Srbija je ostvarila značajan napredak u pregovorima o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, ali konačno zaključenje tog dokumenta i dalje zavisi od pune saradnje s Haškim tribunalom, zaključila je u Briselu Evropska komisija (EK), u izveštaju o napretku potencijalnih kandidata za Evropsku uniju.
Evropska komisija je zato odlučila da će Srbija dobiti milijardu evra finansijske podrške do 2011. godine iz predpristupnih IPA fondova Evropske unije.
Iz istih fondova Kosovo će dobiti 395 miliona evra, a Crna Gora 166 miliona evra, saopštila je Evropska komisija u Briselu.
"Tehnički gledano, pregovori su završeni, ali konačno potpisivanje Sporazuma i dalje zavisi od pune saradnje s Medjunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, saradnje čiji krajnji ishod treba da bude hapšenje i prebacivanje u Hag svih preostalih begunaca", navedeno je u izveštaju EK.
Srbija je u izveštaju pohvaljena za napredak ostvaren u političkom domenu, pri čemu je apostrofiran značaj usvajanja novog ustava i održavanja parlamentarnih izbora, u skladu s medjunarodnim standardima.
"U periodu koji je usledio neposredno posle izbora, medjutim - do formiranja nove vlade maja 2007. godine, ispoljene su oštre političke podele, što je dovelo do usporenja reformi", ocenjuje EK u izveštaju i dodaje da je nova vlada nastojala da ubrza proces reformi.
"Poboljšana je civilna kontrola vojske. Srbija je u ovom periodu igrala pozitivnu ulogu u poboljšanju regionalne saradnje", ocenila je EK, uz konstataciju da je "Srbija učestvovala u razgovorima o budućem statusu Kosova pod pokroviteljstvom specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za Kosovo" i da "nastavlja da to čini pod pokroviteljstvom medjunarodne trojke".
Srbija se našla na tapetu kritike EK zato što "sporo teče reforma pravosudja" i što "još nije usvojen nov pravni okvir". "Korupcija je široko rasprostranjena. Poštovanje ljudskih prava, uključujući prava žena i Roma, treba da bude bolje. Etnička napetost još postoji", navedeno je u izveštaju.
Istovremeno, EK je naglasila da Srbija mora da uhapsi i Hagu izruči sve preostale optuženike za ratne zločine da bi mogla da zvanično zaključi pregovore o stabilizaciji i pridruživanju.
"Srbija, takodje, treba da, u skladu s Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, ispolji konstruktivniji prilaz pitanju učešća Kosova u regionalnoj saradnji i drugim forumima", ocenjeno je u izveštaju EK.
U izveštaju je pohvaljen napredak Srbije u uspostavjlanju "funkcionalne tržišne ekonomije", ali se i ukazuje na "potrebu daljih reformskih napora koji treba da Srbiji omoguće da se na srednjoročnom planu uhvati u koštac s konkurentskim pritiskom i tržišnim snagama unutar Unije".
U odeljku posvećenom evropskim standardima, EK ističe da su pregovori o stabilizaciji i pridruživanju pokazali da "Srbija poseduje administrativan kapacitet, neophodan za napredak ka EU".
"Srbija je sasvim kadra da sprovede u delo budući Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju", zaključila je EK.
Što se srpske ekonomije tiše Evropska komisija ocenila je da su osnovi tržišne ekonomije u Srbiji održani od dolaska nove vlade, ali da postoje neslaganja različitih institucija.
"Konsenzus o osnovama tržišne ekonomije je zadržan, ali neslaganje izmedju različitih institucija raste kad je u pitanju stabilna fiskalna politika", navodi se u izveštaju Evropske komisije.
Komisija je dodala da je "fiskalna politika 'relaksirana' u drugoj polovini 2006. godine i početkom 2007". "Uprkos nekom napretku, preterani birokratski zahtevi i složeno zakonodavstvo i dalje ometaju tržište", dodaje Komisija, navodeći da je proces privatizacije državnih banaka "dobro napredovao i takmičarski duh izmedju banaka je uspostavljen na dobroj osnovi".
