Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić raspisao je izbore za predsednika Srbije za 20. januar 2008. godine. Odmah po raspisivanju izbora, nastao je spor u vladajućoj koaliciji. DSS i NS optužile su DS da je donela jednostranu odluku o raspisivanju predsedničkih izbora čime je prekršen koalicioni sporazum, dok DS odbacuje tu tvrdnju i ističe da su izbori raspisani u skladu sa Ustavom.
Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić raspisao je u sredu uveče izbore za predsednika Srbije za 20.januar 2008. godine. Odmah po raspisivanju izbora, nastao je spor u vladajućoj koaliciji.
Demokratska stranka Srbije (DSS) saopštila je da je Demokratska stranka donela jednostranu odluku o raspisivanju izbora čime je prekršen koalicioni sporazum da se sve važne odluke donesu konsenzusom unutar vladajuće koalicije. DSS će DS-u odgovoriti posle 19. decembra i sednice Saveta bezbednosti o Kosovu i Metohiji.
I lider Nove Srbije Velimir Ilić izjavio je da je izuzetno razočaran što je Demokratska stranka "iznenada i bez ikakvih konsultacija raspisala predsedničke izbore" i najavljuje da će ta stranka razmotriti da li će uopšte učestvovati na izborima.
Potpredsednik Vlade Srbije i funkcioner DS Božidar Djelić, medjutim, kaže je da su predsednički izbori raspisani sada jer na to obavezuje Ustav Srbije. "Siguran sam da će se DSS odrediti prema onome što je u interesu Srbije i naših gradjana", kazao je on.
Ni za šeficu poslaničke grupe G17 plus Suzanu Grubješić raspisivanje predsedničkih izbora nije "neočekivana vest". Funkcionerka G17plus je ponovila da će ta stranka podržati predsednika Srbije i Demokratske stranke Borisa Tadića na predstojećim izborima, kome je još pre nekoliko meseci najavila podršku.
Odluka o raspisivanju predsedničkih izbora u skladu je sa zajedničkom obavezom koju su doneli lideri tri vladajuće stranke u Srbiji 3. novembra, rečeno je Beti u kabinetu predsednika Srbije. U kabinetu su ponovili stavove izrečene u saopštenju od 3. novembra kada je postignut dogovor DS-a, DSS-a i G17 Plus.
"Postoji puna saglasnost da posle 10. decembra i završetka sadašnje runde pregovora o budućem uredjenju pokrajine Kosovo i Metohija, ukoliko ne bude neposredno ugrožena teritorijalna celovitost zemlje, budu raspisani predsednički izbori", navodi se u saopštenju koje je 3. novembra izdato nakon dogovora lidera tri vladajuće stranke.
Sa druge strane, iz Vlade Srbije tvrde da je odluka predsednika Skupštine Srbije Olivera Dulića o raspisivanju izbora za predsednika Republike je protivustavna. U stručnim službama Vlade , Tanjugu je rečeno da Ustavni zakon, naime, nalaže da se izbori za predsednika Srbije mogu raspisati tek po stupuanju na snagu i poslednjeg od ukupno šest zakona koji su neophodni za raspisivanje tih izbora.
Prema zakonskoj proceduri, oni stupaju na snagu osam dana od objavljivanja u "Službenom glasniku". Pošto su četiri zakona - o osnovama uredjenja službi bezbednosti, o spoljnim poslovima, o odbrani i o Vojsci Srbije, usvojena u Skupštini Srbije 11. decembra, sve i da su odmah objavljeni oni ne mogu stupiti na snagu pre 19. decembra a to znači da ni izbori prema Ustavnom zakonu ne mogli da budu raspisani pre 19. decembra, objasnili su u stručnim službama.
Do sada su svoje kandidature na predsedničkim izborima, pored Tadića, najavili Čedomir Jovanović iz Liberalno demokratske partije (LDP), Dragan Marković iz Jedinstvene Srbije i Velimir Ilić (što je od danas sporno).
Najave za izbornu trku ranije danas su istakla još dva kandidata - Ištvan Paštor koji će biti zajednički kandidat stranaka vojvodjanskih Madjara i Milutin Mrkonjić iz Socijalističke partije Srbije.
