Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) Evropske unije sa Srbijom biće parafiran u sredu u Briselu, izjavio je evropski komesar za proširenje Oli Ren.
Predsednik Boris Tadić predvodiće delegaciju Srbije koja će otputovati u Brisel, a u kojoj su još i: poptredsednik Vlade Božidar Djelić, njegov savetnik Vladimir Todorić, direktorka Kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević i pomoćnica ministra spoljnih poslova Milica Delević.
Ministar finansija Mirko Cvetković izjavio je da je, posle poziva Oli Rena iz Brisela održana telefonska sednica Vlade Srbije i potpredsedniku Božidaru Djeliću dato je ovlašćenje da sutra parafira Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u Briselu.
Obrazlažući odluku EU da sa Srbijom parafira sporazum, evropski komesar za proširenje Oli Ren je rekao: "Imam dobre vesti za jednu od zemalja regiona - Srbiju - i njen Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Razgovarao sam sa glavnom tužiteljkom Haškog tribunala Karlom del Ponte poslednjih nedelja i dana, i ona mi je ukazala na napredak i u potrazi za odbeglim optuženicima za ratne zločine i u dostavljanju traženih dokumenata Sudu", rekao je Ren na konferenciji za novinare.
Evropski komesar je dodao da mu je Del Ponteova rekla da u Srbiji postoji i politička volja i povećane akcije u cilju lociranja, hapšenja i izručivanja odbeglih haških optuženika.
"Odlučio sam da iniciram parafiranje sporazuma sa Srbijom, sutra ovde u Briselu. Srbija ima izuzetan ekonomski demokratski potencijal koji čeka da bude oslobodjen. Evropska perspektiva Srbije je realna i održiva", naglasio je Ren.
On je ponovio da puna saradnja sa Tribunalom ostaje uslov za potpisivanje SSP.
"Za potpisivanje sporazuma potrebna je ozbiljna i intenzivirana saradnja. Intenzivirana saradnja je tu, ali još nije potpuna. Uslov ostaje puna saradnja, koji bi Srbija trebalo da uradi bez odlaganja, i Ratko Mladić i Radovan Karadžić morali bi da budu izručeni", kazao je Ren.
Prema njegovoj oceni, politika uslovljavanja je imala uspeha u prošloj godini, i do sada je, od 24 optuženika, 20 u Hagu.
"Tu se vidi napor lokalnih vlasti i Haškog tribunala, kao i uslovljavanje EU. Srbija treba da predje poslednju milju i ostvari punu saradnju da bi postigla potpisivanje", rekao je evropski komesar za proširenje.
Govoreći o Kosovu, Ren je rekao da mora biti pronadjeno obostrano prihvatljivo rešenje u okviru "trojke" i da bi tek nakon odredjivanja statusa južne srpske pokrajine mogao da bude odredjen način na koji će Kosovo pregovarati o svojim evropskim integracijama.
On je naglasio da je važno odvojiti dva procesa - rešavanje pitanja statusa Kosova i pridruživanje Srbije EU, ističući da se "Kosovo vodi pod okriljem Ujedinjenih nacija, dok se proces pridruživanja EU vodi na drugom koloseku".
"Ne bi bilo ispravno očekivati da bi se Srbija, ili bilo koja druga država, odrekla Kosova zbog bržeg pristupanja EU. Potrebno je preusmeriti političku debatu u Srbiji sa nacionalističke prošlosti ka evropskoj budućnosti", rekao je Ren.
On je napomenuo da je ohrabrio političare u Srbiji da se suzdrže od neproduktivnih poredjenja izmedju Kosova i Bosne i Hercegovine.
"Očekujem da poštuju Dejton, da ga sve druge zemlje poštuju", kazao je evropski komesar za proširenje.
Najavu da će Sporazuma o stabilizicaiji i pridruživanju (SSP) izmedju Evropske unije i Srbije biti potpisan sutra u Briselu, pozdravila je većina članova Vlade Srbije, a stižu i prve reakcije iz sveta. Šta o tome misle premijer i ministri Vlade Srbije možete pročitati OVDE.
Predsednik Boris Tadić predvodiće delegaciju Srbije koja će otputovati u Brisel, a u kojoj su još i: poptredsednik Vlade Božidar Djelić, njegov savetnik Vladimir Todorić, direktorka Kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević i pomoćnica ministra spoljnih poslova Milica Delević.
