Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić izjavio je u Badenu nakon sastanka delegacije Beograda sa medjunarodnim posrednicima da pregovore o budućnosti Kosova treba nastaviti sve dok se ne postigne dogovor, jer sve ostalo neće doneti mir i stabilnost.
On je ocenio da je kompromisno rešenje potrebno "ne samo zbog toga da bi se održao Ustav Srbije, da bi ostale nedodirnute granice na Balkanu", već zbog "prosperiteta gradjana zapadnog Balkana".
Jeremić je ocenio i da je veoma važno kakvo će biti medjunarodno okruženje ako se do 10. decembra ne postigne sporazum što je u ovom trenutku malo verovatno.
"Mislim da je veoma važno da se u UN povede ozbiljna debata... i da medjunarodna zajednica pokaže ozbiljnost i odgovornost", rekao je Jeremić.
On je dodao da je državna delegacija uspela da stavi u fokus ne samo pravnu, već i ljudsku argumentaciju.
"Bez kompromisnog rešenja nema prosperiteta za obične ljude, nema mira i stabilnosti regiona, nema brze evropske integracije, niti za jednog gradjanina na zapadnom Balkanu. Kompromis je potreban zbog običnih ljudi, koji moraju biti u centru naše pažnje", objasnio je Jeremić.
Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je da u pregovorima u ponedeljak nije bilo pomaka i da ga neće biti ako se prištinska delegacija "konačno" ne uključi u pregovore.
"Ovo pitanje je da li će se albanska delegacija konačno uključiti u pregovore i da li će trojka učiniti napor da ih privuče pravim pregovorima ili će stvar ići kao do sada", rekao je on i dodao da očekuje krajnje objektivan izveštaj o pregovorima - o tome koja je strana bila sklonija kompromisnom rešenju.
Samardžić je rekao da je Beograd na sastancima izneo detalje u vezi sa svojim predlogom, ali da je albanska strana odbila da o tome razgovara.
Ministar je, medjutim, istakao da Beograd "ne odustaje od teme statusa".
Na sastanku Beograda sa "trojkom" je, prema Samardžićevim rečima, bilo "pokušaja potpisivanja nekih parcijalnih sporazuma o regulaciji nekih odnosa Srbije i Kosova".
"Naše stanovište jeste da ovi razgovori mogu da se završe izveštajem trojke, to će ući u Ujedinjene nacije. Naš temeljni stav jeste da mi o ovoj stvari moramo da dugo razgovaramo i da dodjemo do zajedničkog stava", rekao je Samardžić, ukazujući, medjutim, da je problem što "druga strana ima mišljenje da je nezavisnost obećana i nema nekog velikog motiva da pregovara".
Delegacija kosovskih Albanaca završila je prvi odvojeni sastanak sa "trojkom".
Sastanak posrednika sa delegacijom kosovskih Albanaca trajao je mnogo kraće nego sa Državnim pregovaračkim timom Srbije
Prvi zajednički sastanak "trojke" Kontakt grupe sa delegacijama Beograda i Prištine, u mestu Baden kod Beča, završen je oko 16.30.
Novinarima se nakon tog susreta obratio samo portparol prištinskog tima Skender Hiseni koji je rekao da su Beograd i Priština na početku trodnevnih pregovora izneli poznate stavove o rešavanju kosovskog pitanja.
"Obe strane nisu ništa novo iznele. Beograd je govorio o suštinskoj autonomiji, a kosovska strana je još jednom detaljno predstavila svoju viziju o novom partnerstvu Kosova i Srbije kao suverenih država", partnerstvu koje će rezultirati tesnom saradnjom u mnogim oblastima, rekao je Hiseni.
Hiseni je ocenio da bi takvo partnerstvo bilo "jedno od osnovnih kriterijuma za dalju evroatlantsku integraciju obe zemlje".
On je takodje rekao da Beograd nije izneo ništa novo na ovom sastanku. "Nastavili su da govore o suštinskoj autonomiji poput Hongkonga i Olandskih ostrva", kazao je Hiseni.
Lider Reformističke partije ORA Veton Suroi ne očekuje da će u pregovorima u Badenu doći do preokreta u stavovu Beograda kao ni da će pregovori biti nastavljeni.
"Ne verujem da će doći do preokreta pozicija Beograda, barem jednog dela, pošto su veoma rigidne. Tako premijer (Srbije Vojislav Koštunica) ne dolazi na večeru", rekao je večeras Suroi.
On je dodao da takodje ne veruje da će se pregovori nastaviti posle 10. decembra.
"Možemo još 100 godina da pregovaramo, ostaćemo na istim pozicijima", ocenio je lider stranke ORA.
U hotelu "Dvorac Vajkersdorf" u kojem se održava završna runda pregovora o Kosovu, oko osam časova je počela zajednička večera učesnika pregovora.
Pregovori, koji se održavaju u zamku "Vajkersdorf" iza zatvorenih vrata, počeli su zajedničkim sastankom "trojke" sa obema delegacijama. Nakon toga predvidjeni su odvojeni susreti "trojke" sa delegacijama Beograda i Prištine.
Ovi pregovori smatraju se odlučujućim pošto je to poslednja predvidjena runda do 10. decembra kada medjunarodni posrednici treba da podnesu izveštaj generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu.
Obe delegacije su predstavljene na najvišem nivou. Beograd predvode predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica, a Prištinu - kosovski predsednik Fatmir Sejdiju i odlazeći premijer Agim Čeku.
Predstavnik Evropske unije u "trojci" Kontakt grupe Volfgang Išinger ocenio je, po dolasku u Baden da nema znakova koji bi opravdali nastavak pregovora i po isteku mandata medjunarodnih posrednika. Na pitanje novinara da li postoji ijedan znak napretka koji bi opravdao nastavak pregovora posle isteka mandata posredničke "trojke" 10. decembra, Išinger je jasno odgovorio: "Ne".
