Svaka akcija protivna medjunarodnom pravu daje primer drugima koji bi želeli da krenu istim putem, smatra Žan-Iv Kami iz pariskog Instituta za medjunarodne i strateške odnose, odbacujući tvrdnje da je slučaj Kosova jedinstven i da ne može da predstavlja presedan.
Svaka akcija protivna medjunarodnom pravu daje primer drugima koji bi želeli da krenu istim putem, smatra Žan-Iv Kami iz pariskog Instituta za medjunarodne i strateške odnose, odbacujući tvrdnje da je slučaj Kosova jedinstven i da ne može da predstavlja presedan.U izjavi za Bi-Bi-Si (BBC), Kami tvrdi da je "jednostrano proglašenje nezavisnosti u suprotnosti s medjunarodnim pravom".
"Uz to, nezavisnost Kosova sama po sebi nije toliko problematična - mnogo je važnije pitanje kakva bi to država bila i da li bi se u njoj poštovala prava manjina, a posebno srpske manjine", rekao je ovaj istoričar i stručanjak za medjunarodne odnose.
Prema njegovim rečima, u ovom trenutku je teško zamisliti da bi dve zajednice, albanska i srpska, mogle mirno da koegzistiraju na nezavisnom Kosovu.
"Budući status Kosova trebalo bi, s jedne strane, da bude u skladu s voljom medjunarodne zajednice, i drugo, da ne dovede do gradjanskog rata, kao što se to dogodilo prilikom raspada bivše Jugoslavije", istakao je Kami.
On je podsetio da je jednostranih proglašenja nezavisnosti bilo i ranije, navodeći slučajeve Rodezije i severnog dela Kipra.
"Nije Kosovo prvo krenulo u takvu avanturu, ali besmisleno je tvrditi, kao što to čini francuski ministar inostranih poslova Bernar Kušner, da jednostrano proglašenje nezavisnosti ne bi predstavljalo presedan.
Po definiciji, svaka akcija protivna medjunarodnom pravu daje primer drugima koji bi zeleli da krenu istim putem. Pravo ne poznaje razlike - ono što važi za jednog, treba da važi za sve", smatra Kami.
On dodaje da je razumljiva težnja Rusije da rešavanje statusa Kosova ne izadje iz okvira medjunarodnog prava, pošto se i sama suočava sa secesionističkim pretnjama.
"U Španiji, na primer, napetost je velika. Ta zemlja suočava se sa zahtevima Baskije, Katalonije i još nekih regiona za većom autonomijom, iako već uživaju visok stepen samouprave. Ali u Španiji deluju i tvrdokorni separatistički pokreti, koji ne pristaju na autonomiju, nego traže nezavisnost. Zato je Španija toliko oprezna kada se raspravlja o statusu Kosova", podseća Kami.
Na pitanje kako je mogućno da evropski lideri misle da je nezavisnost Kosova manje zlo, iako su svesni potencijalnih posledica eventualne nezavisnosti, on kaže da je "sve bolje od ponovnog rasplamsavanja etnickih sukoba u bivšoj Jugoslaviji".
"Iako su pojedini evropski lideri i dalje privrženi dogmi nepovredivosti granica uspostavljenih na kraju Drugog svetskog rata, ta dogma se polako, ali sigurno urušava - i to ne samo u istočnoj Evropi", smatra Kami.
"Medjunarodni poredak je odavno pogažen. Napadom na Irak, na primer, ali i svaki put kada se neko ogluši o rezolucije Saveta bezbednosti.
Očigledno je da medjunarodna zajednica ima sve manje mogućnosti da sprovodi u delo odluke koje donosi. To, naravno, ne znači da postojeće medjunarodne institucije i odredbe medjunarodnog prava treba tek tako ignorisati", zaključuje Kami.
(Beta)