"Bankarski sektor je izložen relativno malom broju riskantnih aktivnosti. Taj sektor je profitabilan i uopšteno je dobar", navodi se u delu izveštaja koji se odnosi na ekonomiju u Srbiji.
Evropska komisija je zato odlučila da će Srbija dobiti milijardu evra finansijske podrške do 2011. godine iz predpristupnih IPA fondova Evropske unije.
Iz istih fondova Kosovo će dobiti 395 miliona evra, a Crna Gora 166 miliona evra, saopštila je Evropska komisija u Briselu.
"Tehnički gledano, pregovori su završeni, ali konačno potpisivanje Sporazuma i dalje zavisi od pune saradnje s Medjunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, saradnje čiji krajnji ishod treba da bude hapšenje i prebacivanje u Hag svih preostalih begunaca", navedeno je u izveštaju EK.
Srbija je u izveštaju pohvaljena za napredak ostvaren u političkom domenu, pri čemu je apostrofiran značaj usvajanja novog ustava i održavanja parlamentarnih izbora, u skladu s medjunarodnim standardima.
"U periodu koji je usledio neposredno posle izbora, medjutim - do formiranja nove vlade maja 2007. godine, ispoljene su oštre političke podele, što je dovelo do usporenja reformi", ocenjuje EK u izveštaju i dodaje da je nova vlada nastojala da ubrza proces reformi.
"Poboljšana je civilna kontrola vojske. Srbija je u ovom periodu igrala pozitivnu ulogu u poboljšanju regionalne saradnje", ocenila je EK, uz konstataciju da je "Srbija učestvovala u razgovorima o budućem statusu Kosova pod pokroviteljstvom specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za Kosovo" i da "nastavlja da to čini pod pokroviteljstvom medjunarodne trojke".
Srbija se našla na tapetu kritike EK zato što "sporo teče reforma pravosudja" i što "još nije usvojen nov pravni okvir". "Korupcija je široko rasprostranjena. Poštovanje ljudskih prava, uključujući prava žena i Roma, treba da bude bolje. Etnička napetost još postoji", navedeno je u izveštaju.
Istovremeno, EK je naglasila da Srbija mora da uhapsi i Hagu izruči sve preostale optuženike za ratne zločine da bi mogla da zvanično zaključi pregovore o stabilizaciji i pridruživanju.
"Srbija, takodje, treba da, u skladu s Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, ispolji konstruktivniji prilaz pitanju učešća Kosova u regionalnoj saradnji i drugim forumima", ocenjeno je u izveštaju EK.
U izveštaju je pohvaljen napredak Srbije u uspostavjlanju "funkcionalne tržišne ekonomije", ali se i ukazuje na "potrebu daljih reformskih napora koji treba da Srbiji omoguće da se na srednjoročnom planu uhvati u koštac s konkurentskim pritiskom i tržišnim snagama unutar Unije".
U odeljku posvećenom evropskim standardima, EK ističe da su pregovori o stabilizaciji i pridruživanju pokazali da "Srbija poseduje administrativan kapacitet, neophodan za napredak ka EU".
"Srbija je sasvim kadra da sprovede u delo budući Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju", zaključila je EK.
Što se srpske ekonomije tiše Evropska komisija ocenila je da su osnovi tržišne ekonomije u Srbiji održani od dolaska nove vlade, ali da postoje neslaganja različitih institucija.
"Konsenzus o osnovama tržišne ekonomije je zadržan, ali neslaganje izmedju različitih institucija raste kad je u pitanju stabilna fiskalna politika", navodi se u izveštaju Evropske komisije.
Komisija je dodala da je "fiskalna politika 'relaksirana' u drugoj polovini 2006. godine i početkom 2007". "Uprkos nekom napretku, preterani birokratski zahtevi i složeno zakonodavstvo i dalje ometaju tržište", dodaje Komisija, navodeći da je proces privatizacije državnih banaka "dobro napredovao i takmičarski duh izmedju banaka je uspostavljen na dobroj osnovi".
