Ministar spoljnih poslova SCG Vuk Drašković izjavio je da EU i SAD podržavaju evropsku budućnost Srbije, ali gube strpljenje zbog neispunjavanja "haške obaveze i zbog narastajuće plime radikalizma" u zemlji.
U intervjuu agenciji Beta, Drašković je rekao i da "narod treba da zna istinu o Kosovu", kao i da će Kosovo, bez obzira na konačan status, imati samostalan pristup pojedinim medjunarodnim organizacijama, i da je "uloga medija i intelektualne elite da narodu saopštava istinu".
Posle hapšenja generala Ante Gotovine, koga je haški sud optužio za ratne zločine, Drašković je rekao da su Hrvatskoj "širom otvorena vrata u NATO i EU" dok se SCG "nažalost udaljava od Evrope".
"Nije isključeno da Hrvatska stigne u Brisel zajedno sa Rumunijom i Bugarskom već 2007. ili 2008. na čemu im čestitam", rekao je Drašković.
On je izrazio žaljenje što se SCG "nažalost udaljava od Evrope ali i da to ne čudi", s obzirom da haške optuženike treba da pronađu i uhapse "nereformisane Miloševićeve službe bezbednosti" i da su "u usponu snage prošlosti, sukoba i izolacije".
"Kako da se izborimo za naše stavove o Kosovu i Metohiji kada ovde one iste snage koje su skrivile nesreću i uvele nas u rat sa NATO paktom, posle čega je Kosovo potpalo pod medjunarodni protektorat, sada vode glavnu reč u određivanju patriotskih obaveza i davanju domaćih zadataka pregovaračkom timu", rekao je Drašković.
Drašković je rekao da i Brisel i Vašington "sada još podržavaju evropsku budućnost Srbije, ali gube strpljenje zbog neispunjavanja "haške obaveze i zbog narastajuće plime radikalizma" u zemlji.
"Od nas zavisi šta će biti sa nama. U Briselu su razočarani sukobima unutar proevropskih snaga u Srbiji. Ti sukobi su neobjašnjivi, mizerni i od njih imamo samo štete, a koriste jedino rastu onih snaga koje su vladale do 5. oktobra 2000. i koje se od svih u ovoj zemlji reklamiraju kao sigurni budući izborni pobednici", rekao je.
Na pitanje kakva su očekivanja od izveštaja glavne Haške tužiteljke Karle del Ponte Savetu bezbednosti UN budući da od aprila niko od optuženih nije prebačen u Hag, Drašković je rekao da na pitanja o haškim beguncima "treba da odgovaraju ministar policije Srbije, ministar vojni, šef BIA, šefovi vojnih obaveštajnih službi".
"Ništa se tu nije promenilo, oni su spremni, nego mi nismo. Cela država i nacija su sada taoci dva-tri čoveka, zapravo taoci tih političkih snaga koje su 'ante portas'", rekao je.ž i istakao da je haška obaveza glavna prepreka i za pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU.
"Kada je Solana ovde bio pre neki dan rekao je duhovito da želi da razgovara o tri buduća statusa - Kosova, državne zajednice i našeg pregovaranja sa EU o stabilizaciji i pridruživanju", rekao je šef diplomatije.
O mogućnosti liberalizacije viznog režima sa zemljama EU Drašklović je rekao da SCG može očekivati finansijsku pomoć da što pre ispuni uslove za belu šengensku listu, a pre toga "da nam malo progledaju kroz prste uvodeći jedan relaksirani sitem izdavanja viza".
"Mi ne možemo dobiti status 'belog šengena' bez integrisanog upravljanja državnom granicom, a to znači civilnu kontrolu granice, evropeizaciju graničnih prelaza koji će biti povezani među sobom i svi skupa sa sistemom EU, kao i biometrijski pasoš", rekao je.
U intervjuu agenciji Beta, Drašković je rekao i da "narod treba da zna istinu o Kosovu", kao i da će Kosovo, bez obzira na konačan status, imati samostalan pristup pojedinim medjunarodnim organizacijama, i da je "uloga medija i intelektualne elite da narodu saopštava istinu".
Posle hapšenja generala Ante Gotovine, koga je haški sud optužio za ratne zločine, Drašković je rekao da su Hrvatskoj "širom otvorena vrata u NATO i EU" dok se SCG "nažalost udaljava od Evrope".
