Ministri NATO-a pozvali su Beograd i Prištinu da se uzdrže od poteza ili poruka koje mogu da podriju bezbednost na Kosovu ili drugde u regionu i poručili da će Alijansa "odlučno uzvratiti na svaki pokušaj narušavanja sigurnosti i bezbednosti bilo kojeg naroda na Kosovu".Važne odluke o Kosovu donose se i u Ujedinjenim nacijama, gde će "trojka" posrednika Kontakt grupe u pregovorima o statusu Kosmeta predati generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu izveštaj o 120 dana dijaloga Beograda i Prištine.
Ministri NATO-a pozvali su Beograd i Prištinu da se uzdrže od poteza ili poruka koje mogu da podriju bezbednost na Kosovu ili drugde u regionu i poručili da će Alijansa "odlučno uzvratiti na svaki pokušaj narušavanja sigurnosti i bezbednosti bilo kojeg naroda na Kosovu".
Ministri inostranih poslova NATO-a su u Briselu saopštili da očekuju izveštaj Kontakt grupe o pregovorima o statusu Kosova i stavili do znanja da će "moćno prisustvo Kfora pod vodjstvom NATO-a i uz mandat UN, biti presudno važno za očuvanje bezbednosti i podršku političkom procesu".
U završnom saopštenju zasedanja šefova diplomatija NATO-a navedeno je da će "Kfor ostati na Kosovu na temelju rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, ukoliko Savet bezbednosti ne odluči drugačije".
"NATO je spreman da odigra svoju ulogu u primeni budućih bezbednosnih aranžmana. Pridajemo veliki značaj sprovodjenju standarda na Kosovu, posebno kad je u pitanju zaštita manjina i zajednica, istorijskih i verskih objekata, kao i bitka protiv kriminala i korupcije", navodi se u saopštenju..
Šefovi diplomatija NATO zatražili su da se proces rešavanja statusa "odvija uredjeno i pod nadzorom", uz ocenu da stagnacija nosi opasnost veće destabilizacije.
Portparol NATO Džejms Apaturaj rekao je, prenoseći zaključke rasprave ministarskog zasedanja, naglasio je da su sve članice Atlantskog saveza odlučne da zadrže isti broj trupa u Kforu i da se tim snagama upute pojačanja ako bude potrebno.
Apaturaj je naglasio da "ministri Atlantskog saveza nisu razgovarali o stavu koji bi članice NATO mogle zauzeti ako bi došlo do proglašavanja nezavisnosti Kosova, jer to je stvar UN i svake zemlje pojedinačno".
Šef belgijske diplomatije Karel de Guht je izjavio u četvrtak uveče posle sastanka ministara inostranih poslova NATO i Evropske unije, da će "morati još mnogo da se raspravlja" kad je u pitanju zauzimanje stava prema eventualnom jednostranom proglašavanju nezavisnosti Kosova.
Generalni sekretar Atlantskog saveza Jap de Hop Shefer je u uvodnoj reči na zasedanju podvukao da je "od presudne važnost očuvanje bezbednosti i stabilnosti" Balkana i naglasio da će NATO odlučno delovati protiv svakog ko pokuša da posegne za nasiljem.
"Bez obzira na ishod rešavanja statusa, Kosovo mora ostati mesto gde kosovski Albanci, Srbi i drugi moraju biti u stanju da žive zajedno u miru-bez straha i zastrašivanja", rekao je Shefer.
Važne odluke o Kosovu donose se i u Ujedinjenim nacijama, gde će "trojka" posrednika Kontakt grupe u pregovorima o statusu Kosmeta predati generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu izveštaj o 120 dana dijaloga Beograda i Prištine.
"Trojka" posrednika Kontakt grupe u pregovorima o statusu Kosova predala je generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu izveštaj o 120 dana dijaloga Beograda i Prištine, a taj dokument će, odmah zatim, biti prosledjen ambasadorima država članica Saveta bezbednosti - koji će 19. decembra raspravljati o Kosovu.
U izveštaju se zaključuje da "nijedna od strana nije bila voljna da odstupi od osnovnih pozicija kada je u pitanju budući status Kosova".
"To je za žaljenje, jer je rešenje do koga bi se došlo u pregovorima bilo u najboljem interesu za obe strane", konstatuje se u izveštaju "trojke" posle četvoromsečnih pregovora Beograda i Prištine. U izveštaju se ističe da je tokom pregovora razmotren širi sprektar opcija kao što su puna nezavisnost Kosova, nadgledana nezavisnost, podela, značjna autonomija, konfederalni aranžamni, kao i status "tihog dogovora da se ne slažu".
