Prema rezultatima sa 90 odsto biračkih mesta, na parlamentarnim izborima na Kosovu pobedila je opoziciona Demokratska partija Kosova (DPK) Hašima Tačija, saopštila je grupacija nevladinih organizacija u pokrajini Demokratija na delu.
Na Kosovu ukupno ima 2.323 biračkih mesta. Prema podacima nevladinih organizacija, DPK vodi sa 34 odsto osvojenih glasova, dok je na drugom mestu vladajući Demokratski savez Kosova sa 22 odsto.
Slede sa znatno manjim brojem osvojenih glasova u odnosu na dve vodeće stranke Alijansa novo Kosovo Bedžeta Pacolija, Demokratski savez Dardanije Nedžata Dacija i Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja.
DPK na osnovu tih rezultata izbora ipak neće moći da sama formira vladu i verovatno će formirati koaliciju sa DSK, koja je na izborima u subotu doživela značajan poraz u odnosu na prethodne izbore 2004. godine kada je osvojila 45 odsto glasova.
Izvori u DPK su najavili mogućnost formiranja koalicije sa DSK i dodali da bi tu koaliciju mogle da podrže i neke manje partije kako bi se obezbedila stabilna većina u Skupštini Kosova, koja ima ukupno 120 mesta.
Sem što je osvojila najviše glasova za poslanike u kosovskom parlamentu, DPK je dobila i najviše glasova u 20 od 30 opština na Kosovu.
Demokratska partija Kosova je prema preliminarnim rezultatima, najviše glasova dobila u Glogovcu, Gnjilanu, Dragašu, Kačaniku, Klini, Kamenici, Mitrovici, Leposaviću, Ljipljanu, Novom Brdu, Obiliću, Orahovcu, Prizrenu, Srbici, Štrpcu, Štimlju, Uroševcu, Vitini, Vučitrnu I Mališevu.
DSK, čiji je lider Fatmir Sejdiju, najviše glasova osvojio je u Istoku, Kosovom Polju, Podujevu, Prištini, Suvoj Reci i Zubinom Potoku.
U kosovskom parlamentu je predvidjeno 10 mesta za poslanike kosovskih Srba, koji su bojkotovali izbore. Takodje 10 mesta namenjeno je pripadnicima drugih manjina na Kosovu.
Opštinskim skupstinama u Dečanima, Djakovici i Peći u novom mandatu upravljaće predstavnici Alijanse za budućnost Kosova, Ramuša Haradinaja, dok je Demokratski savez Dardanije, Nedžata Dacija, najviše glasova dobio u Zvečanu.
Sve stranke kosovskih Albanaca zalažu se za nezavisnost Kosova i smatraju da je treba što pre proglasiti.
"Našom današnjom pobedom počinje novi vek", rekao je Tači svojim pristalicama. "Pokazali smo da je Kosovo spremno da krene putem slobode i nezavisnosti", dodao je.
Na Kosovu ukupno ima 2.323 biračkih mesta. Prema podacima nevladinih organizacija, DPK vodi sa 34 odsto osvojenih glasova, dok je na drugom mestu vladajući Demokratski savez Kosova sa 22 odsto.
Slede sa znatno manjim brojem osvojenih glasova u odnosu na dve vodeće stranke Alijansa novo Kosovo Bedžeta Pacolija, Demokratski savez Dardanije Nedžata Dacija i Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja.
DPK na osnovu tih rezultata izbora ipak neće moći da sama formira vladu i verovatno će formirati koaliciju sa DSK, koja je na izborima u subotu doživela značajan poraz u odnosu na prethodne izbore 2004. godine kada je osvojila 45 odsto glasova.
Izvori u DPK su najavili mogućnost formiranja koalicije sa DSK i dodali da bi tu koaliciju mogle da podrže i neke manje partije kako bi se obezbedila stabilna većina u Skupštini Kosova, koja ima ukupno 120 mesta.
Sem što je osvojila najviše glasova za poslanike u kosovskom parlamentu, DPK je dobila i najviše glasova u 20 od 30 opština na Kosovu.
