Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-Mun doneće odluku o načinu na koji će biti nastavljen proces odredjivanja statusa Kosova tek pošto bude razmotrio izveštaj posredničke trojke o dosadašnjem toku razgovora izmedju predstavnika Beograda i Prištine, tvrde neimenovani izvori u UN. Diplomate i analitičari ocenjuju da će u austrijskoj banji Baden od 26. do 28. novembra biti održana odlučujuća runda direktnih pregovora o budućem statusu Kosova. Istovremeno, prištinski dnevnik "Koha ditore" objavljuje da posrednička trojka na ovom sastanku neće iznositi nove predloge.
"Kalendar je jasan: generalni sekretar će 10. decembra dobiti izveštaj 'trojke' nakon čega će biti doneta odluka o daljem toku procesa", rečeno je Tanjugu u sedištu UN u Njujorku.
Iako će redosled poteza u kosovskoj krizi biti definisan tek nakon što Frenk Vizner, Volfgang Išinger i Aleksandar Bocan-Harčenko predaju izveštaj generalnom sekretaru UN, diplomate na Ist Riveru smatraju da će čitav problem, zavisiti od odluke Saveta bezbednosti.
"Generalni sekretar je već ranije ocenio da je 'status kvo' na Kosovu neodrživ i da je vreme da se donesu odluke...Generalni sekretar, medjutim, nema nadležnost da donese bilo kakvu odluku o tom problemu već će odgovore na sva otvorena pitanja morati da definišu ambasadori Saveta bezbednosti", objasnili su zvaničnici UN.
Za sada ne postoji nikakav čvrst plan o budućim sastancima najmoćnijeg tela svetske organizacije o Kosovu, obzirom da će, nakon 10. decembra, Ban morati da izvesti članice Saveta bezbednosti o nalazima "trojke" medjunarodnih posrednika, posle čega će ambasadori tog 15-to članog tela zakazati konsultacije.
S obzirom na to da pritisak koji u pravcu rešavanja statusa Kosova vrše Sjedinjene Države, Velika Britanija i Francuska, upućeni u proceduru rada Saveta bezbednosti procenjuju da će Savet o kosovskoj krizi raspravljati pre božićnih praznika, koji za diplomate u svetskoj organizaciji počinje nekoliko dana pre nego za ostatak Amerike.
Nijedan od diplomata u UN, uključujući ruske, američke i delegate iz država članica EU nije želeo da "prejudicira" razvoj situacije, s obzirom na to da su listom svi izrazili nadu da će Srbija i kosovski Albanci tokom naredne runde pregovora, sledeće sedmice u Austriji, uspeti da postignu obostrano prihvatljivo rešenje.
"Kalendar je jasan: generalni sekretar će 10. decembra dobiti izveštaj 'trojke' nakon čega će biti doneta odluka o daljem toku procesa", rečeno je Tanjugu u sedištu UN u Njujorku.
Iako će redosled poteza u kosovskoj krizi biti definisan tek nakon što Frenk Vizner, Volfgang Išinger i Aleksandar Bocan-Harčenko predaju izveštaj generalnom sekretaru UN, diplomate na Ist Riveru smatraju da će čitav problem, zavisiti od odluke Saveta bezbednosti.
"Generalni sekretar je već ranije ocenio da je 'status kvo' na Kosovu neodrživ i da je vreme da se donesu odluke...Generalni sekretar, medjutim, nema nadležnost da donese bilo kakvu odluku o tom problemu već će odgovore na sva otvorena pitanja morati da definišu ambasadori Saveta bezbednosti", objasnili su zvaničnici UN.
Za sada ne postoji nikakav čvrst plan o budućim sastancima najmoćnijeg tela svetske organizacije o Kosovu, obzirom da će, nakon 10. decembra, Ban morati da izvesti članice Saveta bezbednosti o nalazima "trojke" medjunarodnih posrednika, posle čega će ambasadori tog 15-to članog tela zakazati konsultacije.
S obzirom na to da pritisak koji u pravcu rešavanja statusa Kosova vrše Sjedinjene Države, Velika Britanija i Francuska, upućeni u proceduru rada Saveta bezbednosti procenjuju da će Savet o kosovskoj krizi raspravljati pre božićnih praznika, koji za diplomate u svetskoj organizaciji počinje nekoliko dana pre nego za ostatak Amerike.
