Skupština Srbije završila je rad i u četvrtak u 10 sati nastavlja započetu raspravu o Predlogu zakona o Ustavnom sudu Srbije, koji je podnela Vlada Srbije. Poslanicima Skupštine Srbije predložena je lista od deset kandidata za sudije Ustavnog suda Srbije sa koje bi predsednik Republike trebalo da imenuje pet sudija. Skupština na sednici treba da razmatra Predlog zakona o Ustavnom sudu, kao i da izabere pet sudija sa liste Borisa Tadića i da utvrdi listu od deset kandidata sa koje petoro sudija imenuje Tadić.
Ukazujući na povrede Poslovnika, poslanici opozicije su skoro dva sata isticali da se za sudije Ustavnog suda biraju partijski kandidati, čime će ta insitucija postati partijska, navodeći da po zakonu sudije ne smeju da budu članovi političkih stranaka, već istaknuti pravnici.
U sastavljanju liste od 10 kandidata učestovale su sve poslaničke grupe, osim SRS-a i LDP-a.
Šefica poslaničke grupe Demokratske stranke Nada Kolundžija kazala je da su to zajednički kandidati poslaničkih grupa koje učestvovale u sastavljanju liste kandidata.
Ona je ukazala da postoji pravna praznina u Poslovniku o radu skupštine jer nije predvidjeno ko treba da bude formalni predlagač kandidata za sudije.
Prema njenoj oceni, na taj način se biraju "partijske sudije", ali se po istom principu biraju i, na primer, članovi Republičke izborne komisije.
Držeći se odredbe Ustava prema kojoj se medju sudije biraju "istaknuti pravnici", poslanik Demohrišćanske stranke Srbije na listi Liberalno demokratske partije Vladan Batić je zatražio da mu skupštinski Odbor za ustavna pitanja odgovori šta je to "istaknuti pravnik".
"Odgovorno tvrdim da medju predloženim kandidatima postoji eventualno jedan istaknuti pravnik", rekao je Batić i dodao da je neprimerena konstatacija Kolundžije da se izmedju partijskih kandidata biraju i članovi RIK-a.
"Normalno je da RIK bude izabran od stranačkih kandidata, ali je nenormalno da se sudije Ustavnog suda biraju izmedju partijskih kadrova", zaključio je Batić.
On je dodao da medju predloženim kandidatima ne vidi istaknute pravnike.
Ističući da radikali nisu učestvovali u predlaganju kandidata za sudije, poslanik te stranke Dragan Todorović je zamerio što pored predloženih imena, osim institucije u kojoj rade, nije navedena i biografija kandidata za sudije.
"Kad raspišem oglas za šofera ja ozbiljno pristupim tom poslu - gde je vozio, šta je vozio, da li je oženjen, imal li stan.... a vi za sudiju Ustavnog suda na jednom papiriću 10 imena. I sad treba da objasnim zašto SRS nije učestvovao u predlaganju. Nećemo da ovako dobijamo nijednu instituciju a ne sudije Ustavnog suda", naglasio je Todorović.
On je naveo da na konstituisanje Ustavnog suda trenutno čeka više od 1.000 predmeta i ukazao da vladajućoj koaliciji "nije cilj da dobije visoku stručnost već sudije koje će da rade po političkom diktatu a ne po sposobnosti i savesti".
Odbor Skupštine Srbije za ustavna pitanja zaključio je da predloženi kandidati za sudije Ustavnog suda Srbije ispunjavaju uslove da budu na listi parlamenta za sudije tog suda.
Predsednik skupštine Oliver Dulić rekao je na sednici da je u ranijim dogovorima sa šefovima poslaničkih grupa, s obzirom da postoji pravna praznina o tome ko parlamentu predlaže kandidate za sudije, on predložio listu kandidata za sudije Ustavnog suda Srbije.
Članovi odbora iz Srpske radikalne stranke i Socijalističke partije Srbije zamerili su što za neke kandidate nije navedeno koja ih je straka predložila.
Dulić je obrazložio da je to učionio sa namerom da "zaštiti te kandidate kako ne bi bili obeleženi stranačkom pripadnošću".
On je dodao da je na ranijim konsultacijama na tu temu i bilo dogovoreno da se kandidati za sudije predlože bez detalja o tome koja stranka stoji iza njihove kandidature.
Poslanicima radikala i socijalista odgovorio je šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije Miloš Aligrudić rekavši da je kandidate pored čijih imena nije navedeno ko ih je kandidovao predložila ta poslanička grupa.