Demokratska partija Kosova je prema preliminarnim rezultatima, najviše glasova dobila u Glogovcu, Gnjilanu, Dragašu, Kačaniku, Klini, Kamenici, Mitrovici, Leposaviću, Ljipljanu, Novom Brdu, Obiliću, Orahovcu, Prizrenu, Srbici, Štrpcu, Štimlju, Uroševcu, Vitini, Vučitrnu I Mališevu.
DSK, čiji je lider Fatmir Sejdiju, najviše glasova osvojio je u Istoku, Kosovom Polju, Podujevu, Prištini, Suvoj Reci i Zubinom Potoku.
U kosovskom parlamentu je predvidjeno 10 mesta za poslanike kosovskih Srba, koji su bojkotovali izbore. Takodje 10 mesta namenjeno je pripadnicima drugih manjina na Kosovu.
Opštinskim skupstinama u Dečanima, Djakovici i Peći u novom mandatu upravljaće predstavnici Alijanse za budućnost Kosova, Ramuša Haradinaja, dok je Demokratski savez Dardanije, Nedžata Dacija, najviše glasova dobio u Zvečanu.
Sve stranke kosovskih Albanaca zalažu se za nezavisnost Kosova i smatraju da je treba što pre proglasiti.
"Našom današnjom pobedom počinje novi vek", rekao je Tači svojim pristalicama. "Pokazali smo da je Kosovo spremno da krene putem slobode i nezavisnosti", dodao je.
Od političkog predstavnika OVK do premijera...
Lider Demokratske partije Kosova i jedan od komandanata nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova Hašim Tači na političku scenu Kosova Tači je "ušao" u oktobru 1999. godine kada se iz vojnog "preselio" u politički život formiranjem Partije za demokratski progres Kosova (PDPK), koja je kasnije promenila naziv u Demokratska partija Kosova.
On se institucionalno angažovao u Privremenom administrativnom veću Kosova (PAVK), koje je UNMIK formirao 15. decembra 1999, Tači je bio jedan od kopredsednika tog tela. PAVK je bio preteča buduće kosovske vlade, sastavljen od osam članova (četiri iz UNMIK-a, tri predstavnika Albanaca i jedan Srbin).
Tači je rodjen je 24. aprila 1968. u selu Broćna, opština Srbica na Kosovu. Studirao je istoriju na prištinskom Filozofskom faklultetu gde je bio jedan od lidera albanskih studenata. On je bio prvi student prorektor paralelnog univerziteta u Prištini.
Političke nauke studirao u Austriji i Švajcarskoj, gde se priključio političkoj emigraciji kosovskih Albanaca i bio jedan od osnivača marksističko-lenjinističke organizacije Narodni pokret Kosova, za koju se smatra da je iznedrila OVK.
U Mališevu na Kosovu, Tači je bio komandant Operativne zone OVK i član takozvane "Dreničke grupe", koju je 1993. godine osnovao Adem Jašari. Sa tom grupom obučavao se u Albaniji za oružanu borbu protiv srpskih snaga na Kosovu i stekao nadimak "Zmija".
Okružni sud u Prištini u procesu protiv petnaestorice kosovskih Albanaca 11. jula 1997. osudio je u odsustvu Tačija na desetogodišnju zatvorsku kaznu. Ostali su optuženi na kazne od 15 do 20 godina. Optužnica ih je teretila za terorističke akcije kod Glogovca 1993. kada su poginula tri srpska policajca, i za napad na jedno službeno vozilo u Kosovskoj Mitrovici.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije ponovo je 9. marta 1999. godine raspisalo poternicu za Taćijem i još sedmoricom "albanskih terorista". Poternicu za njim raspisao je i Interpol. Tači je u junu 2003. godine uhapšen na aerodromu u Budimpešti. Na osnovu "diplomatskog usaglašavanja" madjarska policija ga oslobadja.
Na izborima 2004. godine, Tačijeva stranka je izbila na drugo mesto po broju osvojenih poslaničkih mesta u Skupštini Kosova. DPK je danas druga po snazi stranka na Kosovu i ima 25 poslanika u parlamentu.
Tači, koji je član Prištinskog tima jedinstva - pregovaračkog tima kosovskih Albanaca za utvrdjivanje budućeg statusa Kosova, jedini je učesnik svih dosadašnjih direktnih pregovora Beograda i Prištine.
