Tužilaštvo traži da se osude zbog zločina nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.
Tokom rasprave o žalbi Tužilaštva na oslobađajuću presudu Stanišiću i Simatoviću, izrečenu u maju 2013, tužiteljka Mišel Džarvis ocenila je da je prvostepeno veće počinilo kardinalne pravne i činjenične greške pri ocenjivanju odgovornosti Stanišića i Simatovića za progon Hrvata i Muslimana, tokom sukoba u Hrvatskoj i BiH.
Džarvisova je pozvala žalbeno veće da samo te greške ispravi, preinači oslobađajuću presudu i Stanišića i Simatovića osudi za zločine za koje su optuženi: za progon na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila.
Kao alternativnu mogućnost, tužiteljka je navela da žalbeno veće može pozvati novo prvostepeno veće da ponovo proceni dokaze izvedene tokom suđenja ili, kao rešenje koje nije najbolje, narediti da proces bude ponovljen.
Pri donošenju oslobađajuće presude većinom glasova, po Tužilaštvu, prvostepeno veće je pogrešilo kada je, ne sagledavajući dokaze u celosti, izvelo zaključak da Stanišić i Simatović nisu bili pripadnici udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje nesrba sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH", koji bi zatim bili uključeni u ujedinjenu srpsku državu.
Po optužnici, na čelu tog zločinačkog poduhvata bio je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.
Tužiteljka Džarvis ukazala je da dokazi, naprotiv, pokazuju da su optuženi bili "uključeni u mašineriju etničkog čišćenja" nesrba u Hrvatskoj i BiH, tako što su formirali, obučavali, naoružavali, finansirali i kontrolisali različite srpske formacije koje su činile zločine kako bi sa teritorija proglašenih srpskim uklonile Hrvate i Muslimane.
Pored "crvenih beretki", u te jedinice Tužilaštvo je ubrojalo Srpsku dobrovoljačku gardu Željka Ražnatovića Arkana, miliciju SAO Krajine, dobrovoljačke i paravojne formacije.
Tužilac Matijas Markusen (Mathiaš Marcušen) podsetio je da je i u oslobađajućoj presudi utvrđeno da su formacije na koje su Stanišić i Simatović imali veliki uticaj počinile zločine u Kninskoj Krajini, istočnoj Slavoniji i BiH. te da su tamošnji srpski lideri imali nameru da teritorije kontrolišu uklanjanjem nesrpskog stanovništva.
U nastavku rasprave, na žalbu tužilaštva odgovaraju branioci Stanišića i Simatovića, koji su se odrekli prava da budu prisutni u sudnici.
Odluku o žalbi Tužilaštva, žalbeno veće kojim predsedava italijanski sudija Fausto Pokar.
Posle oslobađajuće presude, 29. maja 2013, Stanišić i Simatović pušteni su na slobodu i vratili su se u Srbiju.
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Beograđanka za dva meseca dobila 3 kazne: Otkrivamo na kojim se sve lokacijama na auto-putevima meri brzina
Zvezdin Amerikanac hitno reagovao na pomen otkaza Sferopulosu: Šuter crveno-belih se oglasio na Instagramu
Igrao za Zvezdu i rekao najskuplje "ne" u istoriji evro-košarke! Jedan čovek mu se sada smeje zbog 12 miliona