Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izrazio je u razgovoru sa šefom srpske diplomatije Vukom Jeremićem nadu da će ipak doći do kompromisnog rešenja statusa Kosova i istakao da se pitanje pokrajine neće rešavati izvan Saveta bezbednosti UN.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izrazio je u razgovoru sa šefom srpske diplomatije Vukom Jeremićem nadu da će ipak doći do kompromisnog rešenja statusa Kosova i istakao da se pitanje pokrajine neće rešavati izvan Saveta bezbednosti UN.
Prema rečima Vuka Jeremića, Ban je izrazio potpunu posvećenost Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN kao jedinom dokumentu kojim je regulisan pravni status Kosova.
Jeremić je rekao Tanjugu da je od generalnog sekretara UN zatražio podršku u borbi za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, navodeći da su vlasti u Beogradu "apsolutno spremne za nastavak statusnog dijaloga" o Kosovu. "Suočavamo se sa pretnjama unilateranog narušavanja teritirijalnog integriteta i suvereniteta i zatražio sam od generalnog sekretara podršku UN u borbi za očuvane suvereniteta i celovitosti Srbije", rekao je Jeremić posle susreta sa generalnim sekretarom svetske organizacije.
Kancelarija generalnog sekretara Svetske organizacije je saopštila da je Ban još jednom, posle sastanka sa šefom srpske diplomatije, izrazio nadu da će Beograd i Priština uspeti da postignu kompromis. "Generalni sekretar ponovio je nadu da će strane postići kompromisno rešenje. On je pružio uveravanje srpskom ministru spoljnih poslova daa će izveštaj Kontakt grupe biti prosledjen Savetu bezbednosti na razmatranje", navodi se u saopštenju.
Generalni sekretar UN je, ranije, izjavio da očekuje izveštaj posredničke "trojke" Kontakt grupe u kojem će najverovatnije biti navedeno da nije bilo moguće postići sporazum o budućem statusu Kosova.
Ban je u intervjuu agenciji Asošijeted pres (AP) rekao da očekuje izveštaj "trojke" o tome da Beograd i Priština nisu uspeli da se dogovore o budućem statusu Kosova. "Izveštaj će veoma verovatno reći da nisu mogli da se dogovore", rekao je generalni sekretar UN.
Izveštaj predstavnika EU, SAD i Rusije, Volfganga Išingera, Frenka Viznera i Aleksandra Bocan-Harčenka, biće u petak predat Ban Ki Munu nakon čega će ga on proslediti Savetu bezbednosti UN koji će 19. decembra raspravljati o Kosovu.
Tokom dvodnevnog sastanka u Briselu, na kome će učestvovati i američka državna sekretarka Kondoliza Rajs, u petak će biti održan sastanak Saveta Rusija-NATO.
Ministrima NATO-a će se tada pridružiti i njihov ruski kolega Sergej Lavrov, a glavne teme tih razgovora biće pitanje statusa Kosova i odluka Rusije da suspenduje svoje učešće u Sporazumu o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi (CFE).
Prema diplomatskim izvorima u Briselu, očekuje se "živa rasprava" o tim pitanjima.
Ti izvori su naveli da će od ministara biti zatraženo da broj vojnika u sastavu Kfora zadrže na sadašnjem nivou i da ne stavljaju ograničenja na njihovo delovanje u slučaju izbijanja nasilja na Kosovu.
U izjavi sa sastanka trebalo bi da bude izneto i stanovište NATO-a da Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN daje Alijansi mandat za ostanak na Kosovu.
Na sastanku će biti razmotrena i odluka Rusije da suspenduje učešće u CFE, koja bi trebalo da stupi na snagu 12. decembra.
Razradjujući svoj scenario daljeg razvoja dogadjaja u vezi statusa Kosova, ta nevladina "lobistička" organizacija zalaže se za to da, čim generalni sekretar UN dobije izveštaj Kontakt grupe o neuspehu pregovora Beograda i Prištine, glavne zapadne zemlje počnu sa pripremama za proglašenje uslovne nezavisnosti pokrajine.
MKG smatra da je "verovatno" da se SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija dogovore sa Prištinom o proglašenju nadgledane nezavisnosti Kosova u maju 2008. godine na osnovama Ahtisarijevog plana, koju bi potom i same priznale, zaobilazeći Savet bezbednosti UN.
Rusija smatra da se pitanje Kosova mora rešavati u Savetu bezednosti UN, podseća MKG, ističući da će zbog toga u narednoj fazi mnogo toga zavisiti od koordinacije izmedju EU i generalnog sekretara UN.
Prema proceni MKG, ne može se očekivati da se generalni sekretar UN Ban Ki-mun suprotstavi ruskom pritisku, a nije siguran ni u odlučnost same EU, jer je, bez njegove pomoći u pružanju makar privida pokroviteljstva UN, malo verovatno da će EU prevazići podele medju članicama u pogledu toga da li se na Kosovo može slati misija bez odobrenja najvišeg tela svetske organizacije.