Na listi kandidata parlamenta za članove Ustavnog suda su: Olivera Vučić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Vesna Ilić Prelić, državni sekretar Ministarstva prosvete, Katarina Andrić Manojlović, sudija Vrhovnog suda, Mihailo Rulić, sudija Vrhovnog suda Srbije, Dušan Čelić, saradnik Pravnog fakulteta Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, Agneš Kartag-Odri, vanredni profesro Pravnog fakulteta u Novom Sadu. Za kandidate su predloženi i: Zeinepa Kavrajić, sudija Okružnog suda u Novom pazaru, Dragan M. Stojanović, profesor Pravnog fakuleta u Nišu, Vladan Kutlešić, profesor na Fakultetu političkih nauka, i Jadranka Injac, sudija Vrhovnog suda.
Predsednik Srbije Boris Tadić dostavio je još 14. juna parlamentu listu od 10 kandidata, od kojih Skupština Srbije treba da izabere pet sudija Ustavnog suda.
Kandidati za sudije Ustavnog suda koje je Tadić predložio su: Nenad Trifunović, zamenik Okružnog javnog tužioca u Kosovskoj Mitrovici, Predrag Ćetković, pomoćnik direktora Direkcije za pravne i opšte poslove DDOR Novi Sad, Bogoljub Milosavljević, profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union, i Bosa Nenadić, sudija Ustavnog suda Republike Srbije.
Tadić je predložio da kandidati budu i: Milan Vlatković, viši savetnik u Ustavnom sudu Republike Srbije, Branka Ćurčija, sudija Ustavnog suda Republike Srbije, Radmila Vasić, profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog suda Srbije, Stanka Milanović, zamenik Republičkog javnog tužioca, i Marija Draškić, profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Još pet sudija Ustavnog suda biće izabrano u roku od 30 dana od prvog izbora Vrhovnog kasacionog suda, sa zajedničke liste Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.
Ustavni sud Srbije ne radi već godinu dana, odnosno od 10. oktobra 2006. godine kada je predsednik suda Slobodan Vučetić otišao u penziju.
Ministar pravde Srbije Dušan Petrović pozvao je poslanike Skupštine Srbije da glasaju za Predlog zakona o Ustavnom sudu jer se njime omogućava izbor sudija i stvaraju uslovi za pokretanje rada tog suda, koji je više od godinu dana u blokadi.
Petrović je novinarima, pre početka sednice, izjavio da vladin predlog donosi više novina u odnosu na zakone koji su do sada uredjivali rad Ustavnog suda, izmedju ostalog i organizaciju suda i izbor i prestanak funkcije sudija.
Petrović je rekao da će predloženi zakon onemogućiti da se ponovi sadašnja situacija, odnosno blokada rada Ustavnog suda. On je istakao da je jedna od najznačajnijih novina predloženog zakona propisivanje postupka po ustavnoj žalbi, čime se dodatno unapredjuju prava gradjana.
To je novo pravno sredstvo u skladu sa novim Ustavom u cilju zaštitite ljudskih i manjinskih prava i sloboda, a kada su povredjena ili uskraćena pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije, istakao je Petrović.
On je naveo da je predvidjeno da se žalba može podneti i kada nisu iscrpljena sva prethodna pravna sredstva, odnosno u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povredjeno pravo na sudjenje u razumnom roku.
Novina u zakonu je i postupak odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike, a predvidjeno je da sud odlučuje samo o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu Skupštine Srbije o pokretanju postupka, naveo je Petrović.
Predloženim zakonom predvidjeno je da sudija Ustavnog suda ne može da bude član političke stranke i da ne može da vrši ni jednu drugu javnu ili profesionalnu funkciju niti posao, izuzev profesure na pravnim fakultetima u Srbiji.
Ukazujući na povrede Poslovnika, poslanici opozicije su skoro dva sata isticali da se za sudije Ustavnog suda biraju partijski kandidati, čime će ta insitucija postati partijska, navodeći da po zakonu sudije ne smeju da budu članovi političkih stranaka, već istaknuti pravnici.
U sastavljanju liste od 10 kandidata učestovale su sve poslaničke grupe, osim SRS-a i LDP-a.
Šefica poslaničke grupe Demokratske stranke Nada Kolundžija kazala je da su to zajednički kandidati poslaničkih grupa koje učestvovale u sastavljanju liste kandidata.
Ona je ukazala da postoji pravna praznina u Poslovniku o radu skupštine jer nije predvidjeno ko treba da bude formalni predlagač kandidata za sudije.
Prema njenoj oceni, na taj način se biraju "partijske sudije", ali se po istom principu biraju i, na primer, članovi Republičke izborne komisije.
