju.
Srbija je takodje učinila odredjen pomak u primeni ključnih evropskih reformi na unutrašnjem tržištu i slobodnom prometu robe, "odredjen napredak je ostvaren ka uspostavljanju funkcionalne tržišne privrede", a Beograd je "odigrao pozitivnu ulogu u pospešivanju regionalne saradnje".
"Srpska privreda je nastavila snažan rast, ali su rezultati u makroekonomskoj stabilizaciji nejednaki", "nazadovanje u budžetskoj konsolidaciji je uticalo na opasnosti po budžet i makroekonomsku situaciju".
Kako ocenjuje Evropska komisija, "toliko potrebne strukturne reforme i dalje su spore, a visok stepen nezaposlenosti je i dalje veliki izazov".
Takodje je navedeno da je u maju sastavljena reformska srpska vlada u svom programu stavila naglasak na evropsku integraciju, "ali su rezultati ostali polovični".
Vlada u Beogradu je, kako je navedeno, ostvarila povoljne rezultate u saradnji s Haškim sudom, što je omogućilo obnovu pregovora o pridruživanju s EU.
Ali potpisivanje tog sporazuma je uslovljeno "ispunjavanjem medjunarodne obaveze o punoj saradnji s tribunalom u Hagu".
"Srpska administracija je u pregovorima o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (s EU) učestvovala na profesionalan način", a "kapacitet državne uprave je u celini dobar", dodaje se u analizi izvršnog tela EU.
"Reforma pravosudja, što je takodje ključni prioritet Partnerstva, kasni a na nove zakone se još čeka".
"Zasad ustav i ustavni zakon ostavljaju prostor za politički uticaj na naimenovanja u pravosudju. Apelacioni i administrativni sudovi još nisu uspostavljeni, a ustavni sud ne deluje od oktobra 2006".
Evropska komisija navodi da su "dalje zakonske i upravne mere nužne da bi se obezbedila nezavisnost i delotvornost prasovudja".
I primećuje da je "u sklopu mera za suzbijanje korupcije usvojen akcioni plan za sprovodjenje nacionalne strategije za bitku protiv korupcije". "Uspešno su istraženi neki prestupi vezani za korupciju. Korupcija je, medjutim, široko prisutna i predstavlja ozbiljan problem".
"Mora biti stvoreno telo za suzbijanje korupcije i potpuno sproveden plan za suzbijanje korupcije", predočeno je u izveštaju, uz opasku da su u tom cilju nužni finansijska kontrola, uvid u javne nabavke i
istinski parlamentarni nadzor.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