Sa druge strane, ruski predstavnik u "trojki" Kontakt grupe Aleksandar Bocan-Harčenko ocenio je da na pregovorima Beograda i Prištine treba "vratiti logiku u normalu" i prvo rešiti pitanje statusa Kosova, pa tek onda razmatrati ostala pitanja, kao i da na pregovorima u Beču "šanse za prodor ne postoje", ali je izrazio nadu da "ima šanse za napredak".
Da se stavovi dve strane u pregovorima nimalo nisu promenili govore prve izjave predstavnika pregovaračkih timova. Dok predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica poručuju da opcija za dogovor postoji, ali jedino pod uslovom da se u pitanje ne dovodi suverenitet Srbije, član pregovaračke delegacije kosovskih Albanaca Hašim Tači navodi da je nezavisnost Kosova najbolje rešenje i za SAD i EU.
Tadić je naglasio da je državna delegacija Srbije došla u Baden kako bi sa delegacijom iz Prištine postigla "obostrano prihvatljivo rešenje", istakvši da je "lopta u dvorištu kosovskih Albanaca".
"Došli smo ovde u najboljoj nameri da pregovaramo sa delegacijom kosovskih Albanaca želeći da postignemo obostrano prihvatljivo resenje, koje proizvodi mir i stabilnost", kazao je Tadić novinarima po dolasku u hotel "dvorac Vajkersdorf" u Badenu.
"Mi smo od početka pregovaračkog procesa nudili mnoge solucije koje su u skladu sa rezolucijom Skupštine Srbije i sada je lopta u njihovom dvorištu", poručio je Tadić.
On je naglasio da Državna delegacija sada očekuje odgovor predstavnika kosovskih Albanaca.
Tadić je naveo da će Državni tim do kraja pregovaračkog procesa nastupati na konstruktivan način i braniti legitimno pravo Srbije.
"Protivimo se nezavisnosti i ugrožavanju suvereniteta Srbije nad Kosovom i Metohijom", dodao je Tadić, odgovarajući na pitanje da li je za Beogard prihvatljiva nezavisnost Kosova.
Koštunica je na pregovorima izjavio da ni za koga ne bi bilo dobro da neguje iluziju da je moguće Srbiji nametnuti rešenje.
"Niko ne treba da sumnja da ćemo mi svaki jednostrani akt poništiti, a jednostranu nezavisnost tretirati kao nepostojeću, nevažeću i neobavezujuću pojavu", naglasio je Koštunica.
"Očekujemo da 'trojka' uvaži više nego snažne argumente koje je Srbija iznosila", rekao je Koštunica na pregovorima, zatvorenim za javnost, u govoru u koji je Tanjug imao uvid.
"Na sve te razloge reći da je Srbija izuzetak, jedinstven i neponovljiv slučaj, i da od svih zemalja na svetu jedino ona može da bude rasparčana, nije ni pravni, ni politički, ni logički, ni moralni, ni istorijski argument. Kratko rečeno, to nije nikakav argument", ocenio je on.
Osim toga, Srbija nikome nije pretila i nikome ne preti, već insistira da se kroz pregovore, a u skladu sa medjunarodnim pravom pronadje kompromisno rešenje, rekao je Koštunica.
Srpski premijer je ocenio da napretka u pregovorima do sada nije bilo jer se pozicija albanske strane svodi na samo jednu reč - nezavisnost.
Kao izlaz i "put koji vodi napred", srpski premijer ne vidi razgovor o poststatusnim pitanjima, na čemu insistira Priština, pa je stoga sugerisao posredničkoj "trojci" da u svom izveštaju Savetu bezbednosti predloži da se u nastavku pregovora utvrdi šta je postignuto u ostvarivanju standarda u Pokrajini tokom prethodne dve godine, od kada traju pregovori.
"Ukoliko bi albanska strana, po prvi put u toku pregovora, pristala da napravi makar jedan kompromis i ako bi prihvatila predloge koje smo izneli za navedene tačke, uveren sam da bismo se brzo i lako dogovorili o sadržaju preostalih tačaka", poručio je Koštunica.
Predsednik Vlade Srbije ukazao je da ima mnogo primera širom sveta rešenih univerzalnim modelom uspostavljanja prave mere autonomije.
"Neosporna je istina - i sa njom se moraju suočiti svi ovde danas - da Italija ima Južni Tirol, da Kina ima Hong Kong i Makao, da Finska ima Olandska ostrva, da Danska ima Grenland, da Španija ima Kataloniju i Baskiju, da Srbija ima Kosovo i Metohiju i da ima još mnogo sličnih primera širom sveta rešenih univerzalnim modelom uspostavljanja prave mere autonomije", rekao je Koštunica.
Srbija će, kao pouzdan i odgovoran partner, poštovati odluke Saveta bezbednosti UN, a to isto očekuje od svih učesnika u procesu rešavanja budućeg uredjenja pokrajine Kosovo i Metohija, naglasio je Koštunica.
Koliko je razloga za nadu u konstruktivnost veliko je pitanje. Hašim Tači je u odmah po dolasku u Baden rekao da je nezavisnost Kosova najbolje rešenje i za SAD i EU.
"Spremni smo za nezavisnost i da donesemo tu odluku. Nadamo se da će uskoro medjunarodna zajednica, SAD i EU, biti spremni da nas priznaju kao nezavisnu državu", rekao je Tači.