On se institucionalno angažovao u Privremenom administrativnom veću Kosova (PAVK), koje je UNMIK formirao 15. decembra 1999, Tači je bio jedan od kopredsednika tog tela. PAVK je bio preteča buduće kosovske vlade, sastavljen od osam članova (četiri iz UNMIK-a, tri predstavnika Albanaca i jedan Srbin).
Tači je rodjen je 24. aprila 1968. u selu Broćna, opština Srbica na Kosovu. Studirao je istoriju na prištinskom Filozofskom faklultetu gde je bio jedan od lidera albanskih studenata. On je bio prvi student prorektor paralelnog univerziteta u Prištini.
Političke nauke studirao u Austriji i Švajcarskoj, gde se priključio političkoj emigraciji kosovskih Albanaca i bio jedan od osnivača marksističko-lenjinističke organizacije Narodni pokret Kosova, za koju se smatra da je iznedrila OVK.
U Mališevu na Kosovu, Tači je bio komandant Operativne zone OVK i član takozvane "Dreničke grupe", koju je 1993. godine osnovao Adem Jašari. Sa tom grupom obučavao se u Albaniji za oružanu borbu protiv srpskih snaga na Kosovu i stekao nadimak "Zmija".
Okružni sud u Prištini u procesu protiv petnaestorice kosovskih Albanaca 11. jula 1997. osudio je u odsustvu Tačija na desetogodišnju zatvorsku kaznu. Ostali su optuženi na kazne od 15 do 20 godina. Optužnica ih je teretila za terorističke akcije kod Glogovca 1993. kada su poginula tri srpska policajca, i za napad na jedno službeno vozilo u Kosovskoj Mitrovici.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije ponovo je 9. marta 1999. godine raspisalo poternicu za Taćijem i još sedmoricom "albanskih terorista". Poternicu za njim raspisao je i Interpol. Tači je u junu 2003. godine uhapšen na aerodromu u Budimpešti. Na osnovu "diplomatskog usaglašavanja" madjarska policija ga oslobadja.
Na izborima 2004. godine, Tačijeva stranka je izbila na drugo mesto po broju osvojenih poslaničkih mesta u Skupštini Kosova. DPK je danas druga po snazi stranka na Kosovu i ima 25 poslanika u parlamentu.
Tači, koji je član Prištinskog tima jedinstva - pregovaračkog tima kosovskih Albanaca za utvrdjivanje budućeg statusa Kosova, jedini je učesnik svih dosadašnjih direktnih pregovora Beograda i Prištine.
Svetski mediji: Tačiju potrebna "velika" koalicija
Birači na Kosovu i Metohiji su na parlamentarnim izborima podržali lidera Demokratske partije Kosova Hašima Tačija (DPK), ocenile su u svetske novinske agencije, ističući da će i pored pobede, Tačiju biti potrebna "velika koalicija" kako bi formirao privremenu pokrajinsku vladu.
Kako je ocenila američka novinska agencija Asošiejtid pres (AP), kosmetski birači su snažno podržali bivšeg političkog vodju Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), čija je DPK osvojila 35 odsto glasova, sudeći prema dve trećine prebrojanih glasova, dok je tradicionalno najveći politički blok - Demokratski savez Kosova (DSK) osvojio 22 procenta.
AP procenjuje da je malo verovatno da će ovakav ishod izbora uticati na budući tok pregovora o budućem statusu južne srpske pokrajine pošto sve albanske partije na Kosmetu imaju "slične" stavove o nezavisnosti.
Agencija, medjutim, podseća da pojedini lideri Albanaca u pokrajini odnedavno nastoje da uzmaknu od datog obećanja o momentalnom proglašenju nezavisnosti ukoliko do 10. decembra ne bude postignut dogovor sa Beogradom.
Umešto toga, oni smatraju, nastavlja AP, da je bolje da se sačeka da posrednička "trojka" podnese izveštaj pre nego što predstavnici privremenih institucija razmotre kada bi odluka o nezavisnosti mogla da bude donesena.
