Savezna kancelarka Angela Merkel putuje u SAD gde će sa predsednikom Džordžom Bušom razgovarati o kriznim žarištima u svetu, izmedju ostalog i o Kosovu.
Poseta se odvija u privatnom okviru. Angela Merkel i Buš sastaće se na ranču američkog predsednika u Krofordu u Teksasu. Zajednička konferencija za novinare biće održana u subotu.
Prema navodima vladinih krugova u Berlinu, pored razgovora o Iranu i Avganistanu, predvidjena je i "produbljena razmena mišljenja" o Kosovu.
Deo komentatora najavljuje da susret Merkel-Buš treba da donese razjašnjenje pitanja da li će biti moguće jedinstvo SAD i Nemačke, odnosno Evropske unije, u slučaju priznanja eventualne jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
Kako je u četvrtak izvestio list "Zidojče cajtung" (Sueddeutsche Zeitung), kancelarka Merkel "ima zadatak da uveri Buša da se pridržava vremenskog plana koji su napravili Evropljani i omogući bezbolan put Kosova u nezavisnost".
"Taj vremenski plan znači da se do poslednjeg minuta računa na posredničku misiju ambasadora Volfganga Išingera. Ako se stavovi Srba i Albanaca do tada ne približe, moglo bi da dodje do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Ali, čak i tada je za Evropljane važno pod kojim uslovima se to odvija", piše "Zidojče cajtung".
List navodi da bi "EU mogla da konstatuje da su pretpostavke za nezavisnost ispunjene, ukoliko bi Albanci garantovali verska i manjinska prava i prihvatili sadržaj plana Martija Ahtisarija".
"Nagli potezi Vašingtona, koje je više puta najavljivao zamenik državnog sekretara Nikolas Barns, doveli bi do rascepa EU. Buš, koji redovno sa kancelarkom Merkel razgovara na video-konferencijama, više puta je rekao da će, kada je reč o Kosovu, da sledi Evropljane. To znači: mi imamo dovoljno problema, Kosovo je na vašem kontinentu", protumačio je nemački list.
Poseta se odvija u privatnom okviru. Angela Merkel i Buš sastaće se na ranču američkog predsednika u Krofordu u Teksasu. Zajednička konferencija za novinare biće održana u subotu.
Prema navodima vladinih krugova u Berlinu, pored razgovora o Iranu i Avganistanu, predvidjena je i "produbljena razmena mišljenja" o Kosovu.
Deo komentatora najavljuje da susret Merkel-Buš treba da donese razjašnjenje pitanja da li će biti moguće jedinstvo SAD i Nemačke, odnosno Evropske unije, u slučaju priznanja eventualne jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
Kako je u četvrtak izvestio list "Zidojče cajtung" (Sueddeutsche Zeitung), kancelarka Merkel "ima zadatak da uveri Buša da se pridržava vremenskog plana koji su napravili Evropljani i omogući bezbolan put Kosova u nezavisnost".
"Taj vremenski plan znači da se do poslednjeg minuta računa na posredničku misiju ambasadora Volfganga Išingera. Ako se stavovi Srba i Albanaca do tada ne približe, moglo bi da dodje do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Ali, čak i tada je za Evropljane važno pod kojim uslovima se to odvija", piše "Zidojče cajtung".
List navodi da bi "EU mogla da konstatuje da su pretpostavke za nezavisnost ispunjene, ukoliko bi Albanci garantovali verska i manjinska prava i prihvatili sadržaj plana Martija Ahtisarija".
"Nagli potezi Vašingtona, koje je više puta najavljivao zamenik državnog sekretara Nikolas Barns, doveli bi do rascepa EU. Buš, koji redovno sa kancelarkom Merkel razgovara na video-konferencijama, više puta je rekao da će, kada je reč o Kosovu, da sledi Evropljane. To znači: mi imamo dovoljno problema, Kosovo je na vašem kontinentu", protumačio je nemački list.
Za Misiju EU na Kosovu odobrenje Saveta bezbednosti
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica i šef diplomatije Vuk Jeremić istakli su u odvojenim izjavama da pitanje dolaska Misije EU na Kosovo može biti rešeno samo na osnovu nove Rezolucije Saveta bezbednosti UN.
Koštunica je istakao da bi takva rezolucija UN morala da bude rezultat dogovora Beograda i Prištine o budućem uredjenju Pokrajine.
Stav Srbije po pitanju dolaska Misije EU formulisan je još u julu, kada su SAD predložile Savetu bezbednosti UN takozvanu minimalističku rezoluciju, koja je predvidjala da saglasno Ahtisarijevom planu Misija EU zameni UNMIK, podsetili su u Kabinetu srpskog premijera. Savet bezbednosti odbacio je tu minimalističku rezoluciju.
Naš stav je i tada i danas ostao isti, a to je da nova Rezolucija SB mora da proizadje iz postignut dogovora Beograda i predstavnika kosovskih Albanaca, što znači da mora jasno da potvrdi poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i da utvrdi suštinsku autonomiju za albansku manjinu na Kosovu, rečeno je u Kabinetu predsednika vlade.
Vuk Jeremić izjavio je da bi za dolazak Misije EU na Kosovo bila potrebna odluka, odnosno nova rezolucija Saveta bezbednosti UN, jer je "ovo delikatan momenat u kosovskom procesu i moramo da budemo veoma pažljivi u preduzimanju bilo kakvih koraka". "Važno je da sve što činimo ima jasan legitimitet, a to je moguće samo kroz postizanje konsenzusa i njegovu potvrdu u Savetu bezbednosti", rekao je Jeremić na konferenciji za novinare povodom završetka predsedavanja Srbije Komitetom ministara Saveta Evrope.