Držeći se odredbe Ustava prema kojoj se medju sudije biraju "istaknuti pravnici", poslanik Demohrišćanske stranke Srbije na listi Liberalno demokratske partije Vladan Batić je zatražio da mu skupštinski Odbor za ustavna pitanja odgovori šta je to "istaknuti pravnik".
"Odgovorno tvrdim da medju predloženim kandidatima postoji eventualno jedan istaknuti pravnik", rekao je Batić i dodao da je neprimerena konstatacija Kolundžije da se izmedju partijskih kandidata biraju i članovi RIK-a.
"Normalno je da RIK bude izabran od stranačkih kandidata, ali je nenormalno da se sudije Ustavnog suda biraju izmedju partijskih kadrova", zaključio je Batić.
On je dodao da medju predloženim kandidatima ne vidi istaknute pravnike.
Ističući da radikali nisu učestvovali u predlaganju kandidata za sudije, poslanik te stranke Dragan Todorović je zamerio što pored predloženih imena, osim institucije u kojoj rade, nije navedena i biografija kandidata za sudije.
"Kad raspišem oglas za šofera ja ozbiljno pristupim tom poslu - gde je vozio, šta je vozio, da li je oženjen, imal li stan.... a vi za sudiju Ustavnog suda na jednom papiriću 10 imena. I sad treba da objasnim zašto SRS nije učestvovao u predlaganju. Nećemo da ovako dobijamo nijednu instituciju a ne sudije Ustavnog suda", naglasio je Todorović.
On je naveo da na konstituisanje Ustavnog suda trenutno čeka više od 1.000 predmeta i ukazao da vladajućoj koaliciji "nije cilj da dobije visoku stručnost već sudije koje će da rade po političkom diktatu a ne po sposobnosti i savesti".
Odbor Skupštine Srbije za ustavna pitanja zaključio je da predloženi kandidati za sudije Ustavnog suda Srbije ispunjavaju uslove da budu na listi parlamenta za sudije tog suda.
Predsednik skupštine Oliver Dulić rekao je na sednici da je u ranijim dogovorima sa šefovima poslaničkih grupa, s obzirom da postoji pravna praznina o tome ko parlamentu predlaže kandidate za sudije, on predložio listu kandidata za sudije Ustavnog suda Srbije.
Članovi odbora iz Srpske radikalne stranke i Socijalističke partije Srbije zamerili su što za neke kandidate nije navedeno koja ih je straka predložila.
Dulić je obrazložio da je to učionio sa namerom da "zaštiti te kandidate kako ne bi bili obeleženi stranačkom pripadnošću".
On je dodao da je na ranijim konsultacijama na tu temu i bilo dogovoreno da se kandidati za sudije predlože bez detalja o tome koja stranka stoji iza njihove kandidature.
Poslanicima radikala i socijalista odgovorio je šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije Miloš Aligrudić rekavši da je kandidate pored čijih imena nije navedeno ko ih je kandidovao predložila ta poslanička grupa.
Na listi kandidata parlamenta za članove Ustavnog suda su: Olivera Vučić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Vesna Ilić Prelić, državni sekretar Ministarstva prosvete, Katarina Andrić Manojlović, sudija Vrhovnog suda, Mihailo Rulić, sudija Vrhovnog suda Srbije, Dušan Čelić, saradnik Pravnog fakulteta Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, Agneš Kartag-Odri, vanredni profesro Pravnog fakulteta u Novom Sadu. Za kandidate su predloženi i: Zeinepa Kavrajić, sudija Okružnog suda u Novom pazaru, Dragan M. Stojanović, profesor Pravnog fakuleta u Nišu, Vladan Kutlešić, profesor na Fakultetu političkih nauka, i Jadranka Injac, sudija Vrhovnog suda.
Predsednik Srbije Boris Tadić dostavio je još 14. juna parlamentu listu od 10 kandidata, od kojih Skupština Srbije treba da izabere pet sudija Ustavnog suda.
Kandidati za sudije Ustavnog suda koje je Tadić predložio su: Nenad Trifunović, zamenik Okružnog javnog tužioca u Kosovskoj Mitrovici, Predrag Ćetković, pomoćnik direktora Direkcije za pravne i opšte poslove DDOR Novi Sad, Bogoljub Milosavljević, profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union, i Bosa Nenadić, sudija Ustavnog suda Republike Srbije.