AP podseća kako je Srbija upozorila da bi unilateralni potezi, koji bi doveli u pitanje njen suverenitet u južnoj pokrajini, ugrozili stabilnost regiona.
Sami Albanci na Kosmetu, po oceni AP, sa velikim skepticizmom gledaju na neuspeh njihovih lidera da ispune obećanje o sticanju nezavisnosti.
AP, takodje, podseća da se srpska manjina u pokrajini odazvala pozivu srpskih vlasti da ne izadje na izbore.
Pozivajući se na posmatrače izbora, AP navodi da se jedan broj Srba ipak pojavio na glasačkim mestima.
"Nisam zainteresovan za ove izbore. Ovo nisu izbori naše države Srbije. Mi pripadamo Srbiji i kad ona bude raspisala izbore, mi ćemo glasati", preneo je AP reči Srbina Slaviše Mojsilovića.
AP navodi da su se Srbi odavno opredelili da ne izlaze na izbore u pokrajini, smatrajući da su diskriminisani i da im nije garantovana bezbednost.
Sa druge strane, na Kosmetu je vidno nezadovoljstvo skoro dva miliona Albanaca zbog čega raste i zabrinutost za budući razvoj dogadjaja imajući u vidu da su se nedavno pojavile naoružane grupe koje prete da će pokrenuti sukobe ukoliko pokrajina ne dobije nezavisnost.
Ukoliko zvanični rezultati u ponedeljak potvrde preliminarne izveštaje o Tačijevoj pobedi, to će biti po prvi put da je DSK izgubio na izborima u pokrajini.
Agencija Rojters napominje da bi savez DPK i DSK, bio "nevoljna" koaliciji dve suparničke partije.
Tači je, kao lider OVK, dolazio u sukob sa Rugovom, čija smrt je 2006. godine podelila DSK i oslabila njene izborne rezultate.
Na izborima na Kosovu i Metohiji pobedjuje partija bivšeg komandira albanskih ekstremista, a izborni proces ignorisalo je blizu 55 odsto upisanih birača, javljaju ruski mediji u prvim reagovanjima na rezultate parlamentarnih izbora u toj srpskoj pokrajini.
Ističući da je na izborima pokazano kako izgledaju "dvostruki standardi", državni televizijski kanal "Rusija" u svom izveštaju navodi da je, prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, Kosovo deo Srbije i da su izbori trebalo da budu održavani u dogovoru sa Beogradom, ali su oni održani u organizaciji administracije UN i lokalnih vlasti.
Kako je ocenila američka novinska agencija Asošiejtid pres (AP), kosmetski birači su snažno podržali bivšeg političkog vodju Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), čija je DPK osvojila 35 odsto glasova, sudeći prema dve trećine prebrojanih glasova, dok je tradicionalno najveći politički blok - Demokratski savez Kosova (DSK) osvojio 22 procenta.
AP procenjuje da je malo verovatno da će ovakav ishod izbora uticati na budući tok pregovora o budućem statusu južne srpske pokrajine pošto sve albanske partije na Kosmetu imaju "slične" stavove o nezavisnosti.
Agencija, medjutim, podseća da pojedini lideri Albanaca u pokrajini odnedavno nastoje da uzmaknu od datog obećanja o momentalnom proglašenju nezavisnosti ukoliko do 10. decembra ne bude postignut dogovor sa Beogradom.
Umešto toga, oni smatraju, nastavlja AP, da je bolje da se sačeka da posrednička "trojka" podnese izveštaj pre nego što predstavnici privremenih institucija razmotre kada bi odluka o nezavisnosti mogla da bude donesena.
AP podseća kako je Srbija upozorila da bi unilateralni potezi, koji bi doveli u pitanje njen suverenitet u južnoj pokrajini, ugrozili stabilnost regiona.
Sami Albanci na Kosmetu, po oceni AP, sa velikim skepticizmom gledaju na neuspeh njihovih lidera da ispune obećanje o sticanju nezavisnosti.
AP, takodje, podseća da se srpska manjina u pokrajini odazvala pozivu srpskih vlasti da ne izadje na izbore.
Pozivajući se na posmatrače izbora, AP navodi da se jedan broj Srba ipak pojavio na glasačkim mestima.