"Bankarski sektor je izložen relativno malom broju riskantnih aktivnosti. Taj sektor je profitabilan i uopšteno je dobar", navodi se u delu izveštaja koji se odnosi na ekonomiju u Srbiji.
Na Kosovu ugrožena ljudska prava
Na Kosovu je učinjeno malo napretka u unapredjenju i poštovanju ljudskih prava i tamošnja administacija nije uspela da obezbedi potpuno sprovodjenje standarda u toj oblasti, navodi se u izveštaju Evropske komisije o Kosovu.
U izveštaju komisija podseća da sa velikim vojnim prisustvom NATO i paralelnim strukturama kosovskih Srba, privremena administracija na Kosovu nema punu kontrolu nad teritorijom.
"Nedostatak rešenja konačnog statusa znači da neki evropski standardi još uvek ne mogu biti sprovedeni", podvlači se u izvestaju.
U kontekstu sprovodjenja propisa o ljudskim pravima, Komisija navodi da je znanje kosovskih advokata, sudija i tužilaca iz oblasti Evropske konvencije o ljudskim pravima i dalje ograničeno.
Takodje se navodi da još nije operativno telo kome mogu da se upute žalbe za kršenje ljudskih prava od strane medjunarodne administracije Unmika dok se organ koji razmatra žalbe o radu privremenih kosovskih institucija nije sastajao od 2004. godine.
U odnosu na gradjanska i politička prava, malo gradjana zna za postojanje mehanizama za podnošenje žalbi na kršenja tih prava, a Kosovska policijska služba ne obaveštava uvek gradjane o rezultatima takvih žalbi.
Navodi se da se i dalje 2.047 osoba vode nestalim i da je "potrebno učiniti više napora da se istraži i da se obuče istražni organi koji će se baviti pitanjem nestalih osoba".
Smatra sa da je opšti standard u zatvorima na Kosovu zadovoljavajući ali da ima nedostataka u bezbednosnom smislu, što se pokazalo bekstvom zatvorenika iz zatvora avgusta 2007. godine.
"Sveukupno može da se navede neki napredak u poboljšanju zatvorskog sistema na Kosovu", navodi se u izveštaju i dodaje da privremene institucije još nemaju punu nadležnost u tom sektoru.
Što se tiče slobode izražavanja navodi se da je Komisija za nezavisnost medija počela redovno da se sastaje i da usvaja propise kao i da je februara 2007. usvojen zakon o kleveti i uvredi kojim se dekriminalizuje vredjanje prema preporukama Saveta Evrope i OEBS-a.
Medjutim, navodi se da nije uskladjen krivični zakon sa novim zakonom i da i dalje postoji pritisak na medije, čime se "ozbiljno ograničava otvorena javna rasprava".
Navodi se da je napravljen neki napredak u institucionalnom okviru da se zaštiti sloboda izražavanja ali da ostaje "mala politička volja" da se ta sloboda podrži.
Konstatuje se da je civilni sektor slab i da tu nije napravljen nikakav pomak. Takodje se navodi da skoro uopšte nema saradnje izmedju etnički podeljenih nevladinih organizacija na Kosovu.
Iako je usvojen zakon o slobodi veroispovesti, on ne uspostavlja formalni dijalog izmedju verskih zajednica, dodaje se u izveštaju.
"Odnosi izmedju verskih zajednica, naročito izmedju muslimanske zajednice i Srpske pravoslavne crkve na Kosovu je i dalje nategnut.
Vandalizam i napadi na crkvena zdanja, uključujući i napade minobacačima, su i dalje problem. Nisu sprovedene profesionalne istrage u svim slučajevima", kaže se u izveštaju.
Uopšteno, kosovska skupština je napravila neki napredak u donošenju zakona, ali njeni administrativni i politički kapaciteti ostaju ograničeni, kaže se u izveštaju.
Dodaje se da većina članova skupštine iz redova kosovskih Srba nije preuzela funkcije i da se srpske političke partije nisu registrovale za izbore 17. novembra, posle poziva iz Beograda da ih bojkotuju.