Tvrdeći da je trodnevni skup "poslednji" sastanak Beogarda i Prištine uz posredovanje medjunarodne trojke, Tači, koji važi za budućeg premijera Kosova, kazao je da će na toj funkciji učiniti sve u pravcu da Kosovo bude nezavisno. "Kosovo kao nezavisna država donosi mir i stabilnost regionu, i imaće dobre odnose sa svim susedima. Nezavisnost je najbolje rešenje i za SAD i EU", zaključio je Tači.
Volfgang Išinger bio je izričit u stavu da nema znakova koji bi opravdali nastavak pregovora i po isteku mandata medjunarodnih posrednika.
"Ovo je zaključni pokušaj koji 'trojka' nudi danas i sutra obema stranama, dalja mogućnost da se dogovore i postignu dogovoreno rešenje, koje bi za sve bilo najbolja solucija. Nadam se da će obe strane iskoristiti ovu šansu", kazao je Išinger.
Išinger je istakao da se mandat medjunardonih posrednika završava 10. decembra i da nije na "trojci" ili njenim članovima da spekuliše šta će biti posle tog datuma. "Nakon ove runde pregovora trojka će izraditi izveštaj generalnom sekretaru UN", precizirao je on.
"Ova šansa, koju je medjunarodna zajednica ponudila kroz posredničku 'trojku', se završava", zaključio je Išinger.
Pred početak pregovora ruski predstavnik u "trojki" Kontakt grupe Aleksandar Bocan-Harčenko ocenio je da na pregovorima Beograda i Prištine treba "vratiti logiku u normalu" i prvo rešiti pitanje statusa Kosova, pa tek onda razmatrati ostala pitanja.
U intervjuu za "Blic", Bocan-Harčenko je rekao da na pregovorima u Beču "šanse za prodor ne postoje", ali je izrazio nadu da "ima šanse za napredak".
Povodom učešća Prištine i Beograda u pregovorima, Bocan-Harčenko je rekao da su sve ideje koje su predložili predstavnici Srbije "sadržale interesantne, korisne elemente" i da se "može reći da svi oni idu ka cilju da se na kraju postigne neko kompromisno rešenje".
"Ali najbitnije je da su svi ti elementi intonirani tako da se rešenje traži putem pregovora. To se poklapa sa stavom Rusije", rekao je Bocan-Harčenko.
Ruski predstavnik u "trojci" je rekao i da su predstavnici Prištine iznosili predloge ali da se "radi o tome što su ti predlozi odstupali od pitanja statusa".
Podsećajući da je zvaničan stav Prištine da o statusu "nema i neće biti nikakvog pomaka", Bocan-Harčenko je rekao da je "njihova logika malo ispretumbana".
"Prvo treba postići rezultat u pregovorima o statusu, treba logiku vratiti u normalu. Prvo rešenje glavnog pitanja, a onda rešenje svih problema koji se tiču postsatusnog perioda", rekao je Harčenko.
Zamak "Vajkersdorf" obezbedjuje policija, a od nedelje uveče u ovo inače mirno mesto pristižu novinari iz Beograda i Prištine, ali i iz ostalih svetskih medija koji će očigledno imati problema da dodju do informacija o pregovorima s obzirom na to da je "trojka" Kontakt grupe preporučila učesnicima da se uzdrže od izjava tokom samih razgovora.
Pregovori su počeli u ponedeljak u 15 sati, zajedničkim susretom trojke sa obema delegacijama a nastavljeni odvojenim susretima sa predstavnicima Beograda i Prištine.
Pregovori će biti nastavljeni u utorak novim zajedničkim sastankom od 9.30 do 12 sati, zatim će, od 15 do 16 sati, biti održan sastanak medjunarodnih posrednika sa srpskom delegacijom, a od 16 do 17 sati sa delegacijom Prištine.
U sredu, od 9 do 10 sati biće održan treći zajednički sastanak na kojem će biti reči o zaključcima posredničke "trojke", čime će trodnevna runda pregovora biti završena.
Konferencija za štampu će se, kako je planirano, održati u sredu u 11.30, u Ministarstvu spoljnih poslova Austrije, u Beču.
Medjunarodni posrednici će, posle trodnevnog skupa u Badenu, još jednom posetiti Beograd i Prištinu, a zatim će predati izveštaj Kontakt grupi, koja će ga proslediti generalnom sekretaru UN.
On je ocenio da je kompromisno rešenje potrebno "ne samo zbog toga da bi se održao Ustav Srbije, da bi ostale nedodirnute granice na Balkanu", već zbog "prosperiteta gradjana zapadnog Balkana".
Jeremić je ocenio i da je veoma važno kakvo će biti medjunarodno okruženje ako se do 10. decembra ne postigne sporazum što je u ovom trenutku malo verovatno.
"Mislim da je veoma važno da se u UN povede ozbiljna debata... i da medjunarodna zajednica pokaže ozbiljnost i odgovornost", rekao je Jeremić.
On je dodao da je državna delegacija uspela da stavi u fokus ne samo pravnu, već i ljudsku argumentaciju.
"Bez kompromisnog rešenja nema prosperiteta za obične ljude, nema mira i stabilnosti regiona, nema brze evropske integracije, niti za jednog gradjanina na zapadnom Balkanu. Kompromis je potreban zbog običnih ljudi, koji moraju biti u centru naše pažnje", objasnio je Jeremić.
Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je da u pregovorima u ponedeljak nije bilo pomaka i da ga neće biti ako se prištinska delegacija "konačno" ne uključi u pregovore.
"Ovo pitanje je da li će se albanska delegacija konačno uključiti u pregovore i da li će trojka učiniti napor da ih privuče pravim pregovorima ili će stvar ići kao do sada", rekao je on i dodao da očekuje krajnje objektivan izveštaj o pregovorima - o tome koja je strana bila sklonija kompromisnom rešenju.
