Šefovi diplomatije EU su "utrli put" ka mogućem "usaglašavanju različitih strana o zajedničkom stavu Unije" o Kosovu, ali i dogovorili da bi rešavanje statusa pokrajine trebalo da usaglase sa UN, Beogradom i Prištinom. Sudeći po izjavama, samo se Kipar otvoreno protivi nadziranoj nezavisnosti. Po nekima, odluku bi trebalo doneti posle izbora u Srbiji, a istovremeno bi trebalo postići da Srbija što pre postane kandidat za EU.
Ministri inostranih poslova EU su u raspravi o Kosovu "utrli put" ka mogućem "usaglašavanju različitih strana o zajedničkom stavu Evropske unije", izjavio je predsedavajući Saveta ministara, portugalski ministar Luis Amado. Takav stav bi, kako je rekao, trebalo da se "pretvori u orudje stabilizacije ne samo Kosova, već i celog regiona".
Zvaničnici su na zasedanju preneli da je EU jednoglasna u stavu da misija EU ode na Kosovo, a da bi "teško i složeno" rešavanje statusa Kosova trebalo usaglasiti s UN, medjunarodnom zajednicom, kao i sa Beogradom i Prištinom.
Iz rasprave ministara EU, koji su pripremali susret na vrhu EU koji bi trebalo da se održi idućeg petka, proizilazi da će taj proces "trajati neko vreme" i da će lideri EU stav o Kosovu zauzeti i u funkciji onoga što bude ishod rasprave u Savetu bezbednosti UN.
Na osnovu izjava koje su zvaničnici EU i ministri država članica dvadesetsedmorice davali, protiv primene Ahtisarijevog plana i "nadgledane" nezavisnosti Kosova otvoreno je nastupila samo jedna zemlja - Kipar.
Predstavnik EU u ''trojci'' Volfgang Išinger uveren je da će Unija brzo priznati odvajanje Kosova od Srbije i izjavljuje da će Brisel odluku o tome, verovatno, doneti sledećih dana.
Visoki predstavnik EU Havijer Solana je naglasio da iako Beograd i Priština nisu postigli sporazum u pregovorima pod okriljem Kontakt grupe, "to ne znači da mi ne možemo nastaviti da tragamo za bilateralnim sporazumima te dve strane i Evropske unije".
Šef luksemburške diplomatije Žan Aselborn je izrazio uverenje da se stavovi skoro svih ministara EU, osim Kipra, kreću ka tome da se na usaglašen način dodje do nekog vida proglašavanja nezavisnosti Kosova.
Francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner izjavio je ranije da je prihvaćen stav Francuske da se sačeka sa krajem izbora u Srbiji, kako bi se donela konačna odluka.
Slovenački ministar Dimitrij Rupel je rekao da se Ljubljana zalaže za rešavanje konačnog statusa Kosova na "uredjen i usaglašen način" i, uporedo, za što snažnije pridruživanje Srbije EU. Rupel je istakao da se većina ministara Unije izjasnila za što bržu integraciju Srbije u EU i potpisivanje, kroz mesec-dva, Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, a potom i davanje Srbiji statusa kandidata za članstvo u EU.
Italijanski šef diplomatije Masimo DAlema smatra da je Ahtisarijev plan osnova za rešenje kosovskog slučaja, a da bi Srbiji trebalo ponuditi što pre status kandidata za EU. Po njegovim rečima, to bi trebalo da se desi uprkos negativnom izveštaju glavne haške tužiteljke, jer o tome da li Beograd dovoljno saradjuje s sudom odlučuje EU, a ne Karla del Ponte.
I Rupel je naglasio da o stepenu saradnje Beograda s Haškim sudom konačnu reč ima EU.
"Jedinstvo" EU po pitanju Kosova onemogućava Kipar: potparol vlade Vasilis Palmas izjavio je da Nikozija ne može da pristane na stvaranje "separatističke" države ili na priznavanje bilo kakve nezavisnosti Kosova.
"Kipar ne planira da prizna nezavisno Kosovo čak i da se "praktično cela EU dogovori u tom smislu i reaguje protiv naše politike", rekao je Palmas. "Kako bismo mogli da pristanemo na jednostrano proglašenje nezavisnosti? To bi nam samo stvorilo probleme", rekao je on. Republika Kipar, koja je članica EU, strahuje da bi proglašenje nezavisnosti Kosova bilo presedan koji bi iskoristile vlasti na delu ostrva pod kontrolom kiparskih Turaka, koje jedino Ankara priznaje.