Ban je u intervjuu za Asošijeted pres (AP) izjavio da će u izveštaju trojke najverovatnije biti navedeno da nije bilo moguće postići sporazum o budućem statusu Kosova.
Generalni sekretar UN je u razgovoru sa šefom srpske diplomatije Vukom Jeremićem izrazio nadu da će ipak doći do kompromisnog rešenja statusa Kosova i istakao da se pitanje pokrajine neće rešavati izvan Saveta bezbednosti UN.
U NATO su, prema obaveštenim diplomatskim izvorima, stigle informacije da bi Srbi na kosovskom severu, uz podršku Beograda, mogli da pruže "razne vidove otpora" nameri kosovskih Albanaca da proglase otcepljenje pokrajine od Srbije. Agenciji Beta su ti izvori preneli da je generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer, prilikom prošlonedeljne posete Prištini, takve bojazni preneo tamošnjim medjunarodnim zvaničnicima.
Ministar inostranih poslova Sergej Lavrov otputovao je u Brisel, ali u Moskvi nije zvanično potvrdjeno da će se sresti sa američkim državnim sekretarom Kondolizom Rajs i, kako je najavio Stejt department, razgovarati o nizu aktuelnih spoljno-političkih pitanja, uključujući status Kosova i mogućnost uvodjenja novih sankcija Iranu.
NATO diplomatski krugovi tvrde da većina članica Atlantskog saveza i EU izražava spremnost da "u dogledno vreme" prizna jednostrano proglašenje Kosova i da SAD traže da se to učini što pre, čim se "uvidi" da je proces pregovora "trojke" ostao bez ishoda. Oni su potvrdili informacije nekih medija da poglavito neke evropske zemlje ne žele da se rešenju statusa Kosova pristupi bez usaglašenog stava i da naročito žele da se sve pomeri za posle predsedničkih izbora u Srbiji, čime bi se dokazalo srpskim demokratskim snagama da "Evropa ne želi da ih ostavi na cedilu".
Evropski sajt "EUobserver" javlja, istovremeno, da je Evropska komisija i zvanično zatražila od članica EU da svim diplomatskim pritiscima na kosovske Albance izdejstvuju da oni ne proglašavaju nezavisnost pre srpskih izbora 20. januara i 3. februara.
U izveštaju se tvrdi da bi "prema jednom scenariju" to omogućilo da se EU s tako proglašenom nezavisnošću Kosova suoči "usaglašenim postupkom-uprkos zvaničnog izostanka odobrenja Saveta bezbednosti UN".
Funkcioneri EU su agenciji Beta rekli da je još rano da se govori o tačnom scenariju, da treba sačekati raspravu Saveta bezbednosti (SBUN) o izveštaju Kontakt grupe 19. decembra, ali da je jasno da bi mogao da se primeni "dosta dopunjen plan Martija Ahtisarija", koji bi Srbiji dao i veći upliv nego što je dosad bilo zamišljeno. To bi značilo da će i misija EU odmah početkom godine zameniti UN na Kosovu, u saglasnosti sa rezolucijom 1244 SBUN, imajući u vidu posebno član 19. i druge stavke tog dokumenta.
Evropska unija bi, prema "EUobserveru", "primila na znanje deklaraciju o nezavisnosti Kosova, isto kao u slučaju Crne Gore, i prepustila članicama EU da svaka od njih to prizna ili ne".
"Jednostrani koraci imaju visok destabilizujući potencijal", rekao je Kubiš u intervjuu slovačkom dnevniku SME, napominjući da ne želi da iznosi sumorna predvidjanja.
"Drago mi je što je Srbija naglasila da će, ukoliko takav potez bude učinjen, upotrebiti sva raspoloživa diplomatska i ekonomska sredstva, ali ne i vojnu silu", rekao je šef slovačke diplomatije, prenela je slovačka agencija TASR.
Kubiš je odbacio tvrdnju da je Slovačka letos podržala Ahtisarijev plan o nadgledanoj nezavisnosti.
"Nećete naći nijednu slovačku diplomatsku izjavu u kojoj se kaže da mi podržavamo Ahtisarijev plan. Naš stav se nije promenio", naglasio je Kubiš.
On je, kako se navodi, opovrgao da je Bratislava "na strani Srbije", rekavši da slovački zvaničnici zastupaju interese Slovačke.