Tadić je predložio da kandidati budu i: Milan Vlatković, viši savetnik u Ustavnom sudu Republike Srbije, Branka Ćurčija, sudija Ustavnog suda Republike Srbije, Radmila Vasić, profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog suda Srbije, Stanka Milanović, zamenik Republičkog javnog tužioca, i Marija Draškić, profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Još pet sudija Ustavnog suda biće izabrano u roku od 30 dana od prvog izbora Vrhovnog kasacionog suda, sa zajedničke liste Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.
Ustavni sud Srbije ne radi već godinu dana, odnosno od 10. oktobra 2006. godine kada je predsednik suda Slobodan Vučetić otišao u penziju.
Ministar pravde Srbije Dušan Petrović pozvao je poslanike Skupštine Srbije da glasaju za Predlog zakona o Ustavnom sudu jer se njime omogućava izbor sudija i stvaraju uslovi za pokretanje rada tog suda, koji je više od godinu dana u blokadi.
Petrović je novinarima, pre početka sednice, izjavio da vladin predlog donosi više novina u odnosu na zakone koji su do sada uredjivali rad Ustavnog suda, izmedju ostalog i organizaciju suda i izbor i prestanak funkcije sudija.
Petrović je rekao da će predloženi zakon onemogućiti da se ponovi sadašnja situacija, odnosno blokada rada Ustavnog suda. On je istakao da je jedna od najznačajnijih novina predloženog zakona propisivanje postupka po ustavnoj žalbi, čime se dodatno unapredjuju prava gradjana.
To je novo pravno sredstvo u skladu sa novim Ustavom u cilju zaštitite ljudskih i manjinskih prava i sloboda, a kada su povredjena ili uskraćena pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije, istakao je Petrović.
On je naveo da je predvidjeno da se žalba može podneti i kada nisu iscrpljena sva prethodna pravna sredstva, odnosno u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povredjeno pravo na sudjenje u razumnom roku.
Novina u zakonu je i postupak odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike, a predvidjeno je da sud odlučuje samo o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu Skupštine Srbije o pokretanju postupka, naveo je Petrović.
Predloženim zakonom predvidjeno je da sudija Ustavnog suda ne može da bude član političke stranke i da ne može da vrši ni jednu drugu javnu ili profesionalnu funkciju niti posao, izuzev profesure na pravnim fakultetima u Srbiji.
Ratifikovani sporazumi o vizama i readmisiji
Skupština Srbije prethodno je ratifikovala sporazume sa Evropskom unijom o viznim olakšicama i o readmisiji, koji su potpisani 18. septembra 2007. godine u Briselu a trebalo bi da stupe na snagu 1. januara 2008. godine.
Za potvrdjivanje Sporazuma o viznim olakšicama glasale su sve poslaničke grupe, osim Srpske radikalne stranke (SRS), dok su protiv ratifikacije Sporazuma o readmisiji, pored radikala glasali poslanici Socijalističke partije Srbije (SPS), Saveza vojvodjanskih Madjara i Romske partije.
Ratifikacija tih sporazuma predstavlja značajan korak napred u približavanju Srbije EU i stavljanju Srbije na belu šengensku listu, odnosno put ka liberaliziji viznog režima.
Sporazum o viznim olakšicama odnosi se na odredjene kategorije gradjana i na pojednostavljivanje, smanjenje broja potrebnih dokumenata i ubrzanje procedure za dobijanje viza za zemlje EU. Cena vize biti fiksna i iznosiće 35 evra, a važiće i do pet godina.
Olakšice se odnose na poslovne ljude, advokate, lekare, arhitekte i druge pripadnike samostalnih profesija, novinare, naučnike, umetnike, sportiste, učenike i studente, profesionalne vozače, državne službenike, kao i predstavnike verskih i nevladinih organizacija.
Sporazumom će biti obuhvaćeni i gradjani koji u zemlje EU putuju zbog lečenja, radi posete vojnim i civilnim grobljima, prisustvuju sahranama ili posećuju rodjake, kao i za turistička putovanja ako se realizuju posredstvom priznatih turističkih agencija.
Sporazumom o readmisiji uredjuje se vraćanje i prihvatanje državljana Srbije, državljana trećih zemalja i lica bez državljanstva koji su u zemlje EU ušli preko Srbije i koji u njima nezakonito borave.
Potvrdjivanjem Sporazuma o readmisiji Srbija je iskazala spremnost i otvorenost da sa svim zainteresovanim zemljama zaključi takve sporazume, kao i spremnost za punu saradnju sa EU na planu organizovanog, recipročnog i insitucionalnog vraćanja lica koja nelegalno borave u zemljama EU.
Sporazum definiše postupak readmisije, proces vraćanja uz poštovanje najviših evropskih standarda, rokove, troškove i zaštitne instrumente za Srbiju.