Francuski ministar Bernar Kušner je izjavio da je prihvaćen francuski stav da se sačekaju izbori u Srbiji, kako bi se "krajem januara i početkom februara dala šansa pacifistima" i sa srpske strane i sa strane Albanaca sa Kosova. U intervjuu radiju "Frans Enter" on je naveo da je "ova pozicija Francuske prihvaćena". Za donošenje odluke o budućem statusu Kosova i Metohije, posle pregovora koji se formalno završavaju, "ne treba žuriti".
"Premijer Hašim Tači je to prihvatio, a nadam se i da Srbi prihvataju", rekao je Kušner, aludirajući da su albanski predstavnici sa Kosmeta pristali da sačekaju sa proglašenjem nezavisnosti dok se ne okončaju izbori u Srbiji i EU ne zauzme jedinstvenu poziciju o ovom pitanju.
Na pitanje komentatora radija "zašto Francuska podržava nezavisnost Kosova kada će to da stvori mikro državu kojom upravljaju partije koje su pre mafija, kao i da će da stvori izuzetno opasan presedan kako u Bosni, tako i u Gruziji i na drugim mestima", Kušner je odgovorio da "to nije mafija".
"Vi preterujete, to nije mafija. Hašim Tači, koji je izabran, je sadašnji premijer, koji je mudar i koji će da čeka ne samo da medjunarodna zajednica prizna nezavisno Kosovo već i koji želi da ta zajednica, a potogovo Evropa, ne bude podeljena oko tog pitanja, što je dobro", rekao je ministar spoljnih poslova. "Ako neko potpali rat u Gruziji, to će biti Putinova Rusija. Ako neko odluči da dolije ulje na vatru u Abhaziji i Osetiji, to će opet biti oni", rekao je Kušner.
Izveštaj predstavnika EU, SAD i Rusije Volfganga Išingera, Frenka Viznera i Aleksandra Bocan-Harčenka, predat je u petak generalnom sekretaru UN Ban Ki-munu, a tokom dana i ministrima EU.
Ban Ki-mun u nedelju uveče je zvanično predao članicama Saveta bezbednosti izveštaj medjunarodne "trojke", a diplomate u Njujorku su naglasile da danas ne treba očekivati "vidljive rezultate" rada na kosovskom problemu jer članicama Saveta bezbednosti treba vremena za proučavanje izveštaja i konsultacije.
(agencije/MONDO)
Zvaničnici su na zasedanju preneli da je EU jednoglasna u stavu da misija EU ode na Kosovo, a da bi "teško i složeno" rešavanje statusa Kosova trebalo usaglasiti s UN, medjunarodnom zajednicom, kao i sa Beogradom i Prištinom.
Iz rasprave ministara EU, koji su pripremali susret na vrhu EU koji bi trebalo da se održi idućeg petka, proizilazi da će taj proces "trajati neko vreme" i da će lideri EU stav o Kosovu zauzeti i u funkciji onoga što bude ishod rasprave u Savetu bezbednosti UN.
Na osnovu izjava koje su zvaničnici EU i ministri država članica dvadesetsedmorice davali, protiv primene Ahtisarijevog plana i "nadgledane" nezavisnosti Kosova otvoreno je nastupila samo jedna zemlja - Kipar.
Predstavnik EU u ''trojci'' Volfgang Išinger uveren je da će Unija brzo priznati odvajanje Kosova od Srbije i izjavljuje da će Brisel odluku o tome, verovatno, doneti sledećih dana.
Visoki predstavnik EU Havijer Solana je naglasio da iako Beograd i Priština nisu postigli sporazum u pregovorima pod okriljem Kontakt grupe, "to ne znači da mi ne možemo nastaviti da tragamo za bilateralnim sporazumima te dve strane i Evropske unije".
Šef luksemburške diplomatije Žan Aselborn je izrazio uverenje da se stavovi skoro svih ministara EU, osim Kipra, kreću ka tome da se na usaglašen način dodje do nekog vida proglašavanja nezavisnosti Kosova.
Francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner izjavio je ranije da je prihvaćen stav Francuske da se sačeka sa krajem izbora u Srbiji, kako bi se donela konačna odluka.
Slovenački ministar Dimitrij Rupel je rekao da se Ljubljana zalaže za rešavanje konačnog statusa Kosova na "uredjen i usaglašen način" i, uporedo, za što snažnije pridruživanje Srbije EU. Rupel je istakao da se većina ministara Unije izjasnila za što bržu integraciju Srbije u EU i potpisivanje, kroz mesec-dva, Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, a potom i davanje Srbiji statusa kandidata za članstvo u EU.