"Nisam zainteresovan za ove izbore. Ovo nisu izbori naše države Srbije. Mi pripadamo Srbiji i kad ona bude raspisala izbore, mi ćemo glasati", preneo je AP reči Srbina Slaviše Mojsilovića.
AP navodi da su se Srbi odavno opredelili da ne izlaze na izbore u pokrajini, smatrajući da su diskriminisani i da im nije garantovana bezbednost.
Sa druge strane, na Kosmetu je vidno nezadovoljstvo skoro dva miliona Albanaca zbog čega raste i zabrinutost za budući razvoj dogadjaja imajući u vidu da su se nedavno pojavile naoružane grupe koje prete da će pokrenuti sukobe ukoliko pokrajina ne dobije nezavisnost.
Ukoliko zvanični rezultati u ponedeljak potvrde preliminarne izveštaje o Tačijevoj pobedi, to će biti po prvi put da je DSK izgubio na izborima u pokrajini.
Agencija Rojters napominje da bi savez DPK i DSK, bio "nevoljna" koaliciji dve suparničke partije.
Tači je, kao lider OVK, dolazio u sukob sa Rugovom, čija smrt je 2006. godine podelila DSK i oslabila njene izborne rezultate.
Na izborima na Kosovu i Metohiji pobedjuje partija bivšeg komandira albanskih ekstremista, a izborni proces ignorisalo je blizu 55 odsto upisanih birača, javljaju ruski mediji u prvim reagovanjima na rezultate parlamentarnih izbora u toj srpskoj pokrajini.
Ističući da je na izborima pokazano kako izgledaju "dvostruki standardi", državni televizijski kanal "Rusija" u svom izveštaju navodi da je, prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, Kosovo deo Srbije i da su izbori trebalo da budu održavani u dogovoru sa Beogradom, ali su oni održani u organizaciji administracije UN i lokalnih vlasti.
Zabrinutost zbog slabog odziva na Kosovu
Posmatrači Evropskog parlamenta su ocenili da su izbori na Kosovu i Metohiji u značajnoj meri dostigli evropske i medjunarodne standarde, ali su izrazili veliku zabrinutost zbog slabog odziva, od svega 40 do 45 odsto, što je najniža izlaznost od dolaska medjunarodne misije 1999. godine.
Najmanji odziv zabeležen je u sredinama sa većinskim srpskim stanovništvom. Srbi su bojkotovali izbore za kosovski parlament, odbornike lokalnih skupština i predsednike opština.
"Mi smo alarmirani slabom sveukupnom izlaznošću", izjavila je nemački poslanik Doris Pak, koja je bila šef posmatračkog tima.
"Zabrinjavajuće loša izlaznost odslikava razočaranje stanovništva rezultatima izabranih predstavnika i neizvesnošću oko njihove budućnosti", istakla je Pakova i dodala da se "korupcija, naročito medju političarima (na Kosovu), više ne može tolerisati".
Ona je dodala i da je delegacija primila izveštaje o pritiscima i pretnjama kosovskim Srbima koji su želeli da glasaju na izborima.
"To je neprihvatljivo i u suprotnosti s rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN", istakla je Doris Pak, dodavši da posmatrači EP "pozdravljaju hrabrost onih Srba koji su izašli da glasaju".
Delegacija je, takodje, uputila kritiku medjunarodnoj zajednici koja "nije uspela u svom obećanju da pomogne izgradnji izbornih kapaciteta" na Kosovu.
"Pozivamo novoizabrane političare da poštuju ishod izbora i da u potpunosti preuzmu svoje odgovornosti, posebno imajući u vidu perspektivu evropskih integracija Kosova", naglasila je Pakova, prema saopštenju EP u Briselu.
Čini se da su kosovski Albanci izgubili iluzije, kako se ispunjenje njihovog sna o postizanju nezavisnosti približava, i shvatili da će za napredak biti potrebne godine rada, procenila je agencija Rojters u nedelju, u komentaru o parlamentarnim i lokalnim izborima na Kosovu.
Više od polovine birača nije se potrudilo da glasa na izborima, uprkos činjenici da su lideri koje su birali, upravo oni koji će za mesec ili dva proglasiti nezavisnost pokrajine, navela je britanska agencija.