Učinjen je napredak u učvršćivanju vlade, postavljene su osnovne poluge za efikasnu vladu, ali sada one treba da ojačaju i u potpunosti se sprovedu, navodi se u izveštaju Evropske komisije o Kosovu.
(Beta)
U izveštaju komisija podseća da sa velikim vojnim prisustvom NATO i paralelnim strukturama kosovskih Srba, privremena administracija na Kosovu nema punu kontrolu nad teritorijom.
"Nedostatak rešenja konačnog statusa znači da neki evropski standardi još uvek ne mogu biti sprovedeni", podvlači se u izvestaju.
U kontekstu sprovodjenja propisa o ljudskim pravima, Komisija navodi da je znanje kosovskih advokata, sudija i tužilaca iz oblasti Evropske konvencije o ljudskim pravima i dalje ograničeno.
Takodje se navodi da još nije operativno telo kome mogu da se upute žalbe za kršenje ljudskih prava od strane medjunarodne administracije Unmika dok se organ koji razmatra žalbe o radu privremenih kosovskih institucija nije sastajao od 2004. godine.
U odnosu na gradjanska i politička prava, malo gradjana zna za postojanje mehanizama za podnošenje žalbi na kršenja tih prava, a Kosovska policijska služba ne obaveštava uvek gradjane o rezultatima takvih žalbi.
Navodi se da se i dalje 2.047 osoba vode nestalim i da je "potrebno učiniti više napora da se istraži i da se obuče istražni organi koji će se baviti pitanjem nestalih osoba".
Smatra sa da je opšti standard u zatvorima na Kosovu zadovoljavajući ali da ima nedostataka u bezbednosnom smislu, što se pokazalo bekstvom zatvorenika iz zatvora avgusta 2007. godine.
"Sveukupno može da se navede neki napredak u poboljšanju zatvorskog sistema na Kosovu", navodi se u izveštaju i dodaje da privremene institucije još nemaju punu nadležnost u tom sektoru.
Što se tiče slobode izražavanja navodi se da je Komisija za nezavisnost medija počela redovno da se sastaje i da usvaja propise kao i da je februara 2007. usvojen zakon o kleveti i uvredi kojim se dekriminalizuje vredjanje prema preporukama Saveta Evrope i OEBS-a.
Medjutim, navodi se da nije uskladjen krivični zakon sa novim zakonom i da i dalje postoji pritisak na medije, čime se "ozbiljno ograničava otvorena javna rasprava".
Navodi se da je napravljen neki napredak u institucionalnom okviru da se zaštiti sloboda izražavanja ali da ostaje "mala politička volja" da se ta sloboda podrži.
Konstatuje se da je civilni sektor slab i da tu nije napravljen nikakav pomak. Takodje se navodi da skoro uopšte nema saradnje izmedju etnički podeljenih nevladinih organizacija na Kosovu.
Iako je usvojen zakon o slobodi veroispovesti, on ne uspostavlja formalni dijalog izmedju verskih zajednica, dodaje se u izveštaju.
"Odnosi izmedju verskih zajednica, naročito izmedju muslimanske zajednice i Srpske pravoslavne crkve na Kosovu je i dalje nategnut.
Vandalizam i napadi na crkvena zdanja, uključujući i napade minobacačima, su i dalje problem. Nisu sprovedene profesionalne istrage u svim slučajevima", kaže se u izveštaju.
Uopšteno, kosovska skupština je napravila neki napredak u donošenju zakona, ali njeni administrativni i politički kapaciteti ostaju ograničeni, kaže se u izveštaju.
Dodaje se da većina članova skupštine iz redova kosovskih Srba nije preuzela funkcije i da se srpske političke partije nisu registrovale za izbore 17. novembra, posle poziva iz Beograda da ih bojkotuju.
Učinjen je napredak u učvršćivanju vlade, postavljene su osnovne poluge za efikasnu vladu, ali sada one treba da ojačaju i u potpunosti se sprovedu, navodi se u izveštaju Evropske komisije o Kosovu.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