I Mrkonjićeva kandidatura je pod znakom pitanja i zavisi od odluke da li će ta stranka da donese odluku o učešću na izborima.
SPS će, kako je saopšteno, sačekati sednicu Saveta bezbednosti UN jer smatra da bi bilo politički neodgovorno da učestvuje u izbornoj kampanji u "uslovima kada se ugrožava celovitost zemlje i kada se odlučujuće brani Kosovo i Metohija".
Velimir Ilić nije krio razočarenje kad je saznao da su izbori raspisani. "Nova Srbija je htela da ima svog kandidata, medjutim sada ne smemo, kako da se kandidujemo, u kojoj državi, u Srbiji sa ili bez Kosova?", naveo je Ilić. On je rekao da će organi stranke odlučiti da li će Nova Srbija uopšte učestvovati na izborima, zbog toga što ih je raspisala samo jedna stranka bez dogovora i rešenih najvažnijih pitanja.
I poslanici Srpske radikalne stranke najavljivali su prethodno da će se kao kandidat uskoro pojaviti Tomislav Nikolić.
Sudeći po njegovoj najnovijoj izjavi, to ne bi trebalo da bude sporno. Nikolić kaže da je ta stranka potpuno spremna za predsedničke izbore a da će na sednici Centralne otadžbinske uprave odlučiti o učešću i kandidatu. Nikolić je agenciji Beta rekao da će ta sednica biti hitno sazvana i dodao da ne vidi objektivan razlog za bojkot predsedničkih izbora.
On je kazao da SRS ne učestvuje u pregovorima o Kosovu pa je to ne može sprečiti da aktivno učestvuje u predizbornoj kampanji, ali da insistira da Skupština Srbije raspravlja o KiM odmah posle sednice Saveta bezbednosti UN.
Primedbe na način raspisivanja izbora iznela je Liberalno-demokartska partija. Njen poslanik Slobodan Maraš izjavio je da će ta partija zatražiti utvrdjivanje odgovornosti predsednika Supštine Olivera Dulića zbog načina na koji je raspisao predsedničke izbore. Maraš je u Skupštini Srbije rekao da je način na koji je Dulić obavestio gradjane o izborima još jedan od njegovih brojnih propusta i pokazatelj lošeg rada.
Ta stranka ocenjuje da su predsednički izbori "uslov smene Vlade Vojislava Koštunice i vraćanja Srbije na put na kome je bila pre 12. marta i ubistva premijera Zorana Djindjića".
"Sama institucija predsednika Srbije, u postojećem odnosu političkih snaga, sve više se, pred medjunarodnom zajednicom i demokratski orijentisanim biračima, pretvara u alibi za antievropsku politiku Vlade", ocenili su u LDP.
Predsednik skupštine Dulić je, po objavljivanju odluke o raspisivanju izbora, u izjavi za javnost izrazio očekivanje da će izbori biti prilika kada će se potvrditi zrelost našeg društva i da će kampanja koja predstoji biti fer i poštena.
"Svaki novi izbori prilika su da se ojačaju demokratske vrednosti i učvrsti stabilnost države. To je naročito važno danas imajući u vidu izazove pred kojim se Srbija nalazi a koji se tiču očuvanja teritorijalne celovitosti naše zemlje", rekao je Dulić.
On je pozvao sve gradjane Srbije da izadju na glasanje i da ne dozvole "da se o našoj zajedničkoj sudbini odlučuje bez njih" i istakao da je izlazak na izbore gradjansko pravo, ali i odgovornost prema državi Srbiji "u kojoj živimo i koju svi jednako volimo".
Dulić je podsetio da odredbe iz Ustavnog zakona nalažu da izbori budu raspisani pre 31. decembra ove godine odnosno nakon donošenja zakona kojima se uredjuju položaj i izbori za predsednika Republike, odbrana i Vojska Srbije, spoljni poslovi i službe bezbednosti.
Izborne radnje za predsedničke izbore počeće u četvrtak, rečeno je na sednici Republičke izborne komisije (RIK).
Prema Ustavnom zakonu za raspisivanje izbora bilo je potrebno doneti set zakona - Zakon o predsedniku Republike i Zakon o izborima za predsednika Republike usvojeni su 3. decembra a nedelju dana nakon toga Zakon o vojsci, Zakon o odbrani, Zakon o osnovama službi bezbednosti i Zakon o spoljnim poslovima.
