Sudeći prema izjavama političara, sve je izvesnije da će predsednički izbori u Srbiji biti održani u januaru naredne godine. Potpredsednik Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić je izjavio za "Večernje novosti" da ima saznanja da Demokratska stranka planira izbore za 20. januar, a potpredsednik DS Bojan Pajtić je rekao za novosadski "Dnevnik" da 13. januar "ne bi bio loš datum" za održavanje i predsedničkih i pokrajinskih izbora.
"Potpuno je izvesno da će predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić možda već sledeće nedelje raspisati predsedničke izbore", rekao je Nikolić za "Večernje novosti".
On je uveren da Dulić neće čekati da parlament usvoji još četiri neophodna zakona - o Vojsci, odbrani, spoljnim poslovima i bezbednosnim službama, već da će ih raspisati čim parlament usvoji zakone o predsedniku Republike i izborima za predsednika Republike.
Predsednik Izvršnog veća Vojvodine i potpredsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić izjavio je da pokrajinski i predsednički izbori treba da se održe istovremeno, da bi to bilo "najlogičnije i najekonomičnije" i da bi najbolje bilo izbori budu 13. januara.
On je ocenio da 13. januar "ne bi bio loš datum" za održavanje tih izbora, ili da oni budu održani od 13. januara pa do kraja januara.
"U svakom slučaju, najkasniji termin za njihovo održavanje je mart ako se uzmu u obzir svi rokovi, pošto, po Ustavnom zakonu, i predsednički i pokrajinski i lokalni izbori moraju da budu raspisani do kraja ove godine. Tako da smo u svakom slučaju dosta blizu izborima", rekao je Pajtić.
Skupština Srbije nastavila je razmatranje amandmana na Predlog zakona o predsedniku Republike zahtevima opozicionih poslanika da se posebno preciziraju odrebe o nadležnostima šefa države i nespojivosti funkcija.
Poslanička grupa LDP podnela je amandman kojim traži da se zakonom utvrdi da predsednik Republike ne može vršiti funkciju predsednika političke stranke, niti bilo koju funkciju u političkoj stranci, a sličan amandman predložili su i socijalisti.
Poslanici LDP upozorili su da se mora sprečiti jačanje partijske države i akumulacija različitih funkcija, jer se time akumuliraju moć i vlast, na štetu razvoja demokratskog društva.
Tražeći da se jasno definiše šta je javna funkcija, poslanici opozicije kritikovali su kao neprihvatljivo obrazloženje kojim je vlada odbila amandman LDP navodeći da "funkcija u političkoj stranci nije javna funkcija i da bi se predloženim amandmanom promenio ustavni položaj predsednika."
Ministar državne uprave i lokalne samouprave Milan Marković ponovio je tu argumentaciju, pozivajući se na Zakon o sukobu interesa koji pod javnom funkcijom podrazumeva funkcije u državnim organima i javnim preduzećima.
Marković je ocenio da se oblici udruživanja gradjana u nevladine ili političke organizacije ne mogu podvoditi pod javne funkcije, već spadaju u domen privatnog prava.
"Ako prihvatimo da je polička funkcija javna funckija, onda bi to morali dosledno da sprovedemo u celom sistemu od lokalne samouprave do vrha države", rekao je on, dodajući da Srbija ne može da ide mnogo dalje od drugih demokratskih zemalja u kojima šefovi država ili vlada nisu podneli ostavke na partijske funkcije.
Lider LDP Čedomir Jovanović upozorio je ministra da ne može mešati državnu i javnu funkciju, a poslanici SPS i SRS su ukazali da neko ne može pre podne odražavati državno jedinstvo, a posle podne deliti Srbiju.
Prema zakonskom predlogu, predsednik ne može vršiti drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost i dužan je da se u svemu povinuje propisima kojima se uredjuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija.
Poslanik SPS Rajko Baralić čestitao je sa skupštinske govornice nekadašnji praznik Dan Republike, 29. novembar, podsećajući da je tog dana 1945. ukinuta monarhija.
On je dodao da zahvaljujući tome Skupšitna danas raspravlja o zakonu o predsedniku Republike.