"Nije isključeno da Hrvatska stigne u Brisel zajedno sa Rumunijom i Bugarskom već 2007. ili 2008. na čemu im čestitam", rekao je Drašković.
On je izrazio žaljenje što se SCG "nažalost udaljava od Evrope ali i da to ne čudi", s obzirom da haške optuženike treba da pronađu i uhapse "nereformisane Miloševićeve službe bezbednosti" i da su "u usponu snage prošlosti, sukoba i izolacije".
"Kako da se izborimo za naše stavove o Kosovu i Metohiji kada ovde one iste snage koje su skrivile nesreću i uvele nas u rat sa NATO paktom, posle čega je Kosovo potpalo pod medjunarodni protektorat, sada vode glavnu reč u određivanju patriotskih obaveza i davanju domaćih zadataka pregovaračkom timu", rekao je Drašković.
Drašković je rekao da i Brisel i Vašington "sada još podržavaju evropsku budućnost Srbije, ali gube strpljenje zbog neispunjavanja "haške obaveze i zbog narastajuće plime radikalizma" u zemlji.
"Od nas zavisi šta će biti sa nama. U Briselu su razočarani sukobima unutar proevropskih snaga u Srbiji. Ti sukobi su neobjašnjivi, mizerni i od njih imamo samo štete, a koriste jedino rastu onih snaga koje su vladale do 5. oktobra 2000. i koje se od svih u ovoj zemlji reklamiraju kao sigurni budući izborni pobednici", rekao je.
Na pitanje kakva su očekivanja od izveštaja glavne Haške tužiteljke Karle del Ponte Savetu bezbednosti UN budući da od aprila niko od optuženih nije prebačen u Hag, Drašković je rekao da na pitanja o haškim beguncima "treba da odgovaraju ministar policije Srbije, ministar vojni, šef BIA, šefovi vojnih obaveštajnih službi".
"Ništa se tu nije promenilo, oni su spremni, nego mi nismo. Cela država i nacija su sada taoci dva-tri čoveka, zapravo taoci tih političkih snaga koje su 'ante portas'", rekao je.ž i istakao da je haška obaveza glavna prepreka i za pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU.
"Kada je Solana ovde bio pre neki dan rekao je duhovito da želi da razgovara o tri buduća statusa - Kosova, državne zajednice i našeg pregovaranja sa EU o stabilizaciji i pridruživanju", rekao je šef diplomatije.
O mogućnosti liberalizacije viznog režima sa zemljama EU Drašklović je rekao da SCG može očekivati finansijsku pomoć da što pre ispuni uslove za belu šengensku listu, a pre toga "da nam malo progledaju kroz prste uvodeći jedan relaksirani sitem izdavanja viza".
"Mi ne možemo dobiti status 'belog šengena' bez integrisanog upravljanja državnom granicom, a to znači civilnu kontrolu granice, evropeizaciju graničnih prelaza koji će biti povezani među sobom i svi skupa sa sistemom EU, kao i biometrijski pasoš", rekao je.
"Narod treba da zna istinu o Kosovu"
Drašković je rekao i da vlasti treba da budu otvorene sa gradjanima o pregovorima o statusu Kosova, istakavši da je Srbija spremna na kompromise, ali do odredjene granice.
Kada bi se sada zakazali direktni pregovori između Beograda i Prištine, trajali bi jedan dan i to bi bio krah. Zato je dobra strategija Martija Ahtisarija po kojoj će se krenuti od realnog života, korak po korak, uz usluge šatl diplomatije, izjavio je Drašković.
Drašković je rekao da će Kosovo, bez obzira na konačan status, imati samostalan pristup pojedinim medjunarodnim organizacijama, i da je "uloga medija i intelektualne elite da narodu saopštava istinu".
"Manje ćemo se očarati i razočarati posle ishoda pregovora o statusu Kosova", rekao je.
Drašković je naveo da će u pregovorima o budućnosti Kosova jedna od centralnih tema, pored statusa, biti ekonomski aspekt, a da će glavno "polje bitke" biti granica Srbije sa Albanijom i Makedonijom.