"U nekim stvarima mi smo bliži preovladjujućem mišljenju u EU i SAD, a u drugim smo na liniji Rusije i Srbije..To po našem mišljenju odražava najviše interese naše države", rekao je Kubiš.
(agencije/MONDO)
Ministri inostranih poslova NATO-a su u Briselu saopštili da očekuju izveštaj Kontakt grupe o pregovorima o statusu Kosova i stavili do znanja da će "moćno prisustvo Kfora pod vodjstvom NATO-a i uz mandat UN, biti presudno važno za očuvanje bezbednosti i podršku političkom procesu".
U završnom saopštenju zasedanja šefova diplomatija NATO-a navedeno je da će "Kfor ostati na Kosovu na temelju rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, ukoliko Savet bezbednosti ne odluči drugačije".
"NATO je spreman da odigra svoju ulogu u primeni budućih bezbednosnih aranžmana. Pridajemo veliki značaj sprovodjenju standarda na Kosovu, posebno kad je u pitanju zaštita manjina i zajednica, istorijskih i verskih objekata, kao i bitka protiv kriminala i korupcije", navodi se u saopštenju..
Šefovi diplomatija NATO zatražili su da se proces rešavanja statusa "odvija uredjeno i pod nadzorom", uz ocenu da stagnacija nosi opasnost veće destabilizacije.
Portparol NATO Džejms Apaturaj rekao je, prenoseći zaključke rasprave ministarskog zasedanja, naglasio je da su sve članice Atlantskog saveza odlučne da zadrže isti broj trupa u Kforu i da se tim snagama upute pojačanja ako bude potrebno.
Apaturaj je naglasio da "ministri Atlantskog saveza nisu razgovarali o stavu koji bi članice NATO mogle zauzeti ako bi došlo do proglašavanja nezavisnosti Kosova, jer to je stvar UN i svake zemlje pojedinačno".
Šef belgijske diplomatije Karel de Guht je izjavio u četvrtak uveče posle sastanka ministara inostranih poslova NATO i Evropske unije, da će "morati još mnogo da se raspravlja" kad je u pitanju zauzimanje stava prema eventualnom jednostranom proglašavanju nezavisnosti Kosova.
Generalni sekretar Atlantskog saveza Jap de Hop Shefer je u uvodnoj reči na zasedanju podvukao da je "od presudne važnost očuvanje bezbednosti i stabilnosti" Balkana i naglasio da će NATO odlučno delovati protiv svakog ko pokuša da posegne za nasiljem.
"Bez obzira na ishod rešavanja statusa, Kosovo mora ostati mesto gde kosovski Albanci, Srbi i drugi moraju biti u stanju da žive zajedno u miru-bez straha i zastrašivanja", rekao je Shefer.
Važne odluke o Kosovu donose se i u Ujedinjenim nacijama, gde će "trojka" posrednika Kontakt grupe u pregovorima o statusu Kosmeta predati generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu izveštaj o 120 dana dijaloga Beograda i Prištine.
"Trojka" posrednika Kontakt grupe u pregovorima o statusu Kosova predala je generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu izveštaj o 120 dana dijaloga Beograda i Prištine, a taj dokument će, odmah zatim, biti prosledjen ambasadorima država članica Saveta bezbednosti - koji će 19. decembra raspravljati o Kosovu.
U izveštaju se zaključuje da "nijedna od strana nije bila voljna da odstupi od osnovnih pozicija kada je u pitanju budući status Kosova".
"To je za žaljenje, jer je rešenje do koga bi se došlo u pregovorima bilo u najboljem interesu za obe strane", konstatuje se u izveštaju "trojke" posle četvoromsečnih pregovora Beograda i Prištine. U izveštaju se ističe da je tokom pregovora razmotren širi sprektar opcija kao što su puna nezavisnost Kosova, nadgledana nezavisnost, podela, značjna autonomija, konfederalni aranžamni, kao i status "tihog dogovora da se ne slažu".
Ban je u intervjuu za Asošijeted pres (AP) izjavio da će u izveštaju trojke najverovatnije biti navedeno da nije bilo moguće postići sporazum o budućem statusu Kosova.
Generalni sekretar UN je u razgovoru sa šefom srpske diplomatije Vukom Jeremićem izrazio nadu da će ipak doći do kompromisnog rešenja statusa Kosova i istakao da se pitanje pokrajine neće rešavati izvan Saveta bezbednosti UN.