Misija Saveta Evrope saopštila je da je "alarmantno niska izlaznost" simptomatična za "duboko nezadovoljstvo", kao i da je apatija birača znak da je euforija zbog nezavisnosti, u neku ruku, već izgubila na snazi. Mnogi gradjani, takodje, vide Kosovo u rukama oportunista, koji ne mogu mnogo toga da promene.
"Ljudi su u depresiji", rekao je izdavač lokalnog lista Berat Bužala.
"To je zbog ekonomske situacije. Nema vode, nema struje, nema posla," dodao je Bužala.
"Tokom poslednje tri godine ništa se nije promenilo za dobrobit gradjana. Samo su se neki ljudi u vladi obogatili," citirao je Rojters Bužaline reči.
"Kosovo nema ekonomski potencijal," rekao je Bedžet Pacoli, milioner i lider Alijanse za novo Kosovo, stranke koja je na izborima u subotu zauzela treće mesto.
"Ipak imamo ljude koji mogu da rade, mlade spremne na promene", dodao je Pacoli.
Analitičar Dugadjin Gorani rekao je da svrha izbora nije bilo pitanje da li će Kosovo biti nezavisno, već dobrobit gradjana koji su osetili surove posledice loše vlade i koje su vlasti zanemarivale
Rojters je naveo i da i pored pobede Demokratske pobede Kosova Hašima Tačija na izborima, pa čak i ako Zapad prizna nezavisnost pokrajine posle proglašenja, stvari mogu da se pogoršaju, pre nego što se poboljšaju.
Najmanji odziv zabeležen je u sredinama sa većinskim srpskim stanovništvom. Srbi su bojkotovali izbore za kosovski parlament, odbornike lokalnih skupština i predsednike opština.
"Mi smo alarmirani slabom sveukupnom izlaznošću", izjavila je nemački poslanik Doris Pak, koja je bila šef posmatračkog tima.
"Zabrinjavajuće loša izlaznost odslikava razočaranje stanovništva rezultatima izabranih predstavnika i neizvesnošću oko njihove budućnosti", istakla je Pakova i dodala da se "korupcija, naročito medju političarima (na Kosovu), više ne može tolerisati".
Ona je dodala i da je delegacija primila izveštaje o pritiscima i pretnjama kosovskim Srbima koji su želeli da glasaju na izborima.
"To je neprihvatljivo i u suprotnosti s rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN", istakla je Doris Pak, dodavši da posmatrači EP "pozdravljaju hrabrost onih Srba koji su izašli da glasaju".
Delegacija je, takodje, uputila kritiku medjunarodnoj zajednici koja "nije uspela u svom obećanju da pomogne izgradnji izbornih kapaciteta" na Kosovu.
"Pozivamo novoizabrane političare da poštuju ishod izbora i da u potpunosti preuzmu svoje odgovornosti, posebno imajući u vidu perspektivu evropskih integracija Kosova", naglasila je Pakova, prema saopštenju EP u Briselu.
Čini se da su kosovski Albanci izgubili iluzije, kako se ispunjenje njihovog sna o postizanju nezavisnosti približava, i shvatili da će za napredak biti potrebne godine rada, procenila je agencija Rojters u nedelju, u komentaru o parlamentarnim i lokalnim izborima na Kosovu.
Više od polovine birača nije se potrudilo da glasa na izborima, uprkos činjenici da su lideri koje su birali, upravo oni koji će za mesec ili dva proglasiti nezavisnost pokrajine, navela je britanska agencija.
Misija Saveta Evrope saopštila je da je "alarmantno niska izlaznost" simptomatična za "duboko nezadovoljstvo", kao i da je apatija birača znak da je euforija zbog nezavisnosti, u neku ruku, već izgubila na snazi. Mnogi gradjani, takodje, vide Kosovo u rukama oportunista, koji ne mogu mnogo toga da promene.
"Ljudi su u depresiji", rekao je izdavač lokalnog lista Berat Bužala.
"To je zbog ekonomske situacije. Nema vode, nema struje, nema posla," dodao je Bužala.
