Specijalno tužilaštvo neće uložiti žalbu na presudu za ubistvo premijera Srbije Zorana Djindjića, jer je "presudom zadovoljno", dok su branioci nekih osudjenih uložili žalbu jer smatraju da je tokom sudjenja bilo povrede zakona i da činjenično stanje nije potpuno utvrdjeno.
Presudu za ubistvo premijera Djindjića, predsedavajuća sudskog veća Nata Mesarević potpisala je 9. novembra, posle čega je presuda dostavljena tužilaštvu, osudjenima i braniocima, koji su, prema zakonu, imali rok od 15 dana od prijema presude da ulože žalbu.
Presudom, izrečenom u Posebnom odeljenju Okružnog suda 23. maja, na po 40 godina zatvora osudjeni su nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek Legija i bivši pomoćnik komandanta JSO Zvezdan Jovanović.
Na po 35 godina zatvora osudjeni su Aleksandar Simović, Ninoslav Konstantinović, Vladimir Milisavljević i Sretko Kalinić, na po 30 godina Željko Tojaga, Branislav Bezarević, Miloš Simović, Milan Jurišić i Dušan Krsmanović, dok je Saši Pejakoviću izrečeno osam godina zatvora.
Portparol Specijalnog tužilaštva Tomo Zorić je izjavio da je tužilaštvo "zadovoljno prvostepenom presudom i neće uložiti žalbu", jer smatra da su "izrečene kazne adekvatne učinjenom krivičom delu".
Advokat Slobodna Milivojević, branilac Ulemeka, rekao je da je uložio žalbu na presudu, u kojoj je ukazao da je tokom sudskom postupka "došlo do prekoračenja optužnice, protivzakonitog rada policije tokom uvidjaja i nezakonitog saslušanja tada osumnjičenih u policijskoj akciji 'Sablja'".
Milivojević je rekao da je u žalbi ocenio i da su u sudskom postupku pogrešno izvedeni i ocenjeni dokazi, da na sudu nije potpuno utvrdjeno činjenično stanje, obrazloživši da je Institut iz Visbadena (koji je obavio balističko veštačenje ubistva), kao i odbrana optuženih predlagala rekonstrukciju ubistva, a odbrana i novo veštačenje, što je sudsko veće odbilo.
Advokat Nenad Vukasović, Jovanovićev branilac, rekao je da je podneo žalbi u kojoj je pokušao da Vrhovnom sudu Srbije prikaže, čak i pomoću fotografija iz sudskih spisa, kako je uvidjaj ispred zgrade Vlade (gde je ubijen premijer) uradjen "protivno pravilima struke i da je došlo do 'nameštanja'".
Vukasović je naveo da je osporio i veštačenja koja su obavili veštaci medicinske i balističke struke Dušan Dunjić i Milan Kunjadić, a u "kombinaciji sa izveštajem Instituta iz Visbadena".
Prema rečima Vukasovića, u žalbi je osporio i pravnu valjanost Jovanovićeve izjave date 7. aprila 2003. godine u policiji (kada je priznao da je ubio premijera), koja je, kako je kazao "bila kičma presudjenja", kao i da je u žalbi zastupao stav da "bez nove rekonsturkcije i novog sudsko-medicinskog i balističkog veštačenja ubistva i saslušanja nekih svedoka nema istine".
Advokat Goran Petronijević, branilac Tojage i Pejakovića, rekao je da je takodje uložio žalbi i da je ukazao na "bitne povrede Zakonika o krivičnom postupku, povredi Krivičnog zakonika Srbije, kao i netačno i nedovoljno utvrdjenog činjeničnog stanja".
Advokat Želimir Čabrilo, branilac Aleksanda Simovića, kazao je da je u žalbi ukazao na "pravne propuste koje je sud učinio tokom postupka".
Prema zakonu, stranke imaju pravo odgovora na žalbu suprotne strane u roku od osam dana, ali to nije obavezno. Posle isteka tog roka, kada pristignu ili ako ne pristignu odgovori na žalbu, predmet se dostavlja Vrhovnom sudu na drugostepeno odlučivanje.
Sudjenje za ubistvo Djindjića počelo je 23. decembra 2003, da bi 7. septembra 2006. sudjenje počelo iznova, jer je dotadašnji predsedavajući sudskog veća Marko Kljajević otišao iz pravosudja, a zamenila ga je Mesarevićeva, koja je bila član veća.
Tokom sudjenja je saslušano 89 svedoka, četiri svedoka saradnika, više veštaka na okolnosti izvršenja krivičnog dela, Institut za kriminalističku tehniku iz Visbadena obavio je balističko veštačenje ubistva, a veštak tog instituta Bernd Salciger je saslušan putem video linka.
