Kako se navodi u jučerašnjem saopštenju Belog dvora presedništvo Prezidijuma Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije donelo je 8. marta 1947 godine Ukaz koji je potpisao dr Ivan Ribar, kojim se oduzima državljanstvo FNRJ I konfiskuje celokupna imovina članovima poridice Karađorđević i to: Petru Aleksandra Karađorđeviću, Aleksandru Petra Karađorđeviću, Tomislavu Aleksandra Karađorđeviću, Andreju Aleksandra Karađorđeviću, Mariji Aleksandra Karađorđeviću, Pavlu Arsena Karađorđeviću, Olgi Pavla Karađorđeviču, Aleksandru Pavla Karađorđeviču, i Jelisaveti Pavla Krađorđeviću – koji su se u tom trenutku nalazili van zemlje.

Ovaj ukaz od danas je pravno ništavan.

Komentarišući ovu odluku Aleksandar Karađorđević, koji je u trenutku donošenja presude imao samo dve godine i ni po kom osnovu nije mogao da bude proglašen krivim, za “Politiku” kaže da mu je veoma drago da se to konano završilo i da je nepravda ispravljena.

Dragomir Acović, predsedavajući Krunskog saveta, objašnjava za list da je cela stvar, gledano logički, besmislena.

”Ne znam od čega bi on trebalo da bude rehabilitovan. Po slovu zakona, da biste mogli da povedete ostavinski postupak na bilo koji način, morate da imate dokaz o obavljenoj rehabilitaciji. Veoma je egzotilna zamisao da tražite to od nekoga ko je imao dve godine kada je proglašen za narodnog neprijatelja”, ističe Acović i dodaje:

“To su nelogičnosti našeg pravnog sistema koje u nekim trenucima izgledaju ka vrhunac besmislenosti.”

”Porodici Karađorđević je konfiskovana kompletna imovina, ali po tom osnovu ne možete da uradite ništa dok ne prođete kroz proceduru koja se zove rehabilitacija. To ne znači da je bilo šta rešeno, odnosno da je bilo kakva konačna odluka doneta, ali bez ove procedure ne možete ništa ni da započenete”, ističe Acović.

Prema njegovim rečima, tek treba da se ustanovi o kojoj imovini se tačno radi.