Samardžić je rekao da je Beograd na sastancima izneo detalje u vezi sa svojim predlogom, ali da je albanska strana odbila da o tome razgovara.
Ministar je, medjutim, istakao da Beograd "ne odustaje od teme statusa".
Na sastanku Beograda sa "trojkom" je, prema Samardžićevim rečima, bilo "pokušaja potpisivanja nekih parcijalnih sporazuma o regulaciji nekih odnosa Srbije i Kosova".
"Naše stanovište jeste da ovi razgovori mogu da se završe izveštajem trojke, to će ući u Ujedinjene nacije. Naš temeljni stav jeste da mi o ovoj stvari moramo da dugo razgovaramo i da dodjemo do zajedničkog stava", rekao je Samardžić, ukazujući, medjutim, da je problem što "druga strana ima mišljenje da je nezavisnost obećana i nema nekog velikog motiva da pregovara".
Delegacija kosovskih Albanaca završila je prvi odvojeni sastanak sa "trojkom".
Sastanak posrednika sa delegacijom kosovskih Albanaca trajao je mnogo kraće nego sa Državnim pregovaračkim timom Srbije
Prvi zajednički sastanak "trojke" Kontakt grupe sa delegacijama Beograda i Prištine, u mestu Baden kod Beča, završen je oko 16.30.
Novinarima se nakon tog susreta obratio samo portparol prištinskog tima Skender Hiseni koji je rekao da su Beograd i Priština na početku trodnevnih pregovora izneli poznate stavove o rešavanju kosovskog pitanja.
"Obe strane nisu ništa novo iznele. Beograd je govorio o suštinskoj autonomiji, a kosovska strana je još jednom detaljno predstavila svoju viziju o novom partnerstvu Kosova i Srbije kao suverenih država", partnerstvu koje će rezultirati tesnom saradnjom u mnogim oblastima, rekao je Hiseni.
Hiseni je ocenio da bi takvo partnerstvo bilo "jedno od osnovnih kriterijuma za dalju evroatlantsku integraciju obe zemlje".
On je takodje rekao da Beograd nije izneo ništa novo na ovom sastanku. "Nastavili su da govore o suštinskoj autonomiji poput Hongkonga i Olandskih ostrva", kazao je Hiseni.
Lider Reformističke partije ORA Veton Suroi ne očekuje da će u pregovorima u Badenu doći do preokreta u stavovu Beograda kao ni da će pregovori biti nastavljeni.
"Ne verujem da će doći do preokreta pozicija Beograda, barem jednog dela, pošto su veoma rigidne. Tako premijer (Srbije Vojislav Koštunica) ne dolazi na večeru", rekao je večeras Suroi.
On je dodao da takodje ne veruje da će se pregovori nastaviti posle 10. decembra.
"Možemo još 100 godina da pregovaramo, ostaćemo na istim pozicijima", ocenio je lider stranke ORA.
U hotelu "Dvorac Vajkersdorf" u kojem se održava završna runda pregovora o Kosovu, oko osam časova je počela zajednička večera učesnika pregovora.
Pregovori, koji se održavaju u zamku "Vajkersdorf" iza zatvorenih vrata, počeli su zajedničkim sastankom "trojke" sa obema delegacijama. Nakon toga predvidjeni su odvojeni susreti "trojke" sa delegacijama Beograda i Prištine.
Ovi pregovori smatraju se odlučujućim pošto je to poslednja predvidjena runda do 10. decembra kada medjunarodni posrednici treba da podnesu izveštaj generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu.
Obe delegacije su predstavljene na najvišem nivou. Beograd predvode predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica, a Prištinu - kosovski predsednik Fatmir Sejdiju i odlazeći premijer Agim Čeku.
Predstavnik Evropske unije u "trojci" Kontakt grupe Volfgang Išinger ocenio je, po dolasku u Baden da nema znakova koji bi opravdali nastavak pregovora i po isteku mandata medjunarodnih posrednika. Na pitanje novinara da li postoji ijedan znak napretka koji bi opravdao nastavak pregovora posle isteka mandata posredničke "trojke" 10. decembra, Išinger je jasno odgovorio: "Ne".
Sa druge strane, ruski predstavnik u "trojki" Kontakt grupe Aleksandar Bocan-Harčenko ocenio je da na pregovorima Beograda i Prištine treba "vratiti logiku u normalu" i prvo rešiti pitanje statusa Kosova, pa tek onda razmatrati ostala pitanja, kao i da na pregovorima u Beču "šanse za prodor ne postoje", ali je izrazio nadu da "ima šanse za napredak".
Da se stavovi dve strane u pregovorima nimalo nisu promenili govore prve izjave predstavnika pregovaračkih timova. Dok predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica poručuju da opcija za dogovor postoji, ali jedino pod uslovom da se u pitanje ne dovodi suverenitet Srbije, član pregovaračke delegacije kosovskih Albanaca Hašim Tači navodi da je nezavisnost Kosova najbolje rešenje i za SAD i EU.
Tadić je naglasio da je državna delegacija Srbije došla u Baden kako bi sa delegacijom iz Prištine postigla "obostrano prihvatljivo rešenje", istakvši da je "lopta u dvorištu kosovskih Albanaca".
"Došli smo ovde u najboljoj nameri da pregovaramo sa delegacijom kosovskih Albanaca želeći da postignemo obostrano prihvatljivo resenje, koje proizvodi mir i stabilnost", kazao je Tadić novinarima po dolasku u hotel "dvorac Vajkersdorf" u Badenu.
"Mi smo od početka pregovaračkog procesa nudili mnoge solucije koje su u skladu sa rezolucijom Skupštine Srbije i sada je lopta u njihovom dvorištu", poručio je Tadić.