Nijedan od diplomata u UN, uključujući ruske, američke i delegate iz država članica EU nije želeo da "prejudicira" razvoj situacije, s obzirom na to da su listom svi izrazili nadu da će Srbija i kosovski Albanci tokom naredne runde pregovora, sledeće sedmice u Austriji, uspeti da postignu obostrano prihvatljivo rešenje.
U Badenu odlučujuća runda
U austrijskoj banji Baden pored Beča, od 26. do 28. novembra biće održana, po svemu sudeći, odlučujuća runda direktnih pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije, koje Beograd i Priština vode pod okriljem posredničke "trojke" Kontakt-grupe.
Pregovori se održavaju u atmosferi pojačanih pritisaka na srpsku stranu, na šta je upozorio predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica.
Premijer je ocenio da su pritisci na Beograd toliki da se može govoriti o nasilju, s ciljem da se Srbija privoli da dobrovoljno saučestvuje u otcepljenju Kosova. Srbija sve pretnje i eventualne nagrade usmerene na tako nešto unapred odbacuje, poručio je Koštunica.
U tom pogledu unutar državnog vrha vlada potpuna saglasnost. I predsednik Boris Tadić i premijer Koštunica jasno su stavili do znanja medjunarodnoj zajednici i Prištini da će svi postupci i odluke u pravcu nezavisnosti južne srpske pokrajine za Srbiju biti ništavni. "Ne prihvatamo nijedno rešenje koje vodi nezavisnosti Kosova", rekao je u petak predsednik Tadić.
Državni vrh Srbije uporište u tom stavu nalazi u medjunarodnom pravu i Rezoluciji 1244, kao važećem pravnom okviru za traženje rešenja za Kosovo, a on potvrdjuje suverenitet Srbije.
Taj dokument pravno gledano, kako je to Tanjugu objasnio pravni savetnik tima Beorada profesor Tomas Flajner, ostavlja prostor za rešenje u vidu suštinske autonomije, dok nezavisnost pokrajine - apsolutno isključuje.
Tu argumentaciju osnažilo je upozorenje ruskog Ministastva inostranih poslova da se sve aktivnosti mimo Saveta bezbednosti UN, uključujući jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije, kao i njeno priznavanje od strane nekih zemalja, ne mogu se smatrati legitimnim.
Na to je ukazao i ruski predstavnik u pregovaračkoj "trojci" Kontakt grupe, Aleksandar Bocan-Harčenko, naglašavajući da se ne može precrtavati suverenitet Srbije i da je to "argument od armiranog betona".
Harčenko ističe da, za razliku od SAD, Rusija na pitanje Kosova i Metohije gleda sa stanovišta medjunarodnog prava.
Pregovaracki tim Srbije, u naporima da se stigne do kompromisnog, obostrano prihvatljivog rešenja, kao moguće modele za razmatranje suštinske autonomije za Kosovo ponudila je medjunarodno prihvaćena rešenja, kao u slučaju Hongkonga u Aziji i Olandskih ostrva u Evropi.
Šta se u takvoj situciji može očekivati od razgovora u Badenu, imajući u vidu da mandat "trojci" ističe 10. decembra i da Kontakt grupa tada treba da preda izveštaj generalnom sekretaru UN, pitanje je kojim se bave i političari i analitičari.
Taj datum, Zapad i Priština vide kao kraj pregovora, dok Srbija i Rusija smatraju da to nije i kraj statusnog procesa i da njega treba nastaviti u slučaju da do tada ne dodje do sporazuma.
Srbija i Rusija zalažu se za nastavak direktnog dijaloga srpske i albanske strane sve do pronalaženja kompromisnog rešenja i za to da se proces rešavanja "kosovskog pitanja" i dalje odvija pod kontrolom Saveta bezbednosti UN.
Harčenko naglašava da Rusija polazi od toga da se 10. decembra završava samo mandat "trojke", ali ne i statusni proces i da ne sumnja da će posle tog roka proces biti usmeren ka Savetu bezbednosti Ujedinjenin nacija.
Kosovski Albanci kažu da je scenario posle Badena već napisan - proglašenje nezavisnosti i obećano priznanje Zapada.
