Iako predsednički izbori još nisu raspisani u Srbiji, a niko u vladajućoj koaliciji ne može sa preciznošću da kaže ni kada će se to dogoditi, zbog rešenja statusa Kosova, sve je više kandidata za stolicu Borisa Tadića, koju bi on da zadrži. Ako se uskoro i raspišu izbori za kraj januara, ostaje da se reši još jedna enigma - koga će podržati Koštunica i DSS
Iako predsednički izbori još nisu raspisani u Srbiji, a niko u vladajućoj koaliciji ne može sa preciznošću da kaže ni kada će se to dogoditi, sve je više kandidata za stolicu Borisa Tadića (DS) koju bi on da zadrži.Posle Čedomira Jovanovića iz Liberalno demokratske partije (LDP) i Velimira Ilića iz Nove Srbije (NS) koji su istakli svoje kandidature, poslanici Srpske radikalne stranke najavljuju da će to uskoro učiniti i Tomislav Nikolić, dok iz Socijalističke partije Srbije stižu nezvanične informacije da će njihov kandidat biti Milutin Mrkonjić.
Ovu informaciju sam Mrkonjić nije ni potvrdio, ni demantovao rečima da će o tome odlučiti stranački organi, dok je predsednik SPS Ivica Dačić izjavio da se on sigurno neće kandidovati, ali da će stranka svakako imati svog kandidata.
Veći problem za sada predstavlja to što izbori još nisu raspisani, a ne zna se ni kada će biti. Raspisivanje izbora najpre je kočila sama Skupština i odugovlačila sa usvajanjem neophodnih zakona. Ipak, iako su poslanici na maratonskoj sednici konačno skinuli taj teret sa grbače usvojivši svih šest neophodnih zakona (o predsedniku Republike, o izborima za predsednika Republike, o Vojsci, o odbrani, o spoljnim poslovima i o službama bezbednosti) i dalje se ne zna tačan datum kada će Srbija izaći na birališta.
U javnosti se nezvanično spominjalo da se vladajuća koalicija dogovorila da se predsednički izbori raspišu u drugoj polovini decembra, kako bi se prvi krug održao 20. januara iduće godine.
Bivši predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić upozorio je da bi za takav plan bilo neophodno da se izbori raspišu najkasnije do 21. decembra. On je objasnio da od raspisivanja izbora do dana održavanja mora da prodje najmanje 30 dana, a najviše 60, što znači da izbori, ako se raspišu 21. decembra, mogu da budu održani u periodu od 20. januara do 19. februara.
I iako se DS zalaže da se to pitanje reši što pre, sve su češći glasovi iz "narodnjačke koalicije" da se odluka donese posle sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, zakazane za 19. decembar.
Vučetić upozorava da će se situacija onda iskomplikovati:
"Ukoliko političke stranke ocene da se, nakon sednice SB UN, situacija vezana za Kosovo veoma negativno razvija, i da zbog toga treba odložiti predsedničke izbore, parlament će morati da promeni Ustavni zakon", rekao je Vučetić.
Šef poslaničke grupe DS Nada Kolundžija, na pitanje da li će se o datumu izbora odlučivati tek posle 19. decembra kaže da je DS čula za takav stav Demokratske stranke Srbije, ali iz medija.
"Za nas je principijelno neprihvatljivo da se u okviru koalicije medjusobno obaveštavamo preko medija i da neko smatra da sada postoji neki nov datum zbog kojeg treba da se zaustave svi procesi u državi", rekla je Kolundžija.
Ona je navela da je za DS neprihvatljivo i to da se demokratski procesi zaustavljaju zbog toga što su "neki datumi navodno datumi pitanja biti ili ne biti" i da zbog toga sve drugo treba da stane.
"Što se tiče izbora mi ćemo zaista procenjivati trenutak i u kojoj meri je za državu zaista neprihvatljivo održavanje izbora u nekom periodu i na osnovu toga ćemo donositi odluke", precizirala je Kolundžija.
U NS, iako su već istakli svog kandidata, smatraju da bi najbolje bilo da se izbori održe u martu. Osim rešenja statusa Kosova, ovaj "tajming" je najbolji i zbog zimskog perioda i verskih praznika, objašnjava potpredsednica NS Dubravka Filipovski i dodaje da bi najbolje bilo da gradjani praznike provedu kako to običaji nalažu.
Ipak, da je izborna kampanja već počela ukazuju reči jednog od članova "narodnjačke kolaicije", predsednika Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme. On je izjavio da predsedničke izbore u Srbiji ne treba raspisivati pre sednice SB UN i naveo da je "očigledno" da se u vezi sa raspisivanjem izbora pravi dogovor izmedju onih koji žele da uzmu 15 odsto teritorije Srbije i nekih ljudi iz Srbije.
"Pojedini ljudi kada se kandiduju za predsednika Srbije hoće da kažu još nismo izgubili Kosovo, glasajte za nas ponovo", rekao je Marković.
Osim odredjivanja datuma i raspisivanja izbora ostaje da se reši još jedna enigma - kog kandidata će DSS podržati na ovim izborima.
U NS kažu da bi im bilo drago da DSS podrži Velimira Ilića, a dok se to ne desi - "NS se za sada oslanja samo na svoje snage", tvrdi Filipovski.
"Naravno da bi nam bilo drago da naš koalicioni partner na republičkom nivou podrži Ilića, medjutim njihova unutrašnja stvar je koga će podržati", istakla je ona.
Dragan Marković Palma, koji je ranije tvrdio da odbori njegove stranke traže da se i on kandiduje, pomalo uvredjeno je izjavio da ga niko nije zvao iz Nove Srbije da pita da li će podržati Velimira Ilića.
"Mi smo napravili koaliciju za republičke, a ne za predsedničke izbore i ukoliko imate stranku na političkoj sceni onda ona treba da učestvuje na izborima sa svojim kandidatom", zaključio je Marković.
O kandidaturi Velimira Ilića u DS nisu raspravljali, a ne izjašnjavaju se ni da li očekuju podršku premijerove stranke.
(MONDO)