Na pitanje da li bi Srbija pristala da Misiju UN na Kosovu zameni Misija EU, za čije je popunjavanje raspisan i javni konkurs, Jeremić je podsetio da je stanje u pokrajini regulisano rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. "Ukoliko želimo da promenimo bilo koji institucionalni oblik, način uprave ili bezbednosne parametre to moramo učiniti na način koji niko ni danas sutra neće dovoditi u pitanje", rekao je Jeremić, napominjući da je jedini način za to da se o tom pitanju eksplicitno izjasni Savet bezbednosti UN.
Šef srpske diplomatije kazao je da Srbija koristila svaku priliku tokom šestomesečnog predsedavanja Komitetom ministara Saveta Evrope, izmedju ostalog, i da ukaže da pitanje budućeg statusa Kosova treba rešavati u skladu sa evropskim vrednostima koje zastupa ova organizacija.
"Kada kažemo da rešenje za budući status Kosova mora biti prihvatljivo i za Beograd i za Prištinu i za medjunarodnu zajednicu, onda se zalažemo i za evropske vrednosti", rekao je on, podsećajući da se odluke u Savetu Evrope donose konsenzusom. Jeremić je u svakom obraćanju u svojstvu predsedavajućeg Komitetom ministara deo izlaganja posvećivao i Kosovu, uz jasnu ogradu da u tom trenutku istupa kao šef diplomatije Srbije.
Jeremić je, u izjavi u izjavi dnevniku ''Velt'' iz Berlina, prethodno rekao da se stiče utisak da se Evropa plaši nasilja kosovskih Albanaca koje bi moglo da usledi u slučaju da ne budu zadovoljni budućim statusom. ''Zato pristati (na kršenje medjunarodnog prava), to se nikako ne može uklopiti u evropske vrednosti. U drugim delovima sveta se situacija kada neka grupa želi da svoj cilj ostvari nasiljem, naziva terorizmom'', rekao je šef srpske diplomatije.
(agencije/MONDO)
Koštunica je istakao da bi takva rezolucija UN morala da bude rezultat dogovora Beograda i Prištine o budućem uredjenju Pokrajine.
Stav Srbije po pitanju dolaska Misije EU formulisan je još u julu, kada su SAD predložile Savetu bezbednosti UN takozvanu minimalističku rezoluciju, koja je predvidjala da saglasno Ahtisarijevom planu Misija EU zameni UNMIK, podsetili su u Kabinetu srpskog premijera. Savet bezbednosti odbacio je tu minimalističku rezoluciju.
Naš stav je i tada i danas ostao isti, a to je da nova Rezolucija SB mora da proizadje iz postignut dogovora Beograda i predstavnika kosovskih Albanaca, što znači da mora jasno da potvrdi poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i da utvrdi suštinsku autonomiju za albansku manjinu na Kosovu, rečeno je u Kabinetu predsednika vlade.
Vuk Jeremić izjavio je da bi za dolazak Misije EU na Kosovo bila potrebna odluka, odnosno nova rezolucija Saveta bezbednosti UN, jer je "ovo delikatan momenat u kosovskom procesu i moramo da budemo veoma pažljivi u preduzimanju bilo kakvih koraka". "Važno je da sve što činimo ima jasan legitimitet, a to je moguće samo kroz postizanje konsenzusa i njegovu potvrdu u Savetu bezbednosti", rekao je Jeremić na konferenciji za novinare povodom završetka predsedavanja Srbije Komitetom ministara Saveta Evrope.
Na pitanje da li bi Srbija pristala da Misiju UN na Kosovu zameni Misija EU, za čije je popunjavanje raspisan i javni konkurs, Jeremić je podsetio da je stanje u pokrajini regulisano rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. "Ukoliko želimo da promenimo bilo koji institucionalni oblik, način uprave ili bezbednosne parametre to moramo učiniti na način koji niko ni danas sutra neće dovoditi u pitanje", rekao je Jeremić, napominjući da je jedini način za to da se o tom pitanju eksplicitno izjasni Savet bezbednosti UN.
Šef srpske diplomatije kazao je da Srbija koristila svaku priliku tokom šestomesečnog predsedavanja Komitetom ministara Saveta Evrope, izmedju ostalog, i da ukaže da pitanje budućeg statusa Kosova treba rešavati u skladu sa evropskim vrednostima koje zastupa ova organizacija.
"Kada kažemo da rešenje za budući status Kosova mora biti prihvatljivo i za Beograd i za Prištinu i za medjunarodnu zajednicu, onda se zalažemo i za evropske vrednosti", rekao je on, podsećajući da se odluke u Savetu Evrope donose konsenzusom. Jeremić je u svakom obraćanju u svojstvu predsedavajućeg Komitetom ministara deo izlaganja posvećivao i Kosovu, uz jasnu ogradu da u tom trenutku istupa kao šef diplomatije Srbije.
Jeremić je, u izjavi u izjavi dnevniku ''Velt'' iz Berlina, prethodno rekao da se stiče utisak da se Evropa plaši nasilja kosovskih Albanaca koje bi moglo da usledi u slučaju da ne budu zadovoljni budućim statusom. ''Zato pristati (na kršenje medjunarodnog prava), to se nikako ne može uklopiti u evropske vrednosti. U drugim delovima sveta se situacija kada neka grupa želi da svoj cilj ostvari nasiljem, naziva terorizmom'', rekao je šef srpske diplomatije.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