"Tokom poslednje tri godine ništa se nije promenilo za dobrobit gradjana. Samo su se neki ljudi u vladi obogatili," citirao je Rojters Bužaline reči.
"Kosovo nema ekonomski potencijal," rekao je Bedžet Pacoli, milioner i lider Alijanse za novo Kosovo, stranke koja je na izborima u subotu zauzela treće mesto.
"Ipak imamo ljude koji mogu da rade, mlade spremne na promene", dodao je Pacoli.
Analitičar Dugadjin Gorani rekao je da svrha izbora nije bilo pitanje da li će Kosovo biti nezavisno, već dobrobit gradjana koji su osetili surove posledice loše vlade i koje su vlasti zanemarivale
Rojters je naveo i da i pored pobede Demokratske pobede Kosova Hašima Tačija na izborima, pa čak i ako Zapad prizna nezavisnost pokrajine posle proglašenja, stvari mogu da se pogoršaju, pre nego što se poboljšaju.
Solana: Brzo formirati novu vladu Kosova
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana pozvao je kosovske partije i vodje da posle izbora brzo formiraju vladu i zatražio da se pregovarački tim kosovskih Albanaca "konstruktivno angažuje u presudnoj završnoj etapi pregovora o statusu Kosova".
Solana je predočio da pregovarački tim Prištine treba da "podrži inicijative 'trojke' Kontakt grupe".
Visoki predstavnik EU je "pozdravio činjenicu da su izbori na Kosovu 17. novembra održani u mirnoj i dostojanstvenoj atmosferi i u skladu s medjunarodnim standardima", ali je izrazio "zabrinutost" zbog malog broja birača koji su izašli na izbore, naglasivši da to "odražava opšte nezadovoljstvo stanovništva političkom elitom".
"Ja posebno žalim zbog neizlaska zajednice kosovskih Srba na izbore i poziva Beograda na bojkot" subotnjih izbora na Kosovu, saopštio je, takodje, visoki predstavnik EU.
On je dodao da je "delatno angažovanje svih zajednica u političkom procesu i dalje od suštinske važnosti za demokratsko i multietničko Kosovo".
"Ja sad pozivam stranke i političke vodje da brzo krenu u formiranje vlade. I ponovo pozivam Ujedinjeni tim da se konstruktivno angažuje u presudnoj završnoj etapi pregovora 'trojke' o statusu Kosova i da podrži inicijative 'trojke'", zaključio je Solana.
Evropski komesar za proširenje Oli Ren takodje je pozdravio mirno održavanje izbora na Kosovu i Metohiji, koje je ocenio u velikoj meri u skladu s medjunarodnom standardima.
"Pozivamo demokratski izabrane vladi da konstruktivno rade na održivom statusnom rešenju i napretku u evropskim integracijama", izjavio je Ren.
Solana je predočio da pregovarački tim Prištine treba da "podrži inicijative 'trojke' Kontakt grupe".
Visoki predstavnik EU je "pozdravio činjenicu da su izbori na Kosovu 17. novembra održani u mirnoj i dostojanstvenoj atmosferi i u skladu s medjunarodnim standardima", ali je izrazio "zabrinutost" zbog malog broja birača koji su izašli na izbore, naglasivši da to "odražava opšte nezadovoljstvo stanovništva političkom elitom".
"Ja posebno žalim zbog neizlaska zajednice kosovskih Srba na izbore i poziva Beograda na bojkot" subotnjih izbora na Kosovu, saopštio je, takodje, visoki predstavnik EU.
On je dodao da je "delatno angažovanje svih zajednica u političkom procesu i dalje od suštinske važnosti za demokratsko i multietničko Kosovo".
"Ja sad pozivam stranke i političke vodje da brzo krenu u formiranje vlade. I ponovo pozivam Ujedinjeni tim da se konstruktivno angažuje u presudnoj završnoj etapi pregovora 'trojke' o statusu Kosova i da podrži inicijative 'trojke'", zaključio je Solana.
Evropski komesar za proširenje Oli Ren takodje je pozdravio mirno održavanje izbora na Kosovu i Metohiji, koje je ocenio u velikoj meri u skladu s medjunarodnom standardima.