On je naglasio da Državna delegacija sada očekuje odgovor predstavnika kosovskih Albanaca.
Tadić je naveo da će Državni tim do kraja pregovaračkog procesa nastupati na konstruktivan način i braniti legitimno pravo Srbije.
"Protivimo se nezavisnosti i ugrožavanju suvereniteta Srbije nad Kosovom i Metohijom", dodao je Tadić, odgovarajući na pitanje da li je za Beogard prihvatljiva nezavisnost Kosova.
Koštunica je na pregovorima izjavio da ni za koga ne bi bilo dobro da neguje iluziju da je moguće Srbiji nametnuti rešenje.
"Niko ne treba da sumnja da ćemo mi svaki jednostrani akt poništiti, a jednostranu nezavisnost tretirati kao nepostojeću, nevažeću i neobavezujuću pojavu", naglasio je Koštunica.
"Očekujemo da 'trojka' uvaži više nego snažne argumente koje je Srbija iznosila", rekao je Koštunica na pregovorima, zatvorenim za javnost, u govoru u koji je Tanjug imao uvid.
"Na sve te razloge reći da je Srbija izuzetak, jedinstven i neponovljiv slučaj, i da od svih zemalja na svetu jedino ona može da bude rasparčana, nije ni pravni, ni politički, ni logički, ni moralni, ni istorijski argument. Kratko rečeno, to nije nikakav argument", ocenio je on.
Osim toga, Srbija nikome nije pretila i nikome ne preti, već insistira da se kroz pregovore, a u skladu sa medjunarodnim pravom pronadje kompromisno rešenje, rekao je Koštunica.
Srpski premijer je ocenio da napretka u pregovorima do sada nije bilo jer se pozicija albanske strane svodi na samo jednu reč - nezavisnost.
Kao izlaz i "put koji vodi napred", srpski premijer ne vidi razgovor o poststatusnim pitanjima, na čemu insistira Priština, pa je stoga sugerisao posredničkoj "trojci" da u svom izveštaju Savetu bezbednosti predloži da se u nastavku pregovora utvrdi šta je postignuto u ostvarivanju standarda u Pokrajini tokom prethodne dve godine, od kada traju pregovori.
"Ukoliko bi albanska strana, po prvi put u toku pregovora, pristala da napravi makar jedan kompromis i ako bi prihvatila predloge koje smo izneli za navedene tačke, uveren sam da bismo se brzo i lako dogovorili o sadržaju preostalih tačaka", poručio je Koštunica.
Predsednik Vlade Srbije ukazao je da ima mnogo primera širom sveta rešenih univerzalnim modelom uspostavljanja prave mere autonomije.
"Neosporna je istina - i sa njom se moraju suočiti svi ovde danas - da Italija ima Južni Tirol, da Kina ima Hong Kong i Makao, da Finska ima Olandska ostrva, da Danska ima Grenland, da Španija ima Kataloniju i Baskiju, da Srbija ima Kosovo i Metohiju i da ima još mnogo sličnih primera širom sveta rešenih univerzalnim modelom uspostavljanja prave mere autonomije", rekao je Koštunica.
Srbija će, kao pouzdan i odgovoran partner, poštovati odluke Saveta bezbednosti UN, a to isto očekuje od svih učesnika u procesu rešavanja budućeg uredjenja pokrajine Kosovo i Metohija, naglasio je Koštunica.
Koliko je razloga za nadu u konstruktivnost veliko je pitanje. Hašim Tači je u odmah po dolasku u Baden rekao da je nezavisnost Kosova najbolje rešenje i za SAD i EU.
"Spremni smo za nezavisnost i da donesemo tu odluku. Nadamo se da će uskoro medjunarodna zajednica, SAD i EU, biti spremni da nas priznaju kao nezavisnu državu", rekao je Tači.
Tvrdeći da je trodnevni skup "poslednji" sastanak Beogarda i Prištine uz posredovanje medjunarodne trojke, Tači, koji važi za budućeg premijera Kosova, kazao je da će na toj funkciji učiniti sve u pravcu da Kosovo bude nezavisno. "Kosovo kao nezavisna država donosi mir i stabilnost regionu, i imaće dobre odnose sa svim susedima. Nezavisnost je najbolje rešenje i za SAD i EU", zaključio je Tači.
Volfgang Išinger bio je izričit u stavu da nema znakova koji bi opravdali nastavak pregovora i po isteku mandata medjunarodnih posrednika.
"Ovo je zaključni pokušaj koji 'trojka' nudi danas i sutra obema stranama, dalja mogućnost da se dogovore i postignu dogovoreno rešenje, koje bi za sve bilo najbolja solucija. Nadam se da će obe strane iskoristiti ovu šansu", kazao je Išinger.
Išinger je istakao da se mandat medjunardonih posrednika završava 10. decembra i da nije na "trojci" ili njenim članovima da spekuliše šta će biti posle tog datuma. "Nakon ove runde pregovora trojka će izraditi izveštaj generalnom sekretaru UN", precizirao je on.
"Ova šansa, koju je medjunarodna zajednica ponudila kroz posredničku 'trojku', se završava", zaključio je Išinger.
Pred početak pregovora ruski predstavnik u "trojki" Kontakt grupe Aleksandar Bocan-Harčenko ocenio je da na pregovorima Beograda i Prištine treba "vratiti logiku u normalu" i prvo rešiti pitanje statusa Kosova, pa tek onda razmatrati ostala pitanja.
U intervjuu za "Blic", Bocan-Harčenko je rekao da na pregovorima u Beču "šanse za prodor ne postoje", ali je izrazio nadu da "ima šanse za napredak".