I treći čovek američkog Stejt departmenta Nikolas Brns tvrdi da će, ukoliko do 10. decembra ne bude postignut obostrano prihvatljiv dogovor, najbolje rešenje biti nadgledana nezavisnost na osnovu plana Martija Ahtisarija, mada je taj predlog odavno propao u Savetu bezbednosti.
Ugledni magazin "Tajm", medjutim, smatra da su najave Prištine o proglašenju nezavisnosti više za unutrašnju upotrebu.
Evropska unija je upozorila političke lidere kosovskih Albanaca da ne čine jednostrane poteze posle 10. decembra.
U medjuvremenu je predstavnik Unije u "trojci" Vofgang Išinger, u pokušaju da bude postignut bilo kakav dogovor do tog datuma, "u igru", mimo pregovaračkog procesa, ubacio i predlog o "neutralnom" statusu Kosova, ali su to odbili i Beograd i Priština.
Pregovori se održavaju u atmosferi pojačanih pritisaka na srpsku stranu, na šta je upozorio predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica.
Premijer je ocenio da su pritisci na Beograd toliki da se može govoriti o nasilju, s ciljem da se Srbija privoli da dobrovoljno saučestvuje u otcepljenju Kosova. Srbija sve pretnje i eventualne nagrade usmerene na tako nešto unapred odbacuje, poručio je Koštunica.
U tom pogledu unutar državnog vrha vlada potpuna saglasnost. I predsednik Boris Tadić i premijer Koštunica jasno su stavili do znanja medjunarodnoj zajednici i Prištini da će svi postupci i odluke u pravcu nezavisnosti južne srpske pokrajine za Srbiju biti ništavni. "Ne prihvatamo nijedno rešenje koje vodi nezavisnosti Kosova", rekao je u petak predsednik Tadić.
Državni vrh Srbije uporište u tom stavu nalazi u medjunarodnom pravu i Rezoluciji 1244, kao važećem pravnom okviru za traženje rešenja za Kosovo, a on potvrdjuje suverenitet Srbije.
Taj dokument pravno gledano, kako je to Tanjugu objasnio pravni savetnik tima Beorada profesor Tomas Flajner, ostavlja prostor za rešenje u vidu suštinske autonomije, dok nezavisnost pokrajine - apsolutno isključuje.
Tu argumentaciju osnažilo je upozorenje ruskog Ministastva inostranih poslova da se sve aktivnosti mimo Saveta bezbednosti UN, uključujući jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije, kao i njeno priznavanje od strane nekih zemalja, ne mogu se smatrati legitimnim.
Na to je ukazao i ruski predstavnik u pregovaračkoj "trojci" Kontakt grupe, Aleksandar Bocan-Harčenko, naglašavajući da se ne može precrtavati suverenitet Srbije i da je to "argument od armiranog betona".
Harčenko ističe da, za razliku od SAD, Rusija na pitanje Kosova i Metohije gleda sa stanovišta medjunarodnog prava.
Pregovaracki tim Srbije, u naporima da se stigne do kompromisnog, obostrano prihvatljivog rešenja, kao moguće modele za razmatranje suštinske autonomije za Kosovo ponudila je medjunarodno prihvaćena rešenja, kao u slučaju Hongkonga u Aziji i Olandskih ostrva u Evropi.
Šta se u takvoj situciji može očekivati od razgovora u Badenu, imajući u vidu da mandat "trojci" ističe 10. decembra i da Kontakt grupa tada treba da preda izveštaj generalnom sekretaru UN, pitanje je kojim se bave i političari i analitičari.
Taj datum, Zapad i Priština vide kao kraj pregovora, dok Srbija i Rusija smatraju da to nije i kraj statusnog procesa i da njega treba nastaviti u slučaju da do tada ne dodje do sporazuma.
Srbija i Rusija zalažu se za nastavak direktnog dijaloga srpske i albanske strane sve do pronalaženja kompromisnog rešenja i za to da se proces rešavanja "kosovskog pitanja" i dalje odvija pod kontrolom Saveta bezbednosti UN.
Harčenko naglašava da Rusija polazi od toga da se 10. decembra završava samo mandat "trojke", ali ne i statusni proces i da ne sumnja da će posle tog roka proces biti usmeren ka Savetu bezbednosti Ujedinjenin nacija.
