Zamenik glavnog tužioca Haškog tribunala Dejvid Talbot smatra da bliskost odnosa haškog optuženika Ramuša Haradinaja sa zvaničnicima UNMIK-a doprinosi atmosferi zastrašivanja, zbog čega Tužilaštvo ima velike probleme da dovede svedoke na sudjenje.
Talbot je ukazao da tužilaštvo, zbog ogromnih poteškoća oko dovodjenja svedoka, koji bi trebalo da potkrepe optužnicu protiv jednog od bivših komandanata OVK, moralo da zapreti kaznom da bi se pojavili u sudu.
"Tužilaštvo je čak četvrtinu svedoka moralo, pod pretnjom kazne, da prinudi da se pojave pred sudom", istakao je Talbot za Bi-Bi-Si, dodajući da je nekoliko svedoka priznalo da se boje da svedoče.
"Jedan zaštićeni svedok nam je rekao da njegova porodica živi na Kosovu i da će ga se, posto je Haradinaj tamo idol, odreći, smatrajući ga izdajnikom", rekao je zamenik glavnog tužioca Haškog tribunala.
Talbot je kazao da tužilaštvo nema dokaza da je Haradinaj lično pretio svedocima, ali smatra da njegova bliskost sa zvaničnicima UNMIK-a doprinosi atmosferi zastrašivanja.
"Medjunarodni zvaničnici na Kosovu su vrlo prijateljski nastrojeni, ili bolje reći naklonjeni optuženom. On se tereti za ratne zločine, a kada ga je šef UNMIK-a Seren Jesen Petersen na aerodromu ispratio u Hag obratio mu se sa 'prijatelju moj'", podsetio je Talbot.
UNMIK s Haradinajem, kome se trenutno sudi u Hagu, i dalje održava bliske veze, rekao je Talbot, ocenivši da je to prepreka na putu stabilizacije Kosova.
Predstavnik UNMIK-a u Prištini Aleksander Ivanko rekao je da je UNMIK održavao kontakte sa Haradinajem, pošto je on predsednik jedne od najjačih stranaka na Kosovu, isto kao što održava kontakte sa svim ostalim partijama.
Bi-Bi-Si je podsetio da je u Hagu u toku sudjenje i Vojislavu Šešelju, lideru najjače političke stranke u Srbiji, uz opasku da "za razliku od Haradinaja, Šešelj ne uživa podršku medjunarodnih zvaničnika, niti mu je dozvoljeno da se brani sa slobode, a još manje da se bavi politikom".
Bivši službenik UNMIK Ijan King kaže da, za razliku od Haradinaja, Šešelj medjunarodnim zvaničnicima jednostavno nije potreban.
"Ima tu elemenata realpolitike. Morate da imate kredibilitet medju ekstremistima da biste ekstremiste privoleli na kompromis koji vodi miru. Ramuš ima taj kredibilitet. Dok je bio premijer mnogo se trudio da smiri ekstremiste", ocenio je King.
Medjutim, s druge strane, ukazao je King, "i procesu koji se protiv njega vodi u Tribunalu potreban je kredibilitet, a njega nema ni u tragovima".
Haradinaj je optužen za zločine nad Srbima, Romima i "nepodobnim" Albancima na Kosovu i Metohiji od 1. marta do 30. septembra 1998. godine.
On je podneo ostavku na mesto premijera kada je protiv njega 2005. godine podignuta haška optužnica, a Tribunalu se predao 9. marta iste godine.
Haradinaj je na privremenoj slobodi bio od juna 2005. do februara 2007. godine, a sudjenje mu je počelo 5. marta.
(Tanjug/Na slici: Haradinaj nedavno na Kosovu)
Talbot je ukazao da tužilaštvo, zbog ogromnih poteškoća oko dovodjenja svedoka, koji bi trebalo da potkrepe optužnicu protiv jednog od bivših komandanata OVK, moralo da zapreti kaznom da bi se pojavili u sudu.
"Tužilaštvo je čak četvrtinu svedoka moralo, pod pretnjom kazne, da prinudi da se pojave pred sudom", istakao je Talbot za Bi-Bi-Si, dodajući da je nekoliko svedoka priznalo da se boje da svedoče.
"Jedan zaštićeni svedok nam je rekao da njegova porodica živi na Kosovu i da će ga se, posto je Haradinaj tamo idol, odreći, smatrajući ga izdajnikom", rekao je zamenik glavnog tužioca Haškog tribunala.
Talbot je kazao da tužilaštvo nema dokaza da je Haradinaj lično pretio svedocima, ali smatra da njegova bliskost sa zvaničnicima UNMIK-a doprinosi atmosferi zastrašivanja.
"Medjunarodni zvaničnici na Kosovu su vrlo prijateljski nastrojeni, ili bolje reći naklonjeni optuženom. On se tereti za ratne zločine, a kada ga je šef UNMIK-a Seren Jesen Petersen na aerodromu ispratio u Hag obratio mu se sa 'prijatelju moj'", podsetio je Talbot.
UNMIK s Haradinajem, kome se trenutno sudi u Hagu, i dalje održava bliske veze, rekao je Talbot, ocenivši da je to prepreka na putu stabilizacije Kosova.
Predstavnik UNMIK-a u Prištini Aleksander Ivanko rekao je da je UNMIK održavao kontakte sa Haradinajem, pošto je on predsednik jedne od najjačih stranaka na Kosovu, isto kao što održava kontakte sa svim ostalim partijama.
Bi-Bi-Si je podsetio da je u Hagu u toku sudjenje i Vojislavu Šešelju, lideru najjače političke stranke u Srbiji, uz opasku da "za razliku od Haradinaja, Šešelj ne uživa podršku medjunarodnih zvaničnika, niti mu je dozvoljeno da se brani sa slobode, a još manje da se bavi politikom".
Bivši službenik UNMIK Ijan King kaže da, za razliku od Haradinaja, Šešelj medjunarodnim zvaničnicima jednostavno nije potreban.
"Ima tu elemenata realpolitike. Morate da imate kredibilitet medju ekstremistima da biste ekstremiste privoleli na kompromis koji vodi miru. Ramuš ima taj kredibilitet. Dok je bio premijer mnogo se trudio da smiri ekstremiste", ocenio je King.
Medjutim, s druge strane, ukazao je King, "i procesu koji se protiv njega vodi u Tribunalu potreban je kredibilitet, a njega nema ni u tragovima".
Haradinaj je optužen za zločine nad Srbima, Romima i "nepodobnim" Albancima na Kosovu i Metohiji od 1. marta do 30. septembra 1998. godine.
On je podneo ostavku na mesto premijera kada je protiv njega 2005. godine podignuta haška optužnica, a Tribunalu se predao 9. marta iste godine.
Haradinaj je na privremenoj slobodi bio od juna 2005. do februara 2007. godine, a sudjenje mu je počelo 5. marta.
(Tanjug/Na slici: Haradinaj nedavno na Kosovu)
Pridruži se MONDO zajednici.