NVO smatraju da Srbija time šalje lošu poruku, i da se to ne čini u demokratskim društvima.

Inicijator akcije Dušan Mašić rekao je na konferenciji za novinare u Medija centru da je bilo planirano da se tom akcijom oda pošta nastradalima, a da je poslednje što su očekivali zabrana tog skupa.

"Ispalo je da samo jedan čovek može da oda poštu u naše ime, to je loša poruka koju šaljemo i ja ovo vidim kao kraj naše akcije", rekao je Mašić.

On je zahvalio svima koji su podržali i imali nameru da učestvuju u akciji ističući da taj skup nije trebalo da bude politički i da je time trebalo da se pokaže da smo kao društvo drugačiji nego 1995.godine.

Anita Mitić iz Inicijative mladih za ljudska prava rekla je da zabrana skupa pokazuje da to nije tema koja će zanimati političku elitu u Srbiji u budućnosti i da se o Srebrenici govori samo nekoliko dana uoči obeležavanja zločina.

"Zabrana komemorativnog skupa je nešto što se ne radi u demokratskom društvu", rekla je ona i dodala da jedan deo društva uopšte nema znanja o tome šta se događalo tokom rata devedesetin na prostrima bivše SFRJ, a da drugi deo sa mržnjom govori o tome.

Kako su ukazali predstavnici NVO, među kojima Helsinški odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava, Građanskih inicijativa, Policy centra, Žene u crnom i mnogih, Helšinskog fonda i drugih, desničarskim organizacijima danas ipak dozvoljeno da se okupe i organizuju skup u Beogradu, za razliku od njih.

Takođe su rekli da se zabranom skupa "Sedam hiljada" u kojoj je 7.000 građana trebalo da legne na platou ispred skupštine u znak sećanja na srebreničke žrtve šalje "loša poruka i da suštinski žrtve nisu bitne osim kad njima treba da se manipuliše".

Takođe su najavili da će povodom otkazivanja akcije uputiti i predstavku Ustavnom sudu.

Konferenciju za novinare u Mediju centru u Beogradu obezbeđivao je veliki broj pripadnika policije, a pre početka, minutom ćutanja odata je pošta Srebreničkim žrtvama.