Poslanici bi u nastavku sednice trebalo da razmotre i amandmane na Predlog zakona o izborima za predsednika Srbije koji predvidja da te izbore raspisuje predsednik parlamenta i istovremeno utvrdjuje dan za glasanje i dan od kada počinju da teku rokovi za sprovodjenje izbornih radnji.
(agencije/MONDO)
"Potpuno je izvesno da će predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić možda već sledeće nedelje raspisati predsedničke izbore", rekao je Nikolić za "Večernje novosti".
On je uveren da Dulić neće čekati da parlament usvoji još četiri neophodna zakona - o Vojsci, odbrani, spoljnim poslovima i bezbednosnim službama, već da će ih raspisati čim parlament usvoji zakone o predsedniku Republike i izborima za predsednika Republike.
Predsednik Izvršnog veća Vojvodine i potpredsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić izjavio je da pokrajinski i predsednički izbori treba da se održe istovremeno, da bi to bilo "najlogičnije i najekonomičnije" i da bi najbolje bilo izbori budu 13. januara.
On je ocenio da 13. januar "ne bi bio loš datum" za održavanje tih izbora, ili da oni budu održani od 13. januara pa do kraja januara.
"U svakom slučaju, najkasniji termin za njihovo održavanje je mart ako se uzmu u obzir svi rokovi, pošto, po Ustavnom zakonu, i predsednički i pokrajinski i lokalni izbori moraju da budu raspisani do kraja ove godine. Tako da smo u svakom slučaju dosta blizu izborima", rekao je Pajtić.
Skupština Srbije nastavila je razmatranje amandmana na Predlog zakona o predsedniku Republike zahtevima opozicionih poslanika da se posebno preciziraju odrebe o nadležnostima šefa države i nespojivosti funkcija.
Poslanička grupa LDP podnela je amandman kojim traži da se zakonom utvrdi da predsednik Republike ne može vršiti funkciju predsednika političke stranke, niti bilo koju funkciju u političkoj stranci, a sličan amandman predložili su i socijalisti.
Poslanici LDP upozorili su da se mora sprečiti jačanje partijske države i akumulacija različitih funkcija, jer se time akumuliraju moć i vlast, na štetu razvoja demokratskog društva.
Tražeći da se jasno definiše šta je javna funkcija, poslanici opozicije kritikovali su kao neprihvatljivo obrazloženje kojim je vlada odbila amandman LDP navodeći da "funkcija u političkoj stranci nije javna funkcija i da bi se predloženim amandmanom promenio ustavni položaj predsednika."
Ministar državne uprave i lokalne samouprave Milan Marković ponovio je tu argumentaciju, pozivajući se na Zakon o sukobu interesa koji pod javnom funkcijom podrazumeva funkcije u državnim organima i javnim preduzećima.
Marković je ocenio da se oblici udruživanja gradjana u nevladine ili političke organizacije ne mogu podvoditi pod javne funkcije, već spadaju u domen privatnog prava.
"Ako prihvatimo da je polička funkcija javna funckija, onda bi to morali dosledno da sprovedemo u celom sistemu od lokalne samouprave do vrha države", rekao je on, dodajući da Srbija ne može da ide mnogo dalje od drugih demokratskih zemalja u kojima šefovi država ili vlada nisu podneli ostavke na partijske funkcije.
Lider LDP Čedomir Jovanović upozorio je ministra da ne može mešati državnu i javnu funkciju, a poslanici SPS i SRS su ukazali da neko ne može pre podne odražavati državno jedinstvo, a posle podne deliti Srbiju.
Prema zakonskom predlogu, predsednik ne može vršiti drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost i dužan je da se u svemu povinuje propisima kojima se uredjuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija.
Poslanik SPS Rajko Baralić čestitao je sa skupštinske govornice nekadašnji praznik Dan Republike, 29. novembar, podsećajući da je tog dana 1945. ukinuta monarhija.
On je dodao da zahvaljujući tome Skupšitna danas raspravlja o zakonu o predsedniku Republike.
Poslanici bi u nastavku sednice trebalo da razmotre i amandmane na Predlog zakona o izborima za predsednika Srbije koji predvidja da te izbore raspisuje predsednik parlamenta i istovremeno utvrdjuje dan za glasanje i dan od kada počinju da teku rokovi za sprovodjenje izbornih radnji.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.