Italijanski šef diplomatije Masimo DAlema smatra da je Ahtisarijev plan osnova za rešenje kosovskog slučaja, a da bi Srbiji trebalo ponuditi što pre status kandidata za EU. Po njegovim rečima, to bi trebalo da se desi uprkos negativnom izveštaju glavne haške tužiteljke, jer o tome da li Beograd dovoljno saradjuje s sudom odlučuje EU, a ne Karla del Ponte.
I Rupel je naglasio da o stepenu saradnje Beograda s Haškim sudom konačnu reč ima EU.
"Jedinstvo" EU po pitanju Kosova onemogućava Kipar: potparol vlade Vasilis Palmas izjavio je da Nikozija ne može da pristane na stvaranje "separatističke" države ili na priznavanje bilo kakve nezavisnosti Kosova.
"Kipar ne planira da prizna nezavisno Kosovo čak i da se "praktično cela EU dogovori u tom smislu i reaguje protiv naše politike", rekao je Palmas. "Kako bismo mogli da pristanemo na jednostrano proglašenje nezavisnosti? To bi nam samo stvorilo probleme", rekao je on. Republika Kipar, koja je članica EU, strahuje da bi proglašenje nezavisnosti Kosova bilo presedan koji bi iskoristile vlasti na delu ostrva pod kontrolom kiparskih Turaka, koje jedino Ankara priznaje.
Šta je "nadgledana nezavisnost"
Išinger je u izjavi nemačkom radiju RBB elaborirao kako bi trebalo da izgleda uslovna, medjunarodno nadgledana nezavisnost. ''Biće to državna tvorevina koja će podlegati i dalje opsežnom, medjunarodnom nadgledanju. I dalje će tamo biti stacionirane medjunarodne trupe i biće prisutne EU i UN'', rekao je Išinger i naglasio da samostalno Kosovo neće biti suverena država kao, na primer, Nemačka ili Francuska.Francuski ministar Bernar Kušner je izjavio da je prihvaćen francuski stav da se sačekaju izbori u Srbiji, kako bi se "krajem januara i početkom februara dala šansa pacifistima" i sa srpske strane i sa strane Albanaca sa Kosova. U intervjuu radiju "Frans Enter" on je naveo da je "ova pozicija Francuske prihvaćena". Za donošenje odluke o budućem statusu Kosova i Metohije, posle pregovora koji se formalno završavaju, "ne treba žuriti".
"Premijer Hašim Tači je to prihvatio, a nadam se i da Srbi prihvataju", rekao je Kušner, aludirajući da su albanski predstavnici sa Kosmeta pristali da sačekaju sa proglašenjem nezavisnosti dok se ne okončaju izbori u Srbiji i EU ne zauzme jedinstvenu poziciju o ovom pitanju.
Na pitanje komentatora radija "zašto Francuska podržava nezavisnost Kosova kada će to da stvori mikro državu kojom upravljaju partije koje su pre mafija, kao i da će da stvori izuzetno opasan presedan kako u Bosni, tako i u Gruziji i na drugim mestima", Kušner je odgovorio da "to nije mafija".
"Vi preterujete, to nije mafija. Hašim Tači, koji je izabran, je sadašnji premijer, koji je mudar i koji će da čeka ne samo da medjunarodna zajednica prizna nezavisno Kosovo već i koji želi da ta zajednica, a potogovo Evropa, ne bude podeljena oko tog pitanja, što je dobro", rekao je ministar spoljnih poslova. "Ako neko potpali rat u Gruziji, to će biti Putinova Rusija. Ako neko odluči da dolije ulje na vatru u Abhaziji i Osetiji, to će opet biti oni", rekao je Kušner.
Izveštaj predstavnika EU, SAD i Rusije Volfganga Išingera, Frenka Viznera i Aleksandra Bocan-Harčenka, predat je u petak generalnom sekretaru UN Ban Ki-munu, a tokom dana i ministrima EU.
Ban Ki-mun u nedelju uveče je zvanično predao članicama Saveta bezbednosti izveštaj medjunarodne "trojke", a diplomate u Njujorku su naglasile da danas ne treba očekivati "vidljive rezultate" rada na kosovskom problemu jer članicama Saveta bezbednosti treba vremena za proučavanje izveštaja i konsultacije.
(agencije/MONDO)