(Tanjug)
Presudu za ubistvo premijera Djindjića, predsedavajuća sudskog veća Nata Mesarević potpisala je 9. novembra, posle čega je presuda dostavljena tužilaštvu, osudjenima i braniocima, koji su, prema zakonu, imali rok od 15 dana od prijema presude da ulože žalbu.
Presudom, izrečenom u Posebnom odeljenju Okružnog suda 23. maja, na po 40 godina zatvora osudjeni su nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek Legija i bivši pomoćnik komandanta JSO Zvezdan Jovanović.
Na po 35 godina zatvora osudjeni su Aleksandar Simović, Ninoslav Konstantinović, Vladimir Milisavljević i Sretko Kalinić, na po 30 godina Željko Tojaga, Branislav Bezarević, Miloš Simović, Milan Jurišić i Dušan Krsmanović, dok je Saši Pejakoviću izrečeno osam godina zatvora.
Portparol Specijalnog tužilaštva Tomo Zorić je izjavio da je tužilaštvo "zadovoljno prvostepenom presudom i neće uložiti žalbu", jer smatra da su "izrečene kazne adekvatne učinjenom krivičom delu".
Advokat Slobodna Milivojević, branilac Ulemeka, rekao je da je uložio žalbu na presudu, u kojoj je ukazao da je tokom sudskom postupka "došlo do prekoračenja optužnice, protivzakonitog rada policije tokom uvidjaja i nezakonitog saslušanja tada osumnjičenih u policijskoj akciji 'Sablja'".
Milivojević je rekao da je u žalbi ocenio i da su u sudskom postupku pogrešno izvedeni i ocenjeni dokazi, da na sudu nije potpuno utvrdjeno činjenično stanje, obrazloživši da je Institut iz Visbadena (koji je obavio balističko veštačenje ubistva), kao i odbrana optuženih predlagala rekonstrukciju ubistva, a odbrana i novo veštačenje, što je sudsko veće odbilo.
Advokat Nenad Vukasović, Jovanovićev branilac, rekao je da je podneo žalbi u kojoj je pokušao da Vrhovnom sudu Srbije prikaže, čak i pomoću fotografija iz sudskih spisa, kako je uvidjaj ispred zgrade Vlade (gde je ubijen premijer) uradjen "protivno pravilima struke i da je došlo do 'nameštanja'".
Vukasović je naveo da je osporio i veštačenja koja su obavili veštaci medicinske i balističke struke Dušan Dunjić i Milan Kunjadić, a u "kombinaciji sa izveštajem Instituta iz Visbadena".
Prema rečima Vukasovića, u žalbi je osporio i pravnu valjanost Jovanovićeve izjave date 7. aprila 2003. godine u policiji (kada je priznao da je ubio premijera), koja je, kako je kazao "bila kičma presudjenja", kao i da je u žalbi zastupao stav da "bez nove rekonsturkcije i novog sudsko-medicinskog i balističkog veštačenja ubistva i saslušanja nekih svedoka nema istine".
Advokat Goran Petronijević, branilac Tojage i Pejakovića, rekao je da je takodje uložio žalbi i da je ukazao na "bitne povrede Zakonika o krivičnom postupku, povredi Krivičnog zakonika Srbije, kao i netačno i nedovoljno utvrdjenog činjeničnog stanja".
Advokat Želimir Čabrilo, branilac Aleksanda Simovića, kazao je da je u žalbi ukazao na "pravne propuste koje je sud učinio tokom postupka".
Prema zakonu, stranke imaju pravo odgovora na žalbu suprotne strane u roku od osam dana, ali to nije obavezno. Posle isteka tog roka, kada pristignu ili ako ne pristignu odgovori na žalbu, predmet se dostavlja Vrhovnom sudu na drugostepeno odlučivanje.
Sudjenje za ubistvo Djindjića počelo je 23. decembra 2003, da bi 7. septembra 2006. sudjenje počelo iznova, jer je dotadašnji predsedavajući sudskog veća Marko Kljajević otišao iz pravosudja, a zamenila ga je Mesarevićeva, koja je bila član veća.
Tokom sudjenja je saslušano 89 svedoka, četiri svedoka saradnika, više veštaka na okolnosti izvršenja krivičnog dela, Institut za kriminalističku tehniku iz Visbadena obavio je balističko veštačenje ubistva, a veštak tog instituta Bernd Salciger je saslušan putem video linka.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