Zakon o izborima za predsednika Republike predvidja da izbore raspisuje predsednik parlamenta, koji istovremeno utvrdjuje dan glasanja i dan od kada počinju da teku rokovi za sprovodjenje izbornih radnji.
Zakonom je predvidjeno da se predsednik Republike bira na pet godina, na slobodnim i neposrednim izborima, tajnim i ličnim glasanjem. Pravo da bira i da bude biran za predsednika Republike ima svaki punoletan i poslovno sposoban državljanin Srbije, koji ima prebivalište u Srbiji.
Kandidata za predsednika Republike može da predlaže politička stranka koja je registrovana u Srbiji, koalicija političkih stranaka i grupa gradjana koju osniva najmanje 10 birača.
Kandidata mora da podrži najmanje 10.000 birača potpisima overenim kod suda, a predlog kandidata podnosi se Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) najkasnije 20 dana pre dana izbora. RIK je dužna da utvrdi listu kandidata najkasnije 15 dana pre dana izbora, a redni broj kandidata na listi utvrdjuje se žrebom.
RIK, kako je navedeno, objavljuje konačne rezultate izbora u roku od 96 sati od zatvaranja biračkih mesta, a za predsednika je izabran kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali.
Ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana od dana prvog glasanja. Na ponovljenom glasanju učestvuju dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova, odnosno više njih, ako dele prvo ili drugo mesto.
Zakon o predsedniku Republike uredjuje položaj predsednika, svojstva mandata, uslove za obavljanje funkcije i nadležnosti i u njemu su precizirani uslovi za rad predsednika, kao i potrebna sredstva, na predlog predsednika.
Mandat predsednika traje pet godina i teče danom polaganja zakletve u parlamentu, a niko ne može više od dva puta da bude biran na tu funkciju, bez obzira na to koliko su trajali prvi i drugi mandat.
Razrešenje predsednika Republike u parlamentu može da predloži najmanje jedna trećina poslanika, ako smatra da je povredio Ustav, a postupak za razrešenje se pokreće većinom glasova svih narodnih poslanika.
Predsednika Republike u slučaju sprečenosti zamenjuje predsednik Narodne skupštine, ali najduže tri meseca.
(agencije/MONDO)
Demokratska stranka Srbije (DSS) saopštila je da je Demokratska stranka donela jednostranu odluku o raspisivanju izbora čime je prekršen koalicioni sporazum da se sve važne odluke donesu konsenzusom unutar vladajuće koalicije. DSS će DS-u odgovoriti posle 19. decembra i sednice Saveta bezbednosti o Kosovu i Metohiji.
I lider Nove Srbije Velimir Ilić izjavio je da je izuzetno razočaran što je Demokratska stranka "iznenada i bez ikakvih konsultacija raspisala predsedničke izbore" i najavljuje da će ta stranka razmotriti da li će uopšte učestvovati na izborima.
Potpredsednik Vlade Srbije i funkcioner DS Božidar Djelić, medjutim, kaže je da su predsednički izbori raspisani sada jer na to obavezuje Ustav Srbije. "Siguran sam da će se DSS odrediti prema onome što je u interesu Srbije i naših gradjana", kazao je on.
Ni za šeficu poslaničke grupe G17 plus Suzanu Grubješić raspisivanje predsedničkih izbora nije "neočekivana vest". Funkcionerka G17plus je ponovila da će ta stranka podržati predsednika Srbije i Demokratske stranke Borisa Tadića na predstojećim izborima, kome je još pre nekoliko meseci najavila podršku.
Odluka o raspisivanju predsedničkih izbora u skladu je sa zajedničkom obavezom koju su doneli lideri tri vladajuće stranke u Srbiji 3. novembra, rečeno je Beti u kabinetu predsednika Srbije. U kabinetu su ponovili stavove izrečene u saopštenju od 3. novembra kada je postignut dogovor DS-a, DSS-a i G17 Plus.
"Postoji puna saglasnost da posle 10. decembra i završetka sadašnje runde pregovora o budućem uredjenju pokrajine Kosovo i Metohija, ukoliko ne bude neposredno ugrožena teritorijalna celovitost zemlje, budu raspisani predsednički izbori", navodi se u saopštenju koje je 3. novembra izdato nakon dogovora lidera tri vladajuće stranke.