U NATO su, prema obaveštenim diplomatskim izvorima, stigle informacije da bi Srbi na kosovskom severu, uz podršku Beograda, mogli da pruže "razne vidove otpora" nameri kosovskih Albanaca da proglase otcepljenje pokrajine od Srbije. Agenciji Beta su ti izvori preneli da je generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer, prilikom prošlonedeljne posete Prištini, takve bojazni preneo tamošnjim medjunarodnim zvaničnicima.
Ministar inostranih poslova Sergej Lavrov otputovao je u Brisel, ali u Moskvi nije zvanično potvrdjeno da će se sresti sa američkim državnim sekretarom Kondolizom Rajs i, kako je najavio Stejt department, razgovarati o nizu aktuelnih spoljno-političkih pitanja, uključujući status Kosova i mogućnost uvodjenja novih sankcija Iranu.
NATO diplomatski krugovi tvrde da većina članica Atlantskog saveza i EU izražava spremnost da "u dogledno vreme" prizna jednostrano proglašenje Kosova i da SAD traže da se to učini što pre, čim se "uvidi" da je proces pregovora "trojke" ostao bez ishoda. Oni su potvrdili informacije nekih medija da poglavito neke evropske zemlje ne žele da se rešenju statusa Kosova pristupi bez usaglašenog stava i da naročito žele da se sve pomeri za posle predsedničkih izbora u Srbiji, čime bi se dokazalo srpskim demokratskim snagama da "Evropa ne želi da ih ostavi na cedilu".
Evropski sajt "EUobserver" javlja, istovremeno, da je Evropska komisija i zvanično zatražila od članica EU da svim diplomatskim pritiscima na kosovske Albance izdejstvuju da oni ne proglašavaju nezavisnost pre srpskih izbora 20. januara i 3. februara.
U izveštaju se tvrdi da bi "prema jednom scenariju" to omogućilo da se EU s tako proglašenom nezavisnošću Kosova suoči "usaglašenim postupkom-uprkos zvaničnog izostanka odobrenja Saveta bezbednosti UN".
Funkcioneri EU su agenciji Beta rekli da je još rano da se govori o tačnom scenariju, da treba sačekati raspravu Saveta bezbednosti (SBUN) o izveštaju Kontakt grupe 19. decembra, ali da je jasno da bi mogao da se primeni "dosta dopunjen plan Martija Ahtisarija", koji bi Srbiji dao i veći upliv nego što je dosad bilo zamišljeno. To bi značilo da će i misija EU odmah početkom godine zameniti UN na Kosovu, u saglasnosti sa rezolucijom 1244 SBUN, imajući u vidu posebno član 19. i druge stavke tog dokumenta.
Evropska unija bi, prema "EUobserveru", "primila na znanje deklaraciju o nezavisnosti Kosova, isto kao u slučaju Crne Gore, i prepustila članicama EU da svaka od njih to prizna ili ne".
Kubiš: Slovačka neće podržati nezavisnost Kosova
Ministar spoljnih poslova Slovačke Jan Kubiš izjavio je da Bratislava neće podržati eventualnu jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, čak i ako to uradi većina drugih članica EU, i da mu je drago što Srbija najavljuje da neće vojno reagovati u slučaju jednostranih poteza."Jednostrani koraci imaju visok destabilizujući potencijal", rekao je Kubiš u intervjuu slovačkom dnevniku SME, napominjući da ne želi da iznosi sumorna predvidjanja.
"Drago mi je što je Srbija naglasila da će, ukoliko takav potez bude učinjen, upotrebiti sva raspoloživa diplomatska i ekonomska sredstva, ali ne i vojnu silu", rekao je šef slovačke diplomatije, prenela je slovačka agencija TASR.
Kubiš je odbacio tvrdnju da je Slovačka letos podržala Ahtisarijev plan o nadgledanoj nezavisnosti.
"Nećete naći nijednu slovačku diplomatsku izjavu u kojoj se kaže da mi podržavamo Ahtisarijev plan. Naš stav se nije promenio", naglasio je Kubiš.
On je, kako se navodi, opovrgao da je Bratislava "na strani Srbije", rekavši da slovački zvaničnici zastupaju interese Slovačke.
"U nekim stvarima mi smo bliži preovladjujućem mišljenju u EU i SAD, a u drugim smo na liniji Rusije i Srbije..To po našem mišljenju odražava najviše interese naše države", rekao je Kubiš.
(agencije/MONDO)