Zamoljen da kratko predoči zajednički stav SCG u predstojećim pregovorima o Kosovu, Drašković je rekao da je Srbija maksimalno spremna na kompromis, ali da je donja granica ispod koje ne može da se ide, očuvanje državnih granica sa Albanijom i Makedonijom.
"Srbija je maksimalno spremna za kompromis, ali do granice da se ne može menjati ime naših državnih granica sa Albanijom i Makedonijom. Drugim rečima, nema stolice za Kosovo u UN i u drugim medjunarodnim organizacijama koje simbolizuju državni medjunarodni suverenitet.
Ispod toga ne može da se ide", rekao je on.
"Naš pregovarački tim će saopštiti čega je sve država Srbija vlasnik na Kosovu, čega je sve srpska crkva danas vlasnik ili čega je bila vlasnik crkva ili pojedinci kojima je imovina nasilno oduzeta posle 1945. godine, kako bi se mogao doneti zakon o restituciji", rekao je Drašković, dodajući da je potrebno da se predoči i lista svih ulaganja Srbije u Kosovo od oslobodjenja Kosova 1912. godine pa do danas.
Na pitanje da li su tu uključeni i dugovi, Drašković je odgovorio da "Srbija i sada plaća dugove Kosova što je i logično jer je formalno pravno Kosovo u sastavu Srbije ".
Na opasku da na Kosovu živi 90 odsto Albanaca, Drašković je odgovorio da i na Olandskim ostrvima živi 90 odsto Šveđana, a ona su, iako teritorijalno bliže Švedskoj, u sastavu Finske."Neobične situacije zahtevaju i neobična rešenja. Situcija na Kosovu je neobična, nesvakidašnja i ona traži i neobična rešenja", rekao je Drašković.
(Beta)
Kada bi se sada zakazali direktni pregovori između Beograda i Prištine, trajali bi jedan dan i to bi bio krah. Zato je dobra strategija Martija Ahtisarija po kojoj će se krenuti od realnog života, korak po korak, uz usluge šatl diplomatije, izjavio je Drašković.
Drašković je rekao da će Kosovo, bez obzira na konačan status, imati samostalan pristup pojedinim medjunarodnim organizacijama, i da je "uloga medija i intelektualne elite da narodu saopštava istinu".
"Manje ćemo se očarati i razočarati posle ishoda pregovora o statusu Kosova", rekao je.
Drašković je naveo da će u pregovorima o budućnosti Kosova jedna od centralnih tema, pored statusa, biti ekonomski aspekt, a da će glavno "polje bitke" biti granica Srbije sa Albanijom i Makedonijom.
Zamoljen da kratko predoči zajednički stav SCG u predstojećim pregovorima o Kosovu, Drašković je rekao da je Srbija maksimalno spremna na kompromis, ali da je donja granica ispod koje ne može da se ide, očuvanje državnih granica sa Albanijom i Makedonijom.
"Srbija je maksimalno spremna za kompromis, ali do granice da se ne može menjati ime naših državnih granica sa Albanijom i Makedonijom. Drugim rečima, nema stolice za Kosovo u UN i u drugim medjunarodnim organizacijama koje simbolizuju državni medjunarodni suverenitet.
Ispod toga ne može da se ide", rekao je on.
"Naš pregovarački tim će saopštiti čega je sve država Srbija vlasnik na Kosovu, čega je sve srpska crkva danas vlasnik ili čega je bila vlasnik crkva ili pojedinci kojima je imovina nasilno oduzeta posle 1945. godine, kako bi se mogao doneti zakon o restituciji", rekao je Drašković, dodajući da je potrebno da se predoči i lista svih ulaganja Srbije u Kosovo od oslobodjenja Kosova 1912. godine pa do danas.
Na pitanje da li su tu uključeni i dugovi, Drašković je odgovorio da "Srbija i sada plaća dugove Kosova što je i logično jer je formalno pravno Kosovo u sastavu Srbije ".
Na opasku da na Kosovu živi 90 odsto Albanaca, Drašković je odgovorio da i na Olandskim ostrvima živi 90 odsto Šveđana, a ona su, iako teritorijalno bliže Švedskoj, u sastavu Finske."Neobične situacije zahtevaju i neobična rešenja. Situcija na Kosovu je neobična, nesvakidašnja i ona traži i neobična rešenja", rekao je Drašković.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