Sa druge strane, iz Vlade Srbije tvrde da je odluka predsednika Skupštine Srbije Olivera Dulića o raspisivanju izbora za predsednika Republike je protivustavna. U stručnim službama Vlade , Tanjugu je rečeno da Ustavni zakon, naime, nalaže da se izbori za predsednika Srbije mogu raspisati tek po stupuanju na snagu i poslednjeg od ukupno šest zakona koji su neophodni za raspisivanje tih izbora.
Prema zakonskoj proceduri, oni stupaju na snagu osam dana od objavljivanja u "Službenom glasniku". Pošto su četiri zakona - o osnovama uredjenja službi bezbednosti, o spoljnim poslovima, o odbrani i o Vojsci Srbije, usvojena u Skupštini Srbije 11. decembra, sve i da su odmah objavljeni oni ne mogu stupiti na snagu pre 19. decembra a to znači da ni izbori prema Ustavnom zakonu ne mogli da budu raspisani pre 19. decembra, objasnili su u stručnim službama.
Do sada su svoje kandidature na predsedničkim izborima, pored Tadića, najavili Čedomir Jovanović iz Liberalno demokratske partije (LDP), Dragan Marković iz Jedinstvene Srbije i Velimir Ilić (što je od danas sporno).
Najave za izbornu trku ranije danas su istakla još dva kandidata - Ištvan Paštor koji će biti zajednički kandidat stranaka vojvodjanskih Madjara i Milutin Mrkonjić iz Socijalističke partije Srbije.
I Mrkonjićeva kandidatura je pod znakom pitanja i zavisi od odluke da li će ta stranka da donese odluku o učešću na izborima.
SPS će, kako je saopšteno, sačekati sednicu Saveta bezbednosti UN jer smatra da bi bilo politički neodgovorno da učestvuje u izbornoj kampanji u "uslovima kada se ugrožava celovitost zemlje i kada se odlučujuće brani Kosovo i Metohija".
Velimir Ilić nije krio razočarenje kad je saznao da su izbori raspisani. "Nova Srbija je htela da ima svog kandidata, medjutim sada ne smemo, kako da se kandidujemo, u kojoj državi, u Srbiji sa ili bez Kosova?", naveo je Ilić. On je rekao da će organi stranke odlučiti da li će Nova Srbija uopšte učestvovati na izborima, zbog toga što ih je raspisala samo jedna stranka bez dogovora i rešenih najvažnijih pitanja.
I poslanici Srpske radikalne stranke najavljivali su prethodno da će se kao kandidat uskoro pojaviti Tomislav Nikolić.
Sudeći po njegovoj najnovijoj izjavi, to ne bi trebalo da bude sporno. Nikolić kaže da je ta stranka potpuno spremna za predsedničke izbore a da će na sednici Centralne otadžbinske uprave odlučiti o učešću i kandidatu. Nikolić je agenciji Beta rekao da će ta sednica biti hitno sazvana i dodao da ne vidi objektivan razlog za bojkot predsedničkih izbora.
On je kazao da SRS ne učestvuje u pregovorima o Kosovu pa je to ne može sprečiti da aktivno učestvuje u predizbornoj kampanji, ali da insistira da Skupština Srbije raspravlja o KiM odmah posle sednice Saveta bezbednosti UN.
Primedbe na način raspisivanja izbora iznela je Liberalno-demokartska partija. Njen poslanik Slobodan Maraš izjavio je da će ta partija zatražiti utvrdjivanje odgovornosti predsednika Supštine Olivera Dulića zbog načina na koji je raspisao predsedničke izbore. Maraš je u Skupštini Srbije rekao da je način na koji je Dulić obavestio gradjane o izborima još jedan od njegovih brojnih propusta i pokazatelj lošeg rada.
Ta stranka ocenjuje da su predsednički izbori "uslov smene Vlade Vojislava Koštunice i vraćanja Srbije na put na kome je bila pre 12. marta i ubistva premijera Zorana Djindjića".
