Sudsko veće Haškog tribunala odbilo je zahtev Slobodana Miloševića da obaveže britanskog premijera Tonija Blera i bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera da se kao svedoci pojave na sudjenju.
"Sudsko veće je razmotrilo zahtev Miloševićevih sudski postavljenih branilaca i zaključilo da izdavanje obavezujućih naloga ne bi bilo opravdano ni u slučaju Blera, ni za Šredera", piše u saopštenju Tribunala.
Svedočenje Blera i Šredera je, prema Kejovom podnesku, bilo potrebno zato što oni "poseduju neke informacije neophodne za razjašnjavanje konkretnih pitanja relevantnih" za optužnicu protiv Miloševića za zločine na Kosovu.
Protiveći se zahtevu za svedočenje Blera i Šredera, vlade Velike Britanije i Nemačke su, prema saopštenju Tribunala, naznačile da njihovi iskazi ne bi imali legitimnu pravosudnu svrhu.
Uz to, Bler i Šreder uživaju i imunitet od obavezujućih naloga za svedočenje, predočili su zvanični London i Berlin.
Sudsko veće Patrika Robinsona podvuklo je da se, budući da je ocenilo da je Miloševićev zahtev manjkav u suštini, nije bavilo pitanjem "da li bi status eventualnih svedoka kao visokih državnih zvaničnika njima garantovao imunitet od naloga da obavezno svedoče pred Tribunalom".
Milošević je više puta u sudnici zatražio da sudije izdaju obavezujuće naloge (subpoena) i za svedočenja bivšeg američkog predsednika Bila Klintona i nekadašnjeg komandanta NATO Veslija Klarka. Veće ga je upućivalo da pokuša da obezbedi da Klinton i Klark dobrovoljno dodju pred Tribunal i da, ako oni odbiju, podnese pismeni zahtev za obavezujući nalog.
Sudski postavljeni branilac Kej nekoliko puta je veće obavestio da vodi prepisku sa Ambasadom SAD u Hagu o tom pitanju. Nije, medjutim, poznato da li je veću podneo zahtev da obaveže Klintona i Blera na svedočenje, zato što se ti zahtevi vode kao poverljivi.
"Sudsko veće je razmotrilo zahtev Miloševićevih sudski postavljenih branilaca i zaključilo da izdavanje obavezujućih naloga ne bi bilo opravdano ni u slučaju Blera, ni za Šredera", piše u saopštenju Tribunala.
Svedočenje Blera i Šredera je, prema Kejovom podnesku, bilo potrebno zato što oni "poseduju neke informacije neophodne za razjašnjavanje konkretnih pitanja relevantnih" za optužnicu protiv Miloševića za zločine na Kosovu.
Protiveći se zahtevu za svedočenje Blera i Šredera, vlade Velike Britanije i Nemačke su, prema saopštenju Tribunala, naznačile da njihovi iskazi ne bi imali legitimnu pravosudnu svrhu.
Uz to, Bler i Šreder uživaju i imunitet od obavezujućih naloga za svedočenje, predočili su zvanični London i Berlin.
Sudsko veće Patrika Robinsona podvuklo je da se, budući da je ocenilo da je Miloševićev zahtev manjkav u suštini, nije bavilo pitanjem "da li bi status eventualnih svedoka kao visokih državnih zvaničnika njima garantovao imunitet od naloga da obavezno svedoče pred Tribunalom".
Milošević je više puta u sudnici zatražio da sudije izdaju obavezujuće naloge (subpoena) i za svedočenja bivšeg američkog predsednika Bila Klintona i nekadašnjeg komandanta NATO Veslija Klarka. Veće ga je upućivalo da pokuša da obezbedi da Klinton i Klark dobrovoljno dodju pred Tribunal i da, ako oni odbiju, podnese pismeni zahtev za obavezujući nalog.
Sudski postavljeni branilac Kej nekoliko puta je veće obavestio da vodi prepisku sa Ambasadom SAD u Hagu o tom pitanju. Nije, medjutim, poznato da li je veću podneo zahtev da obaveže Klintona i Blera na svedočenje, zato što se ti zahtevi vode kao poverljivi.
Duma za obustavljanje sudjenja Miloševiću
Istovremeno, Državna duma Rusije apelovala je da se privremeno obustavi sudjenje bivšem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću, zbog pogoršanja njegovog zdravlja.
Duma je usvojila izjavu u kojoj je izražena ozbiljna zabrinutost zbog odugovlačenja procesa protiv Miloševića pred Haškim tribunalom i ocenjeno da Milošević treba da dobije mogućnost temeljnog lekarskog pregleda i neophodnog lečenja.
Predloženo je i da se razmotri pitanje mogućeg nastavka procesa bez držanja Miloševića pod stražom.
Državna duma je više puta izaržavala svoj stav prema radu Tribunala i insistirala na depolitizaciji i obustavi njegovog rada, istakli su parlamentarci.
U dokumentu se podseća da Tribunal u ovom trenutku deluje u okviru tzv. strategije završavanja rada, usvojene u Savetu bezbednosti UN, koja predvidja da taj sud istražne postupke završi do kraja 2004, a sve sudske procese i rad do 2010. godine.
Ruski parlamentarici su upozorili i da je budžet Tribunala za 2004-2005, više nego hiljadu puta premašio budžet za 1993. i da sada iznosi 271,8 miliona dolara.
"Deputati Dume pretpostavljaju da bi tako značajna sredstva bilo daleko svrsishodnije usmeriti na obnovu privrede Srbije, razrušene u akcijama NATO protiv SR Jugoslavije", istaknuto je u dokumentu.
Duma je pozvala Vladu Rusije da intenzivira rad predstavnika Rusije u Savetu bezbednosti na okončanju rada Tribunala, u skladu sa rezolucijama Saveta bezbednosti i na predaji slučajeva pod jurisdikcijom Tribunala sudskim organima odgovarajućih država formiranih na teritoriji SFRJ.
(Beta/Tanjug)
Duma je usvojila izjavu u kojoj je izražena ozbiljna zabrinutost zbog odugovlačenja procesa protiv Miloševića pred Haškim tribunalom i ocenjeno da Milošević treba da dobije mogućnost temeljnog lekarskog pregleda i neophodnog lečenja.
Predloženo je i da se razmotri pitanje mogućeg nastavka procesa bez držanja Miloševića pod stražom.
Državna duma je više puta izaržavala svoj stav prema radu Tribunala i insistirala na depolitizaciji i obustavi njegovog rada, istakli su parlamentarci.
U dokumentu se podseća da Tribunal u ovom trenutku deluje u okviru tzv. strategije završavanja rada, usvojene u Savetu bezbednosti UN, koja predvidja da taj sud istražne postupke završi do kraja 2004, a sve sudske procese i rad do 2010. godine.
Ruski parlamentarici su upozorili i da je budžet Tribunala za 2004-2005, više nego hiljadu puta premašio budžet za 1993. i da sada iznosi 271,8 miliona dolara.
"Deputati Dume pretpostavljaju da bi tako značajna sredstva bilo daleko svrsishodnije usmeriti na obnovu privrede Srbije, razrušene u akcijama NATO protiv SR Jugoslavije", istaknuto je u dokumentu.
Duma je pozvala Vladu Rusije da intenzivira rad predstavnika Rusije u Savetu bezbednosti na okončanju rada Tribunala, u skladu sa rezolucijama Saveta bezbednosti i na predaji slučajeva pod jurisdikcijom Tribunala sudskim organima odgovarajućih država formiranih na teritoriji SFRJ.
(Beta/Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