Ministar finansija Mirko Cvetković izjavio je da je, posle poziva Oli Rena iz Brisela održana telefonska sednica Vlade Srbije i potpredsedniku Božidaru Djeliću dato je ovlašćenje da sutra parafira Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u Briselu.
Obrazlažući odluku EU da sa Srbijom parafira sporazum, evropski komesar za proširenje Oli Ren je rekao: "Imam dobre vesti za jednu od zemalja regiona - Srbiju - i njen Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Razgovarao sam sa glavnom tužiteljkom Haškog tribunala Karlom del Ponte poslednjih nedelja i dana, i ona mi je ukazala na napredak i u potrazi za odbeglim optuženicima za ratne zločine i u dostavljanju traženih dokumenata Sudu", rekao je Ren na konferenciji za novinare.
Evropski komesar je dodao da mu je Del Ponteova rekla da u Srbiji postoji i politička volja i povećane akcije u cilju lociranja, hapšenja i izručivanja odbeglih haških optuženika.
"Odlučio sam da iniciram parafiranje sporazuma sa Srbijom, sutra ovde u Briselu. Srbija ima izuzetan ekonomski demokratski potencijal koji čeka da bude oslobodjen. Evropska perspektiva Srbije je realna i održiva", naglasio je Ren.
On je ponovio da puna saradnja sa Tribunalom ostaje uslov za potpisivanje SSP.
"Za potpisivanje sporazuma potrebna je ozbiljna i intenzivirana saradnja. Intenzivirana saradnja je tu, ali još nije potpuna. Uslov ostaje puna saradnja, koji bi Srbija trebalo da uradi bez odlaganja, i Ratko Mladić i Radovan Karadžić morali bi da budu izručeni", kazao je Ren.
Prema njegovoj oceni, politika uslovljavanja je imala uspeha u prošloj godini, i do sada je, od 24 optuženika, 20 u Hagu.
"Tu se vidi napor lokalnih vlasti i Haškog tribunala, kao i uslovljavanje EU. Srbija treba da predje poslednju milju i ostvari punu saradnju da bi postigla potpisivanje", rekao je evropski komesar za proširenje.
Govoreći o Kosovu, Ren je rekao da mora biti pronadjeno obostrano prihvatljivo rešenje u okviru "trojke" i da bi tek nakon odredjivanja statusa južne srpske pokrajine mogao da bude odredjen način na koji će Kosovo pregovarati o svojim evropskim integracijama.
On je naglasio da je važno odvojiti dva procesa - rešavanje pitanja statusa Kosova i pridruživanje Srbije EU, ističući da se "Kosovo vodi pod okriljem Ujedinjenih nacija, dok se proces pridruživanja EU vodi na drugom koloseku".
"Ne bi bilo ispravno očekivati da bi se Srbija, ili bilo koja druga država, odrekla Kosova zbog bržeg pristupanja EU. Potrebno je preusmeriti političku debatu u Srbiji sa nacionalističke prošlosti ka evropskoj budućnosti", rekao je Ren.
On je napomenuo da je ohrabrio političare u Srbiji da se suzdrže od neproduktivnih poredjenja izmedju Kosova i Bosne i Hercegovine.
"Očekujem da poštuju Dejton, da ga sve druge zemlje poštuju", kazao je evropski komesar za proširenje.
Najavu da će Sporazuma o stabilizicaiji i pridruživanju (SSP) izmedju Evropske unije i Srbije biti potpisan sutra u Briselu, pozdravila je većina članova Vlade Srbije, a stižu i prve reakcije iz sveta. Šta o tome misle premijer i ministri Vlade Srbije možete pročitati OVDE.
Hjuman rajts voč: EU da insistira na saradnji s Hagom
Odluka Evropske komisije da parafira sporazum o Pridruživanju i stabilizaciji sa Srbijom iako Beograd nije izručio glavne osumnjičene Haškom tribunalu, mogla bi da ugrozi napore za privodjenje pravdi ratnih zločinaca, saopštio je "Hjuman rajts voč" .
HRV je saopštio da bi države članice EU trebalo da odbiju da potpišu taj sporazum sve dok Srbija na uhapsi i isporuči Ratka Mladića sudu u Hagu. "Komesar Ren nagradjuje Srbiju iako ona pruža utočište generalu optuženom za genocid", navode se u saopštenju HRV reči predstavnice te organizacije za EU Lote Lajht.