"Pozivamo demokratski izabrane vladi da konstruktivno rade na održivom statusnom rešenju i napretku u evropskim integracijama", izjavio je Ren.
Kosačov: Pobeda DPK komplikuje pregovore
Predsednik spoljnopolitičkog odbora ruske Dume (donjeg doma parlamenta) Konstantin Kosačov ocenio je da će pobeda Demokratske partije Kosova na parlamentarnim izborima na Kosovu dodatno podstaći zahteve Albanaca za nezavisnošću i da će pregovori o statusu postati još komplikovaniji.
Potpuno je moguće očekivati da 10. decembar, kada posrednička "trojka" treba da završi konsultacije o statusu, Albanci prihvate kao "početak kraja jedinstvene Srbije", rekao je on za ruski državni kanal "Rusija" u prvom reagovanju jednog zvaničnika na kosovske izbore.
Kosačov je, takodje, upozorio da bi pozicija nekih zemalja koje aktivno podstiču separatiste mogla konačno da dovede pregovore u ćorsokak, navela je ruska televizija.
U opširnom prilogu o izborima na Kosovu u emisiji "Vesti nedelje", taj televizijski kanal je istakao da kosovski političari ne objašnjavaju odakle veliki novac u uslovima velike nezaposlenosti za sprovodjenje izbora, na kojima učestvuju i optuženici za ratne zločine.
Autor priloga je dodao da se ne može smatrati neobičnim što su Srbi bojkotovali izbore koji predstavljaju pretnju podele njihove zemlje.
U prilogu kojim je počela centralna nedeljna informativna emisija, navodi se da je 1999. godine NATO bormbardovanje počelo "zato što su, kako je rečeno, Srbi kršili prava albanske manjine, a osam godina posle Srbi su postali manjina, medjutim njihova prava ne žuri niko da zaštiti".
Prema rečima autora priloga, Kosovska Mitrovica najbolji je primer kako se obezbedjuje stabilnost Kosova, u uslovima podeljenog grada, pojačanih odreda vojske i policije i bodjikave žice.
"Dok su se na jugu grada pripremali za izbore, u severnom delu za sopstveni novac od priloga podigli su spomenik ruskom konzulu Grigoriju Ščerbinu, kojeg su 1903. godine ubili albanski ekstremisti u Kosovskoj Mitrovici", navedeno je u prilogu ruske televizije.
(Agencije/MONDO)
Potpuno je moguće očekivati da 10. decembar, kada posrednička "trojka" treba da završi konsultacije o statusu, Albanci prihvate kao "početak kraja jedinstvene Srbije", rekao je on za ruski državni kanal "Rusija" u prvom reagovanju jednog zvaničnika na kosovske izbore.
Kosačov je, takodje, upozorio da bi pozicija nekih zemalja koje aktivno podstiču separatiste mogla konačno da dovede pregovore u ćorsokak, navela je ruska televizija.
U opširnom prilogu o izborima na Kosovu u emisiji "Vesti nedelje", taj televizijski kanal je istakao da kosovski političari ne objašnjavaju odakle veliki novac u uslovima velike nezaposlenosti za sprovodjenje izbora, na kojima učestvuju i optuženici za ratne zločine.
Autor priloga je dodao da se ne može smatrati neobičnim što su Srbi bojkotovali izbore koji predstavljaju pretnju podele njihove zemlje.
U prilogu kojim je počela centralna nedeljna informativna emisija, navodi se da je 1999. godine NATO bormbardovanje počelo "zato što su, kako je rečeno, Srbi kršili prava albanske manjine, a osam godina posle Srbi su postali manjina, medjutim njihova prava ne žuri niko da zaštiti".
Prema rečima autora priloga, Kosovska Mitrovica najbolji je primer kako se obezbedjuje stabilnost Kosova, u uslovima podeljenog grada, pojačanih odreda vojske i policije i bodjikave žice.
"Dok su se na jugu grada pripremali za izbore, u severnom delu za sopstveni novac od priloga podigli su spomenik ruskom konzulu Grigoriju Ščerbinu, kojeg su 1903. godine ubili albanski ekstremisti u Kosovskoj Mitrovici", navedeno je u prilogu ruske televizije.
(Agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