Skupština je ratifikovala i Sporazum o vraćanju i prihvatanju lica u neregularnoj situaciji koji je Savet ministara Srbije i Crne Gore u martu 2006. godine potpisao sa Francuskom.
Predsednik skupštine Oliver Dulić izjavio je da očekuje da će u četvrtak biti održana sednica Odbora za trgovinu na kojoj će se raspravljati o zahtevima Liberalno- demokratske partije da se ispita poslovanje kompanije Delta.
"Na sednicu treba pozvati osobe koje navode da im je prećeno, i poslanici moraju čuti ko se usudio da preti državnim telima" rekao je on, i dodao da će sednica biti odvojena, kako ne bi kočila druge teme na dnevnom redu.
"Ako je reč o diskriminaciji, pretnji ili pojavi straha, skupština treba da bude mesto na kom se o tome razgovara, jer Srbija ne sme da bude društvo u kom se nekom prete ili plaši", zaključio je Dulić.
LDP je tražila zaštitu za predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije Vericu Barać nakon javnih prozivki od strane kompanije Delta Miroslava Miškovića.
Savet za korupciju smatra da Delta drži monopol.
(MONDO/agencije)
Za potvrdjivanje Sporazuma o viznim olakšicama glasale su sve poslaničke grupe, osim Srpske radikalne stranke (SRS), dok su protiv ratifikacije Sporazuma o readmisiji, pored radikala glasali poslanici Socijalističke partije Srbije (SPS), Saveza vojvodjanskih Madjara i Romske partije.
Ratifikacija tih sporazuma predstavlja značajan korak napred u približavanju Srbije EU i stavljanju Srbije na belu šengensku listu, odnosno put ka liberaliziji viznog režima.
Sporazum o viznim olakšicama odnosi se na odredjene kategorije gradjana i na pojednostavljivanje, smanjenje broja potrebnih dokumenata i ubrzanje procedure za dobijanje viza za zemlje EU. Cena vize biti fiksna i iznosiće 35 evra, a važiće i do pet godina.
Olakšice se odnose na poslovne ljude, advokate, lekare, arhitekte i druge pripadnike samostalnih profesija, novinare, naučnike, umetnike, sportiste, učenike i studente, profesionalne vozače, državne službenike, kao i predstavnike verskih i nevladinih organizacija.
Sporazumom će biti obuhvaćeni i gradjani koji u zemlje EU putuju zbog lečenja, radi posete vojnim i civilnim grobljima, prisustvuju sahranama ili posećuju rodjake, kao i za turistička putovanja ako se realizuju posredstvom priznatih turističkih agencija.
Sporazumom o readmisiji uredjuje se vraćanje i prihvatanje državljana Srbije, državljana trećih zemalja i lica bez državljanstva koji su u zemlje EU ušli preko Srbije i koji u njima nezakonito borave.
Potvrdjivanjem Sporazuma o readmisiji Srbija je iskazala spremnost i otvorenost da sa svim zainteresovanim zemljama zaključi takve sporazume, kao i spremnost za punu saradnju sa EU na planu organizovanog, recipročnog i insitucionalnog vraćanja lica koja nelegalno borave u zemljama EU.
Sporazum definiše postupak readmisije, proces vraćanja uz poštovanje najviših evropskih standarda, rokove, troškove i zaštitne instrumente za Srbiju.
Skupština je ratifikovala i Sporazum o vraćanju i prihvatanju lica u neregularnoj situaciji koji je Savet ministara Srbije i Crne Gore u martu 2006. godine potpisao sa Francuskom.
Predsednik skupštine Oliver Dulić izjavio je da očekuje da će u četvrtak biti održana sednica Odbora za trgovinu na kojoj će se raspravljati o zahtevima Liberalno- demokratske partije da se ispita poslovanje kompanije Delta.
"Na sednicu treba pozvati osobe koje navode da im je prećeno, i poslanici moraju čuti ko se usudio da preti državnim telima" rekao je on, i dodao da će sednica biti odvojena, kako ne bi kočila druge teme na dnevnom redu.
"Ako je reč o diskriminaciji, pretnji ili pojavi straha, skupština treba da bude mesto na kom se o tome razgovara, jer Srbija ne sme da bude društvo u kom se nekom prete ili plaši", zaključio je Dulić.
LDP je tražila zaštitu za predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije Vericu Barać nakon javnih prozivki od strane kompanije Delta Miroslava Miškovića.
Savet za korupciju smatra da Delta drži monopol.
(MONDO/agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.