Lajht je rekla da je time poslata poruka da je EU spremna da odloži privodjenje pravdi odgovornih za ratne zločine i da "ignoriše žrtve strašnih nedela počinjenih u srcu Evrope".
HRV je podsetio i da je glavna tužiteljka Haškog suda Karla del Ponte posle posete Beogradu u oktobru rekla da uprkos izvesnom napretku, Srbija i dalje ne radi dovoljno na hapšenju preostalih begunaca.
U saopštenju se podseća i da je u novembru 2006. godine Evropska komisija naglasila da je puna saradnja sa Tribunalom preduslov za nastavak pregovora. "Medjutim, EU je sve više smanjivala svoj prag procene 'pune saradnje' Srbije s Haškim sudom", ocenjuje HRV.
Ta organizacija je navela da, iako je Ren ranije naveo da je izostanak hapšenja Mladića jedan od glavnih razloga za obustavljanje pregovora o SAA u maju 2006. godine, Evropska komisija i države članice EU sada deluju zadovoljno obećanjem srpskih vlasti da će uhapsiti begunce.
"Srpski zvaničnici su ranije imali slične objave koje, medjutim, nisu bile praćene delima. HRV ponavlja da bi EU trebalo da insisitra na konkretnim rezultatima kao kriterijumu za procenu pune saradnje Srbije", navodi se u saopštenju.
HRV podseća i da je Del Ponteova rekla da je pritisak EU bio najvažnije oružje u pritisku na države da saradjuju s Trubunalom, i ocenjuje da je je pritisak EU bio odlučujući u hapšenju hrvatskog generala Ante Gotovine 2005. godine.
"EU ne bi trebalo da nudi izglede za članstvo državama koje krše Konvenciju o genocidu", rekla je Lajht i dodala da "članice EU ne bi trebalo da potpišu sporazu o Stabilizaciji i pridruživanju sve dok Mladić nije tamo gde mu je mesto - u Hagu da odgovora za svoje zločine".
(agencije/MONDO)
HRV je saopštio da bi države članice EU trebalo da odbiju da potpišu taj sporazum sve dok Srbija na uhapsi i isporuči Ratka Mladića sudu u Hagu. "Komesar Ren nagradjuje Srbiju iako ona pruža utočište generalu optuženom za genocid", navode se u saopštenju HRV reči predstavnice te organizacije za EU Lote Lajht.
Lajht je rekla da je time poslata poruka da je EU spremna da odloži privodjenje pravdi odgovornih za ratne zločine i da "ignoriše žrtve strašnih nedela počinjenih u srcu Evrope".
HRV je podsetio i da je glavna tužiteljka Haškog suda Karla del Ponte posle posete Beogradu u oktobru rekla da uprkos izvesnom napretku, Srbija i dalje ne radi dovoljno na hapšenju preostalih begunaca.
U saopštenju se podseća i da je u novembru 2006. godine Evropska komisija naglasila da je puna saradnja sa Tribunalom preduslov za nastavak pregovora. "Medjutim, EU je sve više smanjivala svoj prag procene 'pune saradnje' Srbije s Haškim sudom", ocenjuje HRV.
Ta organizacija je navela da, iako je Ren ranije naveo da je izostanak hapšenja Mladića jedan od glavnih razloga za obustavljanje pregovora o SAA u maju 2006. godine, Evropska komisija i države članice EU sada deluju zadovoljno obećanjem srpskih vlasti da će uhapsiti begunce.
"Srpski zvaničnici su ranije imali slične objave koje, medjutim, nisu bile praćene delima. HRV ponavlja da bi EU trebalo da insisitra na konkretnim rezultatima kao kriterijumu za procenu pune saradnje Srbije", navodi se u saopštenju.
HRV podseća i da je Del Ponteova rekla da je pritisak EU bio najvažnije oružje u pritisku na države da saradjuju s Trubunalom, i ocenjuje da je je pritisak EU bio odlučujući u hapšenju hrvatskog generala Ante Gotovine 2005. godine.
"EU ne bi trebalo da nudi izglede za članstvo državama koje krše Konvenciju o genocidu", rekla je Lajht i dodala da "članice EU ne bi trebalo da potpišu sporazu o Stabilizaciji i pridruživanju sve dok Mladić nije tamo gde mu je mesto - u Hagu da odgovora za svoje zločine".
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