Zbog toga bi, preporučuje MKG, EU morala da, na sastanku šefova država ili vlada 14. decembra, zvanično saopšti da su pregovori gotovi, da je Ahtisarijev plan najbolji način da se ide dalje i da izrazi spremnost na slanje sopstvene misije.
Posle toga, prema scenariju MKG, generalni sekretar UN trebalo bi jasno da kaže da pozdravlja spremnost EU da uspostavi svoju misiju na Kosovu radi dalje primene Rezolucije 1244, a EU bi na osnovu toga početkom 2008. počela sa razmeštanjem misije.
"Generalni sekretar i Brisel imaju stepen medjusobne zavisnosti u tom procesu. Bez jasne i nedvosmislene poruke sa sastanka Evropskog saveta, malo je verovatno da se Ban oseti sposobnim da uputi bilo kakvu izjavu dobrodošlice misijama EU", smatra MKG, a prenosi B92.
U medjuvremenu, nova kosovska vlada trebalo bi da već u januaru 2008. saopšti nameru da posle 120 dana prelaznog perioda, u maju proglasi nezavisnost, prema Ahtisarijevom planu, pozivajući EU da odmah razmesti svoje misije, a NATO da zadrži svoje snage.
Zapadna "petorka" i što je moguće veći broj zemalja EU bi se, posle izjave o nameri, založili za priznavanje nezavisnosti Kosova ubrzo po proglašenju, u maju 2008, navela je MKG.
U izveštaju se ocenjuje da zbog protivljenja Moskve i pretnje vetom, Savet bezbednosti neće opozvati Rezoluciju 1244 iz 1999. godine, koja priznaje suverenitet Srbije nad Kosovom, niti će mu biti omogućeno da odobri plan o uslovnoj nezavisnosti Kosova prema Ahtisarijevom planu i misiju EU, koja treba da primeni taj plan.
Posle proglašenja uslovne nezavisnosti Kosova, medjunarodna zajednica će i dalje morati da pomaže Kosovu i Srbiji da reše spor na način koji bi vodio krajnjem opozivu Rezolucije 1244, članstvu Kosova u UN i "konačnom garantovanju stabilnosti zapadnog Balkana", zaključuje MKG.
(agencije/MONDO)
Prema rečima Vuka Jeremića, Ban je izrazio potpunu posvećenost Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN kao jedinom dokumentu kojim je regulisan pravni status Kosova.
Jeremić je rekao Tanjugu da je od generalnog sekretara UN zatražio podršku u borbi za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, navodeći da su vlasti u Beogradu "apsolutno spremne za nastavak statusnog dijaloga" o Kosovu. "Suočavamo se sa pretnjama unilateranog narušavanja teritirijalnog integriteta i suvereniteta i zatražio sam od generalnog sekretara podršku UN u borbi za očuvane suvereniteta i celovitosti Srbije", rekao je Jeremić posle susreta sa generalnim sekretarom svetske organizacije.
Kancelarija generalnog sekretara Svetske organizacije je saopštila da je Ban još jednom, posle sastanka sa šefom srpske diplomatije, izrazio nadu da će Beograd i Priština uspeti da postignu kompromis. "Generalni sekretar ponovio je nadu da će strane postići kompromisno rešenje. On je pružio uveravanje srpskom ministru spoljnih poslova daa će izveštaj Kontakt grupe biti prosledjen Savetu bezbednosti na razmatranje", navodi se u saopštenju.
Generalni sekretar UN je, ranije, izjavio da očekuje izveštaj posredničke "trojke" Kontakt grupe u kojem će najverovatnije biti navedeno da nije bilo moguće postići sporazum o budućem statusu Kosova.
Ban je u intervjuu agenciji Asošijeted pres (AP) rekao da očekuje izveštaj "trojke" o tome da Beograd i Priština nisu uspeli da se dogovore o budućem statusu Kosova. "Izveštaj će veoma verovatno reći da nisu mogli da se dogovore", rekao je generalni sekretar UN.
Izveštaj predstavnika EU, SAD i Rusije, Volfganga Išingera, Frenka Viznera i Aleksandra Bocan-Harčenka, biće u petak predat Ban Ki Munu nakon čega će ga on proslediti Savetu bezbednosti UN koji će 19. decembra raspravljati o Kosovu.
I šefovi diplomatija NATO o Kosovu
U Briselu počinje sastanak šefova diplomatija članica NATO-a, u okviru koga će u petak biti razmatrano i pitanje budućeg statusa Kosova.Tokom dvodnevnog sastanka u Briselu, na kome će učestvovati i američka državna sekretarka Kondoliza Rajs, u petak će biti održan sastanak Saveta Rusija-NATO.