Povodom učešća Prištine i Beograda u pregovorima, Bocan-Harčenko je rekao da su sve ideje koje su predložili predstavnici Srbije "sadržale interesantne, korisne elemente" i da se "može reći da svi oni idu ka cilju da se na kraju postigne neko kompromisno rešenje".
"Ali najbitnije je da su svi ti elementi intonirani tako da se rešenje traži putem pregovora. To se poklapa sa stavom Rusije", rekao je Bocan-Harčenko.
Ruski predstavnik u "trojci" je rekao i da su predstavnici Prištine iznosili predloge ali da se "radi o tome što su ti predlozi odstupali od pitanja statusa".
Podsećajući da je zvaničan stav Prištine da o statusu "nema i neće biti nikakvog pomaka", Bocan-Harčenko je rekao da je "njihova logika malo ispretumbana".
"Prvo treba postići rezultat u pregovorima o statusu, treba logiku vratiti u normalu. Prvo rešenje glavnog pitanja, a onda rešenje svih problema koji se tiču postsatusnog perioda", rekao je Harčenko.
Zamak "Vajkersdorf" obezbedjuje policija, a od nedelje uveče u ovo inače mirno mesto pristižu novinari iz Beograda i Prištine, ali i iz ostalih svetskih medija koji će očigledno imati problema da dodju do informacija o pregovorima s obzirom na to da je "trojka" Kontakt grupe preporučila učesnicima da se uzdrže od izjava tokom samih razgovora.
Pregovori su počeli u ponedeljak u 15 sati, zajedničkim susretom trojke sa obema delegacijama a nastavljeni odvojenim susretima sa predstavnicima Beograda i Prištine.
Pregovori će biti nastavljeni u utorak novim zajedničkim sastankom od 9.30 do 12 sati, zatim će, od 15 do 16 sati, biti održan sastanak medjunarodnih posrednika sa srpskom delegacijom, a od 16 do 17 sati sa delegacijom Prištine.
U sredu, od 9 do 10 sati biće održan treći zajednički sastanak na kojem će biti reči o zaključcima posredničke "trojke", čime će trodnevna runda pregovora biti završena.
Konferencija za štampu će se, kako je planirano, održati u sredu u 11.30, u Ministarstvu spoljnih poslova Austrije, u Beču.
Medjunarodni posrednici će, posle trodnevnog skupa u Badenu, još jednom posetiti Beograd i Prištinu, a zatim će predati izveštaj Kontakt grupi, koja će ga proslediti generalnom sekretaru UN.
Lavrov: Rusija će se rukovoditi medjunarodnim pravom
U slučaju da Zapad prizna nezavisnosti Kosova, Rusija će postupati strogo u saglasnosti sa principima medjunarodnog prava, uključujući Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, kojom je jasno i nedvosmisleno odredjeno kako treba postupati da bi se rešilo pitanje Kosova, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.
Rusija će insistirati da se ne podriva medjunarodno pravo i da je nedopustivo da se podriva princip teritorijalne celovitosti država, istakao je Lavrov i izrazio očekivanje da se neće ostvariti scenarij jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i priznanja te nezavisnosti suprotno odlukama Saveta bezbednosti UN.
On je dodao da i OEBS, kao zaštitnik Završnog akta iz Helsinkija, treba "čvrsto da se založi za potvrdjivanje principa tog dokumenta, uključujući princip nepovredivosti granica, koji može da bude izmenjen samo po uzajamnoj saglasnosti strana".
Lavrov je izjavio da izmedju Rusije i SAD i Evropske unije postoje "ozbiljne razlike" povodom nekoliko pitanja, uključujući Kosovo.
On je ocenio da prostora za kompromis ima, a da Rusija "neće žaliti ni vremena ni snage da se nadje takav ishod koji bi zadovoljio sve".
"Rusija će se rukovoditi medjunarodnim pravom. To garantujem sto odsto", rekao je šef ruske diplomatije, ponavljajući stav Moskve da bi jednostrane akcije dovele do stvaranja presedana.
Lavrov je naglasio da je popustljivost Zapada prema kosovskim Albancima u pogledu potrebe punog ispunjavanja Rezolucije 1244 dovela do stvaranja psihološke klime da Kosovo treba da dobije nezavisnost.
"Šta je bilo za proteklih osam i nešto godina od momenta usvajanja te rezolucije? Sve što je trebalo Srbi da urade, od njih se uporno i svakodnevno zahtevalo. A kada se dolazilo do kosovskih Albanaca, sa ispunjavanjem zahteva se kočilo", rekao je šef ruske diplomatije.
"Pri tome, da bi dokazali apsolutnu neophodnost takvog koraka, kosovski Albanci pribegavaju ucenama" a Zapad "podleže toj uceni i počinje da govori da ako se ne da Kosovu nezavisnosti doćiće do izbijanja nasilja", rekao je on.
"Kada bi taj argument bio kriterijum, postavlja se pitanje šta treba onda da bude sa Palestinom, kojoj su UN još pre 60 godina obećale nezavisnost a nivo nasilja i količina žrtava tamo se ne može uopšte porediti sa tim što se dogodilo sa Kosovom", upitao je Lavrov.
"Plašiti nas nasiljem i neredima u slučaju da ne usvojimo ovakvo ili onakvo rešenje, to je najopasniji i klizav put, koji će odjeknuti daleko van prostora Kosova", upozorio je Lavrov.
Prema njegovim rečima, Rusija ne sedi i ne čeka da Kosovo "u jednostranom poretku postane nezavisno" da bi imala "odrešene ruke" u odnosu na konflikte na prostoru bivšeg SSSR-a.