Kosovski Albanci kažu da je scenario posle Badena već napisan - proglašenje nezavisnosti i obećano priznanje Zapada.
I treći čovek američkog Stejt departmenta Nikolas Brns tvrdi da će, ukoliko do 10. decembra ne bude postignut obostrano prihvatljiv dogovor, najbolje rešenje biti nadgledana nezavisnost na osnovu plana Martija Ahtisarija, mada je taj predlog odavno propao u Savetu bezbednosti.
Ugledni magazin "Tajm", medjutim, smatra da su najave Prištine o proglašenju nezavisnosti više za unutrašnju upotrebu.
Evropska unija je upozorila političke lidere kosovskih Albanaca da ne čine jednostrane poteze posle 10. decembra.
U medjuvremenu je predstavnik Unije u "trojci" Vofgang Išinger, u pokušaju da bude postignut bilo kakav dogovor do tog datuma, "u igru", mimo pregovaračkog procesa, ubacio i predlog o "neutralnom" statusu Kosova, ali su to odbili i Beograd i Priština.
Posrednici bez novog predloga?
Posrednička trojka Kontakt grupe neće izaći sa novim predlogom o statusu Kosova tokom poslednjeg direktnog sastanka delegacija Prištine i Beograda, u Badenu, piše prištinski dnevnik "Koha Ditore".
Pozivajući se na neimenovane diplomatske izvore, taj list je preneo da "trojka" ne očekuje napredak tokom predstojećeg sastanka, jer su obe strane odbacile dosadašnje predloge posrednika.
"Sada je gotovo sve završeno i jasno je da trojci ne ostaje prostora za predlog o sporazumu i to ne samo zbog činjenice da nema mandata za to, već i zbog nepostizanja zajedničke baze u tim pregovorima izmedju Prištine i Beograda", rekli su za "Kohu Ditore" zapadni izvori.
Diplomate su kazale da se tokom sastanka u Badenu ne očekuje sporazum, kao i da se neće raspravljati oko poslednjih Išingerovih ideja, jer ih nijedna od strana nije dobro primila.
List prenosi i ocene pregovaračkog tima u Prištini da tokom ovog procesa nije bilo napredka zbog "nespremnosti Beograda da prizna realno stanje na Kosovu".
Portparol pregovaračkog tima Kosova Skender Hiseni je u petak rekao da je Priština spremna za sastanak u Badenu, ali je on isključio mogućnost da se tamo opet raspravlja o predlogu Išingera, jer Priština nije dobila taj predlog.
"Koha Ditore" piše i da će trojka pre završetka mandata, posetiti Prištinu i Beograd 3. decembra. Posle sastanka u Badenu, očekuje se da Trojka finalizira svoj izveštaj koji će do 10. decembra predati generalnom sekretaru UN-a Ban Ki Munu.
(agencije/MONDO)
Pozivajući se na neimenovane diplomatske izvore, taj list je preneo da "trojka" ne očekuje napredak tokom predstojećeg sastanka, jer su obe strane odbacile dosadašnje predloge posrednika.
"Sada je gotovo sve završeno i jasno je da trojci ne ostaje prostora za predlog o sporazumu i to ne samo zbog činjenice da nema mandata za to, već i zbog nepostizanja zajedničke baze u tim pregovorima izmedju Prištine i Beograda", rekli su za "Kohu Ditore" zapadni izvori.
Diplomate su kazale da se tokom sastanka u Badenu ne očekuje sporazum, kao i da se neće raspravljati oko poslednjih Išingerovih ideja, jer ih nijedna od strana nije dobro primila.
List prenosi i ocene pregovaračkog tima u Prištini da tokom ovog procesa nije bilo napredka zbog "nespremnosti Beograda da prizna realno stanje na Kosovu".
Portparol pregovaračkog tima Kosova Skender Hiseni je u petak rekao da je Priština spremna za sastanak u Badenu, ali je on isključio mogućnost da se tamo opet raspravlja o predlogu Išingera, jer Priština nije dobila taj predlog.
"Koha Ditore" piše i da će trojka pre završetka mandata, posetiti Prištinu i Beograd 3. decembra. Posle sastanka u Badenu, očekuje se da Trojka finalizira svoj izveštaj koji će do 10. decembra predati generalnom sekretaru UN-a Ban Ki Munu.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.