"Sama institucija predsednika Srbije, u postojećem odnosu političkih snaga, sve više se, pred medjunarodnom zajednicom i demokratski orijentisanim biračima, pretvara u alibi za antievropsku politiku Vlade", ocenili su u LDP.
Predsednik skupštine Dulić je, po objavljivanju odluke o raspisivanju izbora, u izjavi za javnost izrazio očekivanje da će izbori biti prilika kada će se potvrditi zrelost našeg društva i da će kampanja koja predstoji biti fer i poštena.
"Svaki novi izbori prilika su da se ojačaju demokratske vrednosti i učvrsti stabilnost države. To je naročito važno danas imajući u vidu izazove pred kojim se Srbija nalazi a koji se tiču očuvanja teritorijalne celovitosti naše zemlje", rekao je Dulić.
On je pozvao sve gradjane Srbije da izadju na glasanje i da ne dozvole "da se o našoj zajedničkoj sudbini odlučuje bez njih" i istakao da je izlazak na izbore gradjansko pravo, ali i odgovornost prema državi Srbiji "u kojoj živimo i koju svi jednako volimo".
Dulić je podsetio da odredbe iz Ustavnog zakona nalažu da izbori budu raspisani pre 31. decembra ove godine odnosno nakon donošenja zakona kojima se uredjuju položaj i izbori za predsednika Republike, odbrana i Vojska Srbije, spoljni poslovi i službe bezbednosti.
Izborne radnje za predsedničke izbore počeće u četvrtak, rečeno je na sednici Republičke izborne komisije (RIK).
Prvi predsednički izbori po novom Ustavu Srbije
Izbori koji su danas raspisani za 20. januar, prvi su predsednički izbori koji se održavaju po novom Ustavu Srbije.Prema Ustavnom zakonu za raspisivanje izbora bilo je potrebno doneti set zakona - Zakon o predsedniku Republike i Zakon o izborima za predsednika Republike usvojeni su 3. decembra a nedelju dana nakon toga Zakon o vojsci, Zakon o odbrani, Zakon o osnovama službi bezbednosti i Zakon o spoljnim poslovima.
Zakon o izborima za predsednika Republike predvidja da izbore raspisuje predsednik parlamenta, koji istovremeno utvrdjuje dan glasanja i dan od kada počinju da teku rokovi za sprovodjenje izbornih radnji.
Zakonom je predvidjeno da se predsednik Republike bira na pet godina, na slobodnim i neposrednim izborima, tajnim i ličnim glasanjem. Pravo da bira i da bude biran za predsednika Republike ima svaki punoletan i poslovno sposoban državljanin Srbije, koji ima prebivalište u Srbiji.
Kandidata za predsednika Republike može da predlaže politička stranka koja je registrovana u Srbiji, koalicija političkih stranaka i grupa gradjana koju osniva najmanje 10 birača.
Kandidata mora da podrži najmanje 10.000 birača potpisima overenim kod suda, a predlog kandidata podnosi se Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) najkasnije 20 dana pre dana izbora. RIK je dužna da utvrdi listu kandidata najkasnije 15 dana pre dana izbora, a redni broj kandidata na listi utvrdjuje se žrebom.
RIK, kako je navedeno, objavljuje konačne rezultate izbora u roku od 96 sati od zatvaranja biračkih mesta, a za predsednika je izabran kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali.
Ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana od dana prvog glasanja. Na ponovljenom glasanju učestvuju dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova, odnosno više njih, ako dele prvo ili drugo mesto.
Zakon o predsedniku Republike uredjuje položaj predsednika, svojstva mandata, uslove za obavljanje funkcije i nadležnosti i u njemu su precizirani uslovi za rad predsednika, kao i potrebna sredstva, na predlog predsednika.
Mandat predsednika traje pet godina i teče danom polaganja zakletve u parlamentu, a niko ne može više od dva puta da bude biran na tu funkciju, bez obzira na to koliko su trajali prvi i drugi mandat.
Razrešenje predsednika Republike u parlamentu može da predloži najmanje jedna trećina poslanika, ako smatra da je povredio Ustav, a postupak za razrešenje se pokreće većinom glasova svih narodnih poslanika.
Predsednika Republike u slučaju sprečenosti zamenjuje predsednik Narodne skupštine, ali najduže tri meseca.
(agencije/MONDO)