"Svi misle da Rusija plaši presedanom, a da u stvari hoće da se takav presedan stvori. Naš predsednik, kao i ja, na susretu sa svojim kolegama smo više puta i izuzetno otvoreno objašnjavali da je sve potpuno suprotno", rekao je on.
"Kada govorimo da je nedopustivo da se podriva princip teritorijalne celovitosti država, mi zaista to imamo u vidu. Kada govorimo da će jednostrane akcije na Kosovu stvoriti presedan, tako i radimo da ne dopustimo kršenje medjunarodnog prava i stvaranje takvog presedana", naglasio je Lavrov.
"Mi odlično shvatamo kakve posledice bi to imalo za druge nepriznate teritorije i to ne samo u blizini naših granica, nego i u celoj Evropi. Mi osećamo odgovornost ne samo za bezbednost sopstvene države i gradjana nego i za bezbednost cele Evrope", istakao je Lavrov.
Prema njegovim rečima, Rusiji nije svejedno kakva će biti budućnost Evrope, da li će ona biti "normalna, mirna, i pogodna za trgovinsko-ekonomsku saradnju, za integracione procese i investicije ili će tamo periodično izbijati žarišta konflikata, što bi unazadilo mogućnosti stvaralačkog partnerstva".
Šef ruske diplomatije je rekao da izmedju Rusije i SAD i država EU po pitanju Kosova i Metohije "postoje ozbiljne razlike".
Rusija će insistirati da se ne podriva medjunarodno pravo i da je nedopustivo da se podriva princip teritorijalne celovitosti država, istakao je Lavrov i izrazio očekivanje da se neće ostvariti scenarij jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i priznanja te nezavisnosti suprotno odlukama Saveta bezbednosti UN.
On je dodao da i OEBS, kao zaštitnik Završnog akta iz Helsinkija, treba "čvrsto da se založi za potvrdjivanje principa tog dokumenta, uključujući princip nepovredivosti granica, koji može da bude izmenjen samo po uzajamnoj saglasnosti strana".
Lavrov je izjavio da izmedju Rusije i SAD i Evropske unije postoje "ozbiljne razlike" povodom nekoliko pitanja, uključujući Kosovo.
On je ocenio da prostora za kompromis ima, a da Rusija "neće žaliti ni vremena ni snage da se nadje takav ishod koji bi zadovoljio sve".
"Rusija će se rukovoditi medjunarodnim pravom. To garantujem sto odsto", rekao je šef ruske diplomatije, ponavljajući stav Moskve da bi jednostrane akcije dovele do stvaranja presedana.
Lavrov je naglasio da je popustljivost Zapada prema kosovskim Albancima u pogledu potrebe punog ispunjavanja Rezolucije 1244 dovela do stvaranja psihološke klime da Kosovo treba da dobije nezavisnost.
"Šta je bilo za proteklih osam i nešto godina od momenta usvajanja te rezolucije? Sve što je trebalo Srbi da urade, od njih se uporno i svakodnevno zahtevalo. A kada se dolazilo do kosovskih Albanaca, sa ispunjavanjem zahteva se kočilo", rekao je šef ruske diplomatije.
"Pri tome, da bi dokazali apsolutnu neophodnost takvog koraka, kosovski Albanci pribegavaju ucenama" a Zapad "podleže toj uceni i počinje da govori da ako se ne da Kosovu nezavisnosti doćiće do izbijanja nasilja", rekao je on.
"Kada bi taj argument bio kriterijum, postavlja se pitanje šta treba onda da bude sa Palestinom, kojoj su UN još pre 60 godina obećale nezavisnost a nivo nasilja i količina žrtava tamo se ne može uopšte porediti sa tim što se dogodilo sa Kosovom", upitao je Lavrov.
"Plašiti nas nasiljem i neredima u slučaju da ne usvojimo ovakvo ili onakvo rešenje, to je najopasniji i klizav put, koji će odjeknuti daleko van prostora Kosova", upozorio je Lavrov.
Prema njegovim rečima, Rusija ne sedi i ne čeka da Kosovo "u jednostranom poretku postane nezavisno" da bi imala "odrešene ruke" u odnosu na konflikte na prostoru bivšeg SSSR-a.
"Svi misle da Rusija plaši presedanom, a da u stvari hoće da se takav presedan stvori. Naš predsednik, kao i ja, na susretu sa svojim kolegama smo više puta i izuzetno otvoreno objašnjavali da je sve potpuno suprotno", rekao je on.
"Kada govorimo da je nedopustivo da se podriva princip teritorijalne celovitosti država, mi zaista to imamo u vidu. Kada govorimo da će jednostrane akcije na Kosovu stvoriti presedan, tako i radimo da ne dopustimo kršenje medjunarodnog prava i stvaranje takvog presedana", naglasio je Lavrov.
"Mi odlično shvatamo kakve posledice bi to imalo za druge nepriznate teritorije i to ne samo u blizini naših granica, nego i u celoj Evropi. Mi osećamo odgovornost ne samo za bezbednost sopstvene države i gradjana nego i za bezbednost cele Evrope", istakao je Lavrov.
Prema njegovim rečima, Rusiji nije svejedno kakva će biti budućnost Evrope, da li će ona biti "normalna, mirna, i pogodna za trgovinsko-ekonomsku saradnju, za integracione procese i investicije ili će tamo periodično izbijati žarišta konflikata, što bi unazadilo mogućnosti stvaralačkog partnerstva".
Šef ruske diplomatije je rekao da izmedju Rusije i SAD i država EU po pitanju Kosova i Metohije "postoje ozbiljne razlike".
OEBS zabrinut za misiju u slučaju nezavisnosti
Šef misije OEBS-a na Kosovu Tim Guldiman izrazio je u ponedeljak zabrinutost da bi Srbija i Rusija mogle zaustaviti rad te organizacije na Kosovu ukoliko Priština jednostrano proglasi nezavisnost.