Ministrima NATO-a će se tada pridružiti i njihov ruski kolega Sergej Lavrov, a glavne teme tih razgovora biće pitanje statusa Kosova i odluka Rusije da suspenduje svoje učešće u Sporazumu o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi (CFE).
Prema diplomatskim izvorima u Briselu, očekuje se "živa rasprava" o tim pitanjima.
Ti izvori su naveli da će od ministara biti zatraženo da broj vojnika u sastavu Kfora zadrže na sadašnjem nivou i da ne stavljaju ograničenja na njihovo delovanje u slučaju izbijanja nasilja na Kosovu.
U izjavi sa sastanka trebalo bi da bude izneto i stanovište NATO-a da Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN daje Alijansi mandat za ostanak na Kosovu.
Na sastanku će biti razmotrena i odluka Rusije da suspenduje učešće u CFE, koja bi trebalo da stupi na snagu 12. decembra.
MKG: Nezavisnost Kosova u maju 2008.
Nova kosovska vlada trebalo bi da u januaru saopšti nameru da, posle 120 dana prelaznog perioda, u maju 2008. proglasi nezavisnost, prema Ahtisarijevom planu, što bi priznale SAD i ključne države EU, zaobilazeći Savet bezbednosti UN, preporučila je u najnovijem izveštaju Medjunarodna krizna grupa (MKG).Razradjujući svoj scenario daljeg razvoja dogadjaja u vezi statusa Kosova, ta nevladina "lobistička" organizacija zalaže se za to da, čim generalni sekretar UN dobije izveštaj Kontakt grupe o neuspehu pregovora Beograda i Prištine, glavne zapadne zemlje počnu sa pripremama za proglašenje uslovne nezavisnosti pokrajine.
MKG smatra da je "verovatno" da se SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija dogovore sa Prištinom o proglašenju nadgledane nezavisnosti Kosova u maju 2008. godine na osnovama Ahtisarijevog plana, koju bi potom i same priznale, zaobilazeći Savet bezbednosti UN.
Rusija smatra da se pitanje Kosova mora rešavati u Savetu bezednosti UN, podseća MKG, ističući da će zbog toga u narednoj fazi mnogo toga zavisiti od koordinacije izmedju EU i generalnog sekretara UN.
Prema proceni MKG, ne može se očekivati da se generalni sekretar UN Ban Ki-mun suprotstavi ruskom pritisku, a nije siguran ni u odlučnost same EU, jer je, bez njegove pomoći u pružanju makar privida pokroviteljstva UN, malo verovatno da će EU prevazići podele medju članicama u pogledu toga da li se na Kosovo može slati misija bez odobrenja najvišeg tela svetske organizacije.
Zbog toga bi, preporučuje MKG, EU morala da, na sastanku šefova država ili vlada 14. decembra, zvanično saopšti da su pregovori gotovi, da je Ahtisarijev plan najbolji način da se ide dalje i da izrazi spremnost na slanje sopstvene misije.
Posle toga, prema scenariju MKG, generalni sekretar UN trebalo bi jasno da kaže da pozdravlja spremnost EU da uspostavi svoju misiju na Kosovu radi dalje primene Rezolucije 1244, a EU bi na osnovu toga početkom 2008. počela sa razmeštanjem misije.
"Generalni sekretar i Brisel imaju stepen medjusobne zavisnosti u tom procesu. Bez jasne i nedvosmislene poruke sa sastanka Evropskog saveta, malo je verovatno da se Ban oseti sposobnim da uputi bilo kakvu izjavu dobrodošlice misijama EU", smatra MKG, a prenosi B92.
U medjuvremenu, nova kosovska vlada trebalo bi da već u januaru 2008. saopšti nameru da posle 120 dana prelaznog perioda, u maju proglasi nezavisnost, prema Ahtisarijevom planu, pozivajući EU da odmah razmesti svoje misije, a NATO da zadrži svoje snage.
Zapadna "petorka" i što je moguće veći broj zemalja EU bi se, posle izjave o nameri, založili za priznavanje nezavisnosti Kosova ubrzo po proglašenju, u maju 2008, navela je MKG.
U izveštaju se ocenjuje da zbog protivljenja Moskve i pretnje vetom, Savet bezbednosti neće opozvati Rezoluciju 1244 iz 1999. godine, koja priznaje suverenitet Srbije nad Kosovom, niti će mu biti omogućeno da odobri plan o uslovnoj nezavisnosti Kosova prema Ahtisarijevom planu i misiju EU, koja treba da primeni taj plan.
Posle proglašenja uslovne nezavisnosti Kosova, medjunarodna zajednica će i dalje morati da pomaže Kosovu i Srbiji da reše spor na način koji bi vodio krajnjem opozivu Rezolucije 1244, članstvu Kosova u UN i "konačnom garantovanju stabilnosti zapadnog Balkana", zaključuje MKG.
(agencije/MONDO)