"Postoje pokazatelji da bi to (proglašenje nezavisnosti) uticalo na njihov stav u pogledu produžetka našeg mandata, koji se mora obnoviti svake godine", izjavio je švajcarski diplomata na konferenciji za štampu u Briselu.
Guldiman je, kako navodi AP, "upozorio" Srbiju da ne stavlja veto na produženje mandata misije OEBS-a, ukoliko Priština proglasi nezavisnost. On je, pritom, ukazao na ulogu OEBS-a u žaštiti prava Srba na Kosovu.
"Nadam se da će misija opstati. To bi trebalo da je u interesu Srbije, kao i Rusije", rekao je Guldiman.
Švajcarski diplomata je, kako prenosi AP, rekao da je skeptičan u pogledu šansi na uspeh pregovora Beograda i Prištine koji se vode pod pokroviteljstvom posredničke trojke Kontakt grupe u Badenu, u Austriji.
On je dodao da očekuje da će kosovski Albanci u narednoj godini proglasiti nezavisnost, prenela je američka agencija.
Guldiman je takodje najavio da će o mandatu misije na Kosovu, koja je sa 1.000 ljudi najveća misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju na terenu, biti reči na sastanku ministara spoljnih poslova članica OEBS-a, u četvrtak u Madridu.
"Postoje pokazatelji da bi to (proglašenje nezavisnosti) uticalo na njihov stav u pogledu produžetka našeg mandata, koji se mora obnoviti svake godine", izjavio je švajcarski diplomata na konferenciji za štampu u Briselu.
Guldiman je, kako navodi AP, "upozorio" Srbiju da ne stavlja veto na produženje mandata misije OEBS-a, ukoliko Priština proglasi nezavisnost. On je, pritom, ukazao na ulogu OEBS-a u žaštiti prava Srba na Kosovu.
"Nadam se da će misija opstati. To bi trebalo da je u interesu Srbije, kao i Rusije", rekao je Guldiman.
Švajcarski diplomata je, kako prenosi AP, rekao da je skeptičan u pogledu šansi na uspeh pregovora Beograda i Prištine koji se vode pod pokroviteljstvom posredničke trojke Kontakt grupe u Badenu, u Austriji.
On je dodao da očekuje da će kosovski Albanci u narednoj godini proglasiti nezavisnost, prenela je američka agencija.
Guldiman je takodje najavio da će o mandatu misije na Kosovu, koja je sa 1.000 ljudi najveća misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju na terenu, biti reči na sastanku ministara spoljnih poslova članica OEBS-a, u četvrtak u Madridu.
Rajsova, Solana i Lavrov o Kosovu
Status Kosova biće jedna od glavnih tema o kojoj će se raspravljati na marginama bliskoistične konferencije u Anapolisu, saznaje Tanjug u Stejt departmentu.
O budućnosti te srpske pokrajine će u naredna 24 sata, u odvojenim susretima, razgovarati državni sekretar SAD Kondoliza Rajs, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, rekli su zvaničnici Stej departmenta.
Susret izmedju Rajsove i Lavrova obuhvataće nekoliko gorućih pitanja u odnosima dve države, poput statusa Kosova, razmeštanja američkog protiv-balističkog štita u istočnoj Evropi, te novi paket ekonomskih sankcija protiv Irana, zbog dobijanja te države da prekine program razvoja nuklearne tehnologije.
Kako su rekli zvaničnici Stejt departmenta, Rajsova i Lavrov će, još jednom, pokušati da pronadju zajednički jezik u vezi sa procesom rešavanja statusa Kosova, s obzirom na različite stavove Moskve i Vašingtona, iznete uoči poslednjeg susreta delegacija Beograde i Prištine koji je u toku u Austriji.
Osim Lavrova, Rajsova će se, kako je najavljeno, sastati i sa Solanom, sa kojim će razgovarati o budućoj ulozi Evropske unije u procesu rešavanja statusa Kosova, ali i mogućem preuzimanju ključne uloge u medjunarodnim misijama koje će biti rasporedjene u pokrajini, umesto sadašnjeg UNMIK-a.
Solanu sličan raspored očekuje i u sredu, za kada je najavljen susret sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Ban Ki-munom.
(agencije/MONDO)
O budućnosti te srpske pokrajine će u naredna 24 sata, u odvojenim susretima, razgovarati državni sekretar SAD Kondoliza Rajs, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, rekli su zvaničnici Stej departmenta.
Susret izmedju Rajsove i Lavrova obuhvataće nekoliko gorućih pitanja u odnosima dve države, poput statusa Kosova, razmeštanja američkog protiv-balističkog štita u istočnoj Evropi, te novi paket ekonomskih sankcija protiv Irana, zbog dobijanja te države da prekine program razvoja nuklearne tehnologije.
Kako su rekli zvaničnici Stejt departmenta, Rajsova i Lavrov će, još jednom, pokušati da pronadju zajednički jezik u vezi sa procesom rešavanja statusa Kosova, s obzirom na različite stavove Moskve i Vašingtona, iznete uoči poslednjeg susreta delegacija Beograde i Prištine koji je u toku u Austriji.
Osim Lavrova, Rajsova će se, kako je najavljeno, sastati i sa Solanom, sa kojim će razgovarati o budućoj ulozi Evropske unije u procesu rešavanja statusa Kosova, ali i mogućem preuzimanju ključne uloge u medjunarodnim misijama koje će biti rasporedjene u pokrajini, umesto sadašnjeg UNMIK-a.
Solanu sličan raspored očekuje i u sredu, za kada je najavljen susret sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Ban Ki-munom.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.